1)OPRAVDANOST PRAVNE ZASTITE INTELEKTUALNE SVOJINE
Pravna zastita int.svojine postaje sve ucestalija u postindustrijskom drustvu, u kome
informacije dobijaju centralno mesto. Patenti su veoma vazni. Kao posledica razvijene
tehnologije vlasnici intelektualne svojine sve cesce su zrtve razlicitih vrsta
piraterije(nedozvoljenih nacina upotrebe tudjih intelektualnih prava). Svaki subjekt koji poseduje
ekskluzivnu informaciju ima mogucnost izbora: da informaciju ucini dostupnom javnosti-
patentira je ili objavi ili da je sacuva kao tajnu informaciju. U prvom slucaju on stice monopolsko
pravo a u drugom slucaju zastita traje onoliko koliko informacija sacuva tajni karakter. Glavna
karakteristika intelektualnih prava koja nosioci ovlascenja imaju jeste da se ona mogu
neograniceno iskoriscavati od strane neogranicenog broja korisnika, na razlicitim mestima, u bilo
koje vreme, a da se pri tome ne povredi njihova sustina i ne umanji njihova vrednost.
Zahvaljujuci sve savremenijim tehnickim sredstvima oblici piratskog ponasanja su sve slozeniji.
Zbog toga zakon odobrava nosiocu prava intelektualne svojine monopolsko ovlascenje -
iskljucivo pravo upotrebe i pravo zabrane prema svim drugim licima. U trazenju valjanih
argumenata za postojanje pravne zastite intelektualne svojine moze se poci od prihvacenog
stanovista da je covek ovlascen da koristi plodove svog rada(Dzon Lok). Nemaju svi tvorci pravo
na ono sto su stvorili. Osnovni kriterijum za odobravanje zastite je ulozeni trud, cilj kome je
tvorac tezio, stepen zasluzenosti za stvaranje jednog intelektualnog dobra. Bez zastite,
informacija bi bila predmet slobodnog kopiranja, a privatan sektor ne bi imao motivaciju da
ulaze u razvoj, pa bi se priliv inovacija sve vise smanjivao. Ekonomski troskovi neodgovarajuce
pravne zastite intelektualnih prava jesu: gubljenje interesa stranih firmi da unose inovacije u
zemlju gde postoji neodgovarajuca zastita, potencijalni neto gubitak inicijative za svaki
pronalazacki rad, odbijanje stranih firmi da transferisu vrhunsku tehnologiju i opadanje stranih
direktnih investicija. Razvijenim zemljama odgovara relativno visok stepen pravne zastite
intelektualne svojine sto nije uvek slucaj sa zemljama u razvoju. Medjunarodne inicijative za siru
liberalizaciju medjunarodne trgovine dovele su do donosenja Sporazuma o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) 1994.godine. TRIPS je stupio na snagu
1995.godine i danas predstavlja najznacajniji medjunarodni ugovor iz oblasti intelektualne
svojine, obavezan za sve zemlje clanice Svetske trgovinske organizacije. Jedan od savremenih
trendova koji se odnosi na pravo intelektualne svojine jeste i trend globalizacije. Naime
donosnje medjunarodnih konvencija i sporazuma kojima se uspostavljaju standardi pravne
zastite a pored toga se uspostavlja i jedinstveni postupak zastite i to pokazuje da se
intelektualna svojina posmatr sve vise kao jedan globalni fenomen pa se shodno tome i pravno
resave na globalnom nivou. Pravo int.svojine ima svoje drustveno i ekonomsko opravdanje jer
ono namece discipline na trzistu, regulise protok informacija, garantuje nosiocima prava i
ovlascenim korisnicima uzivanje njihovih prava. Razvoj novih tehnologija u koje su investirane
finansijska sredstva zahtevao je odgovarajuce oblike pravne zastite. Pravo int.svojine je grana
prava koja je pruzila zastitu z ate nove pojave, poput kompjuterskih programa, digitalne
tehnologije, topografije integrisanih kola, elektronske trgovine putem interneta, baze podataka
itd.
2)RAZVOJ PRAVNE ZASTITE INTELEKTUALNE SVOJINE
Zanatlije, trgovci i korporativna udruzenja obracali su se vladarima sa zahtevom da im se
odobri “privilegija”odnosno polvastica na osnovu koje bi u odredjenom period obavljali novu
delatnost ili koristili nov pronalazak u svojoj delatnosti. Pravo uzivanja privilegije imao je samo
trazilac i bila je vremenski ogranicena. Sankcije za povredu privilegija bile su novcana kazna i
unistenje neovlasceno proizvedene robe. Vreme trajanja privilegije uvek je bilo ograniceno
izmedju pet i dvadeset godina. Privilegija se dodeljivala u obliku javne isprave, u kojoj je vladar
obavestavao javnost o odobravanju odredjene privilegije u korist trazioca. Ove isprave nazivane
su litterae patentas i od tog izraza potice danasnji naziv patenta kao oblika pravne zastite
pronalazaka. Osnovni uslovi bili su vremensko prvenstvo trazenja privilegije, novost pronalaska
na teritorijalnom nivou, izvodljivost i korisnost pronalaska. Sa razvojem trgovine, javila se
potreba za obezbedjivanjem iskljucivog prava upotrebe znaka za obelezavanje robe od strane
proizvodjaca i trgovaca. Tako su se proizvodjaci i trgovci obracali vladarima trazeci privilegiju-
povlasticu da koriste odredjeni znak za obelezavanje svojih proizvoda. Ipak privilegija se
razlikovala od prava industrijske svojine jer trazilac nije imao pravo na privilegiju na osnovu
unapred regulisanog pravila ponasanja-norme, vec je odobravanje privilegije zavisilo od volje
vladara. U savremenom pravu industrijske svojine, pronalazaci, autori i korisnici unapred znaju
svoja prava na pravnu zastitu ukoliko ispunjavaju zakonom predvidjene uslove. Izvestan
napredak u pravnoj sigurnosti pronalazaca, zanatlija i trgovaca predstavljao je donosenje
dekreta o odobravanju privilegija svim pronalazacima i korisnicima pronalazaka u proizvodnji.
Prvi poznati dekret donet je 1794.godine u Mlecima. Istorija privilegija ukazuje da se ona
udaljavala od izvorne ideje i da se priblizavala ideji o privilegiji kao instrument kojim se
pojedinac, bez obzira na licni doprinos, stavlja u sluzbu opstih interesa. Monopolizacija
proizvodnje je neminovno dovela do skoka cena, a time i do nezadovoljstva narodnih masa i do
mere koja vise nije stumulisala pronalazastvo i koja je kocila tehnoloski razvoj. Prvi pravni propis
koji je regulisao pravnu zastitu pronalazaka bio je Statute of Monopolies, donet 1623.godine u
Engleskoj. Ovaj propis je donet sa ciljem da se ogranice i zabrane monopoli koji su bili do te
mere rasprostranjeni da su ometali slobodnu trgovinu i dovodili do vestackih nestasica
proizvoda namenjenih svakodnevnoj upotrebi. Izuzetak od monopola bio je patent, koji se
odobravao za odredjeni broj godina(14) pronalazacu koji je prvi prijavio svoj pronalazak. Prvi
patentni zakon donet je 1790.godine u SAD. Prvi zakon o zastiti uzoraka donet je 1787.godine u
Francuskoj. U pogledu pravne zastite robnih zigova, prve propise nalazimo u Zakonu o fabrikama
i radionicama iz 1803.godine u Francuskoj. Zakonski propisi o suzbijanju nelojalne konkurnecije
javljaju se tek krajem XIX veka. Sa razvojem industrijske proizvodnje i trgovinske razmene
nelojalno ponasanje konkurentskih preduzeca postajalo je sve cesce. Prvi zakon o nelojalnoj
konkurencijji donet je 1896.godine u Nemackoj. Razvoj prava industrijske svojine nije, medjutim,
uvek isao uzlaznom linijom.
3)RAZVOJ AUTORSKOPRAVNE ZASTITE
Gutenbergov pronalazak-stamparija predstavlja prelomni moment u razvoju
autorskopravne zastite. Cim je knjiga izdata od prvog izdavaca, ostali izdavaci mogli su slobodno
da je prestampavaju, bez trazenja saglasnosti od prvog izdavaca ili od autora. Troskovi ovih
izdavaca bili su manji od troskova prvog izdavaca, te su se oni ubrzo pojavili kao konkurenti
prvom izdavacu dela. S obzirom na to da su interesi prvog izdavaca bili povredjeni ovakvim
ponasanjem konkurencije, izdavaci su sredinom XV veka poceli da se obracaju vladarima trazeci
privilegije-pravo na iskljucivo stampanje i izdavanje jednog dela i zabranu prestampavanja tog
dela od strane drugih izdavaca za vreme trajanja odobrenog prava. Ukoliko bi vladar odobrio
takvu privilegiju, izdavac je imao iskljucivo pravo izdavanja odredjenog dela za odredjeni broj
godina. Na taj nacin on je ostvarivao celokupnu imovinsku korist i bio je zasticen od ostalih
izdavaca za vreme trajanja odobrene privilegije. Vladari su odobravali privilegije u cilju
stimulacije privredne delatnosti i radi uspostavljanja pravnog poretka. Pored toga oni su dobijali
i naknadu od izdavaca za odobravanje odredjene privilegije i imali uvid u izdavacku delatnost sa
odobravao za odredjeni broj godina(14) pronalazacu koji je prvi prijavio svoj pronalazak. Prvi
patentni zakon donet je 1790.godine u SAD. Prvi zakon o zastiti uzoraka donet je 1787.godine u
Francuskoj. U pogledu pravne zastite robnih zigova, prve propise nalazimo u Zakonu o fabrikama
i radionicama iz 1803.godine u Francuskoj. Zakonski propisi o suzbijanju nelojalne konkurnecije
javljaju se tek krajem XIX veka. Sa razvojem industrijske proizvodnje i trgovinske razmene
nelojalno ponasanje konkurentskih preduzeca postajalo je sve cesce. Prvi zakon o nelojalnoj
konkurencijji donet je 1896.godine u Nemackoj. Razvoj prava industrijske svojine nije, medjutim,
uvek isao uzlaznom linijom.
5)UNIFIKACIJA I HARMONIZACIJA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Princip teritorijaliteta znaci da pravni propisi jedne drzave vaze samo na njenoj teritoriji,
a to znaci da i subjektivna prava koja nastaju na osnovu propisa jedne zemlje vaze samo na
teritoriji te zemlje. Ovaj princip znaci da svaka zemlja moze da uredi uzivanje subjektivnih prava
stranaca po sopstvenom izboru. Zbog toga je primena ovog principa pre svega ogranicena
principom reciprociteta(uzajamnosti). Taj princip predvidja da je u jednoj zemlji pravni polozaj
stranca odredjen pravnim statusom koji zemlja stranca odobrava svojim drzavljanima. Primena
reciprociteta u praksi nije dovoljno pouzdana pa drzave pribegavaju zakljucivanju
medjunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija kojima se tacno utvrdjuju prava i obaveze. Ali
isto tako sto je broj zemalja clanica jedne medjunarodne konvencije veci to se usaglasavanje, tj
harmonizacija teze postize. Prve konvencije su regulisale citave oblasti a zatim su poceli da se
donose medjunarodni sporazumi, ugovori kojima su se regulisala pojedina pitanja iz oblasti
intelektualne svojine a postojeca pravila se detaljnije regulisu, sa vecim stepenom uskladjivanja
izmedju zemalja clanica. Inace postoje dva metoda za prevazilazenje prepreka koje stvaraju
razlike izmedju nacionalnih prava u regulisanju odnosa sa elementom inostranosti: metod
resavanja sukoba zakona putem pravila medjunarodnog privatnog prava i metod stvaranja
zajednickih jednoobraznih pravila-unificiranog prava. Ova dva metoda se iskljucuju. Ako postoje
jednoobrazna pravila ona se primenjuju ako ne onda ova druga. Potreba za unifikacijom pravila
je u nekim granama prava tako urgentna, npr, u oblasti medjunarodne trgovine, da privreda ne
moze da ceka organizovan nacin, vec se pravila spontano unificiraju, sto se u pravnoj teoriji
naziva autonomnim pravom medjunarodne trgovine. Ovakav nacin unifikacije ima i dosta
nedostataka jer je nepotpun, nesistematican i cesto predstavlja instrument pritiska ekonomski
jacih zemalja. Unifikacija prava koja nastaje kao rezultat organizovane akcije medjunarodnih
foruma daleko je kvalitetniji vid stvaranja jednoobraznog prava. Dok pri procesu harmonizacije
prava zemlje uskladjuju svoje pravo sa pravom drugih zemalja na osnovu medjunarodnih
konvencija koje zakljucuju, pri unifikaciji prava stvara se nadnacionalno pravo koje zamenjuje
nacionalna prava.
6)ISCRPLjENjE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Pojam “iscrpljenje”prava oznacava da ukoliko je patentirani proizvod legalno stavljen u
promet, onda pribavljac tog proizvoda moze taj proizvod dalje nuditi, pustati u promet i
upotrebljavati bez trazenja dozvole od nosioca patenta. Smatra se da je nosilac patenta aktom
stavljanja u promet iscrpeo svoje iskljucivo pravo upotrebe. Ekonomski razlog za usvajanje
teorije o iscrpljenju prava jeste u cinjenici da je nosilac prava intelektualne svojine ostvario
ocekivanu zaradu na osnovu sopstvene eksploatacije i da je onda aktom volje ustupio svoje
iskljucivo pravo drugom licu ili ga je odmah, po sticanju prava, ustupio uz naknadu koja njega
zadovoljava. Poseban slucaj iscrpljenja prava nastaje kad je patentom zasticen uredjaj za
primenu patentiranog postupka ili za proizvodnju patentiranog proizvoda. Dve su situacije
moguce-kada je nosilac patenta za uredjaj i postupak isto lice, i u drugom slucaju, kada je rec o
razlicitim subjektima. U teoriji i sudskoj praksi preovladjuje stav da nosilac patenta davanjem
saglasnosti zainteresovanom licu da koristi uredjaj daje saglasnost i za koriscenje postupka.
Iscrpljenje prava nastupa samo pod uslovom da je stavljanje prozivoda u promet izvrseno na
teritoriji vazenja patenta. Sa stanovista prava intelektualne svojine, osnovni uslov za nastupanje
situacije “iscrpljenja”prava jeste saglasnost nosioca prava. Medjutim, situacija je razlicita zavisno
od toga da li je rec o pronalasku koji je zasticen nacionalnim patentima u svim zemljama gde se
postavlja to pitanje ili nije. U slucaju paralelnih patenata, prvom dozvoljenom komercalizacijom
u bilo kojoj zemlji Unije nastupa “iscrpljenje”prava, tj nosilac se ne moze protiviti uvozu
proizvoda za koje ima patent u drugim zemljama. Da li je nosilac patenta u drzavi A koji da
saglasnost za prodaju svog proizvoda u drzavi B moze da spreci uvoz tog proizvoda iz drzave B u
drzavu A? Naravno, ako je prodaja u drzavi B ucinjena bez saglasnosti nosioca patenta, onda on
moze pred sudom drzave A da izdejstvuje zabranu uvoza u drzavu A. Medjutim ako je prodaja u
drzavi B ucinjena uz saglasnost nosioca patenta, sto znaci da je on odlucio da siri trziste za svoje
proizvode, on mora da prihvati i posledice takve ekspanzije, povoljne i nepovoljne za njega, sto
je preovladjujuci stav sudova u zemljama clanicama Evropske unije.
7)PREDMET PRONALASKA
Patentom se stiti pronalazak koji ispunjava zakonom predvidjene uslove.
-
Patent je dakle, subjektivno pravo koje pripada fizickom ili pravnom licu ukoliko su
ispunjeni zakonom predvidjeni materijalni i formalni uslovi.
Kada jedno lice postane nosilac
patenta, ono ima odredjena prava za odredjenu teritoriju za odredjeno vreme. Svojstvo nosioca
prava na patent dokazuje se pomocu
patentne isprave
koja predstavlja formalni dokaz o
postojanju patenta za odredjeni pronalazak i prava odredjenog lica na taj patent. Predmet
patentne zastite je pronalazak kao materijalizovan proizvod pojedinca ili grupe ljudi.
Pronalazak
je finalni rezultat pronalazackog rada.
Svi ostali oblici ne uzivaju pravnu zastitu. Od pronalazaka
treba razlikovati naucna otkrica, teorijska saznanja i metode kojima se doslo do tih saznanja.
*Naucno otkrice je otkrivanje postojecih ali nama jos nepoznatihprirodnih zakona i
drugih istina o svetu koji nas okruzuje. Sustina razlikovanja pronalaska od otkrica je u tome sto je
pronalazak primenjeno znanje, a to znaci znanje koje se koristi u svrhu zadovoljenja odredjene
ljudske potrebe.
*Teorijska saznanja predstavljaju duhovne tvorevine i kao takve bivaju polazna osnova
za nastajanje mnogih pronalazaka
S obzirom na to da je pronalazak finalni rezultat pronalazackog rada, nastajanje pronalaska
predstavlja process koji se sastoji iz nekoliko faza. Polazna tacka za nastajanje je ideja a ideji
prethodi razmisljanje o pronalasku. Sledeca faza je realizacija pronalazacke ideje. Osnovni motiv
pronalazaca koji se upusta u taj postupak jeste zelja da otkrije novo resenje nekog tehnickog
problema, koje ce licno primeniti u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji ili sto je u danasnjim
uslovima mnogo cesce ustupiti drugom licu na koriscenje. S obzirom na to da industrijska
primena pronalaska zahteva otkrivanje tehnicke sadrzine pronalaska kao uslova za njegovo
koriscenje, pronalazac gubi fakticki monopol nad pronalaskom. Stoga pronalazac nastoji da
pravno zastiti pronalazak koji namerava da koristi u proizvodnji putem dobijanja iskljucivog
prava upotrebe zasticenog pronalaska na odredjenoj teritoriji za odredjeno vreme.
Postavlja se pitanje: zasto drustvo odobrava patentni monopol? Prema
jednom
shvatanju
stvaralac ima pravo na rezultate svog intelektualnog rada, a drustvo je moralno obavezno da
prizna ovo pravo. Po
ugovornoj teoriji
izmedju pronalazaca i drustva postoji ugovor na osnovu
Zakon iz 2004.godine sadrzi novo poglavlje koje se odnosi na uvodjenje sertifikata o
dodatnoj zastiti
za medicinske proizvode i proizvode za zastitu bilja
u cilju harmonizacije prava
Srbije sa pravom Evropske unije. Razlog za uvodjenje ovog vida dodatne zastite opravdava se
cinjenicom da period koji protekne od podnosenja prijave patenta za pronalazak koji se odnosi
na lek za ljude ili zivotinje i sredstva za zastitu bilja podleze obavezi dobijanja dozvole od strane
nadleznog organa za stavljanje takvog proizvoda u promet, sto bitno skracuje period efektivne
zastite koju pruza patent, a time dovodi u pitanje i povracaj investicije ulozene u razvoj
patentiranog pronalaska. Predmet zastite sertifikatom ogranicen je samo na lek i sredstvo za
zastitu bilja na koje se odnosi dozvola nadleznog organa drzave clanice za stavljanje u promet
tog proizvoda kao leka, tj sredstva za zastitu bilja, i to svaku primenu proizvoda za koji je dozvola
dobijena pre isteka roka trajanja sertifikata. Da bi se dobio sertifikat, nosilac patenta mora da
podnese prijavu i da ispuni sledece uslove:
-da je lek, odnosno sredstvo za zastitu bilja,
-da je u Srbiji izdata vazeca dozvola, i
-da taj lek odnosno sredstvo nije prethodno bilo predmet sertifikata.
Prijava za priznanje mora se podneti nadleznom organu najkasnije sest meseci od datuma
izdavanja dozvole. Podaci o prijavi upisuju se u Registar sertifikata i objavljuju u sluzbenom
glasilu u roku od sest meseci od datuma podnosenja prijave. Sertifikat o dodatnoj zastiti ne
moze trajati duze od pet godina od isteka redovnog roka trajanja patenta, tj ukupno 25 godina.
Sertifikat prestaje istekom roka trajanja, odricanjem od strane nosioca sertifikata, propustanjem
placanja propisane takse za odrzavanje vazenja sertifikata i prestankom vazenja dozvole iz bilo
kog razloga.
10)USLOVI ZA STICANjE PATENTA
U svim zakonskim propisima nalazimo dve grupe uslova-
-uslovi koje pronalazak treba da ispuni da bi dobio patentnu zastitu i
-uslovi koje treba da ispuni prijavnik da bi ostvario pravo na patent.
Prva grupa uslova se zove jos i materijalnim uslovima a drugi su formalni uslovi. Najvazniji opsti
uslov koji svaki pronalazak treba da ispunjava jeste novost
. Novost
se utvrdjuje objektivno, da li
je to resenje bilo poznato naucnoj i strucnoj javnosti pre nastajanja pronalaska ili ne. Prilikom
utvrdjivanja da li je jedan pronalazak nov uzima se postojece stanje tehnike u svetu. Pod stanjem
tehnike podrazumeva se fond ukupno poznatog znanja iz svih oblasti nauke i tehnike sa kojim je
naucna i strucna javnost upoznata na bilo koji nacin. Stanja tehnike cine dve grupe tehnickih
resenja. U prvu grupu spadaju sva tehnicka resenja koja su postala dostupna javnosti pre
datuma podnosenja prijave za priznanje patenta, odnosno malog patenta. U drugu grupu
spadaju tehnicka resenja sadrzana u domacim prijavama za priznanje patenta, odnosno malih
patenata.
Ove prijave su ogranicene prostorno, vremenski i u pogledu nacina ogranicene su na pisani
opis.
Uvozni patent
je patent stecen u inostranstvu, koji se prijavljuje i odobrava iako ne
ispunjava uslov novosti, pod uslovom da traje najvise onoliko vremena koliko traje u zemlji
porekla-zemlji koja ga je odobrila. Odredjivanje granica stanja tehnike moze takodje da
predstavlja izvestan problem u praksi. Nesporazumi se javljaju narocito povodom toga da li
pronalazak koji je prijavljen ali nije jos objavljen ni odobren ulazi u stanje tehnike ili ne. Ukoliko
prijavljen pronalazak ne ulazi u stanje tehnike, moguce je da dodje do tzv dvostrukog patenta.
