studenti.rs home page

PRAVO MORA U 

MEĐUNARODNOM 

PRAVU

VEŽBE, 31.03.2016.

 

More i njegov značaj

•

U najširem smislu, u vidu se ima svetski okean 

(70,6% Zemljine površine)

•

5 okeana (Tihi, Atlantski, Indijski, Južni i 

Severni) i mora

•

Naziv može da zavara (npr. Galilejsko more, u 

stvari je jezero)

•

Ima i mora sa drugačijim nazivima (Persijski 

zaliv, Meksički zaliv...)

background image

Značaj mora

Živa bogatstva mora:

•

Ogromna živa bogatstva

•

Ribolov (privredni, sportski i u naučne svrhe)

•

Obnovljivi resursi

Rudna bogatstva:

•

Mnoga područja su netaknuta

•

Olovo, titan, mangan, vanadijum, bakar, fosfor...

•

Velike zalihe nafte, ispod arktičkog mora oko 

25% svetskih rezervi nafte

•

Rudna bogatstva su neobnovljiva

Međunarodno pravo mora

•

Grana međunarodnog javnog prava, sadrži 

norme o razgraničenju pojedinih delova mora i 

pravnom režimu u njima

•

Pravni izvori: međ. ugovori, običajna pravna 

pravila, drugi izvori međunarodnog prava, ali i 

unutrašnji propisi

•

Prva pravila nastala su običajnim putem, kasnije 

kodifikovana; npr. načelo slobode mora preraslo 

u normu 

jus cogens

background image

DALJI RAZVOJ

   Konvencijama iz 1958. ostala su nerešena neka 

pitanja (širina teritorijalnog mora, slobode 

ribolova, plovidba, zagađenje).

●

Kodifikacija je bila delimična i dalje je važilo i 

običajno pravo.

●

60-ih godina dolazi do osporavanja kodifikacije i 

1973. saziva se nova Konferencija o pravu mora.

●

Rezultat: KONVENCIJA O PRAVU MORA (1982, 

stupila na snagu 1994) – kodifikacija i progresivni 

razvoj. I dalje važi običajno pravo.

Želiš da pročitaš svih 64 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti