PRAVNI FAKULTET
UNIVERZITETA UNION U BEOGRADU
DUŠANKA KOMNENIĆ
’’PRAVO NA MIRNO UŽIVANJE IMOVINE
U PRESUDAMA I ODLUKAMA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
DONETIM U POSTUPCIMA U KOJIMA SU BIVŠE JUGOSLOVENSKE
REPUBLIKE BILE ODGOVORNE DRŽAVE’’
DOKTORSKA DISERTACIJA
MENTOR
PROF.DR DRAGOLJUB POPOVIĆ
BEOGRAD, 2017. GODINE
SADRŢAJ
1. UVOD.........................................................................................................................................................1
1.1. Osvrt na ideju o ljudskim pravima i dokumente koji su tokom istorije nosili i razvijali
ideju o ljudskim pravima....................................................................................................................1
1.2. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Evropski sud za
ljudska prava.....................................................................................................................................15
2. SVOJINA I IMOVINA U GRAĐANSKOM PRAVU………….............................................................23
2.1. Imovina..............................................................................................................................................23
2.2. Svojina...............................................................................................................................................26
2.2.1. Ograničenje sadrţine prava svojine.............................................................................................30
2.2.2. Svojina u kontinentalnom i anglosaksonskom pravnom sistemu................................................33
2.2.3. Socijalistička svojina...................................................................................................................44
3. PRAVO NA IMOVINU KAO LJUDSKO PRAVO................................................................................48
3.1. Član 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima...................................................55
3.2. Pravo na mirno uţivanje imovine u praksi Evropskog suda za ljudska prava...................................58
3.2.1. Opšte napomene o uslovima za razmatranje predstavki u Sudu..................................................58
3.2.2. Osnovni principi kojima se rukovodi Sud prilikom tumačenja Konvencije................................61
3.2.3. Autonomni koncept imovine u praksi Suda.................................................................................65
3.2.4. Sadrţina prava na mirno uţivanje imovine iz člana 1. Protokola 1.............................................72
3.2.4.1. Drugo pravilo – Oduzimanje (lišenje) imovine.....................................................................74
3.2.4.2. Treće pravilo – Kontrola korišćenja imovine........................................................................79
3.2.4.3. Prvo pravilo (mirno uţivanje imovine)..................................................................................83
3.2.5. Dozvoljeno mešanje drţave u pravo na mirno uţivanje imovine................................................85
3.2.5.1. Zakonitost..............................................................................................................................85
3.2.5.2. Legitimni cilj u opštem (javnom) interesu.............................................................................86
3.2.5.3. Pravična ravnoteţa.................................................................................................................89
3.3. Otvaranje pitanja povraćaja oduzete imovine u zemljama istočne i centralne Evrope......................92
3.3.1. Pilot – presude..............................................................................................................................94
4. RASPAD SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (SFRJ)........................97
4.1. Posledice razbijanja SFRJ i graĎanskog rata na njenoj teritoriji.....................................................101
4.2. Sukcesija..........................................................................................................................................106
4.3. Restitucija........................................................................................................................................110
5. POSTUPCI PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA POKRENUTI PROTIV NOVIH
DRŢAVA NASTALIH NA PODRUČJU BIVŠE SFRJ U VEZI SA ZAŠTITOM PRAVA NA MIRNO
UŢIVANJE IMOVINE...............................................................................................................................113
5.1. Uvod.................................................................................................................................................113
5.2. Stara devizna štednja........................................................................................................................116
Pregled referentnih slučajeva iz sudske prakse................................................................................121
Trajkovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije......................................................121
Jeličić protiv Bosne i Hercegovine..................................................................................................127
Molnar Gabor protiv Srbije..............................................................................................................133
Nikač protiv Srbije...........................................................................................................................138
1
1. UVOD
1.1. Osvrt na ideju o ljudskim pravima i dokumente koji su tokom istorije nosili i razvijali
ideju o ljudskim pravima
Kad je nastala ideja o ljudskim pravima? Moţemo li odrediti istorijski trenutak kad je ĉovek
postao svestan da samim tim što je ĉovek poseduje odreĊena uroĊena prava, a da su ljudska prava
opšta i pripadaju svima, nedeljiva i neotuĊiva?
1
Moţda za ljudska prava moţemo reći i da nemaju
istoriju, barem ne onakvu istoriju koja bi se mogla podvesti pod neku ĉoveĉanstvu zajedniĉku
istoriju, ili neku istoriju svojstvenu jednom delu ljudskog roda, jer je ne moţemo urediti i sloţiti u
kontinuirani, evolutivni, razumljiv razvojni niz.
2
Najstariji tragovi koji upućuju na postojanje
misli o pravima ĉoveka i pravdi, vode više od trideset sedam vekova unazad do vavilonskog
vladara Hamurabija,
3
koji je bio zaokupljen idejom o dobrobiti ljudi i ţeljom da uĉini da pravda
prevlada na zemlji i da spreĉi jake da naude slabijima.
4
I filozofi drevne Kine promišljali su o
ĉoveku i njegovoj liĉnosti, a, izmeĊu ostalih, ostala je zabeleţena misao Meng Cea
5
koji je rekao
da je “pojedinac neizmerno vaţan, a liĉnost vladara je ono što je manje vaţno.“
6
Misao o prirodnoj jednakosti ljudi i njihovom pravu na slobodu, o stvaralaĉkoj i slobodnoj
ljudskoj liĉnosti koja se iznedrila u starogrĉkom filozofskom miljeu, a nastavljaju je pojedini
rimski mislioci, poput Cicerona koji kaţe da se “pravo prirode primenjuje na sve ljude jednako,
jer da nismo izopaĉeni lošim navikama i obiĉajima niko ne bi bio nalik samom sebi kao što bi svi
ljudi bili nalik jedan drugome“
7
predstavljaju poĉetne korake iz kojih je iznikla ideja o istim
ljudskim pravima svih ljudi. Principi atinske demokratije, koji su, izmeĊu ostalog, podrazumevali
1
W.Benedek, “Za kulturu ljudskih prava na Balkanu,“ u:
Kultura ljudskih prava
, Beograd, 2002, str. 14.
2
J.Mourgeon,
Ljudska prava
, Beograd, 1996., str. 23.
3
Hammurabi (
Hammu-rapi
) je bio vladar prvog vavilonskog carstva. Prema najĉešće korišćenoj hronologiji, vladao
je od 1792.-1750. g.pr.n.e.
4
Hamurabijev zakonik, Prolog (I 27-49) “U to doba, bogovi Anu i Enlil, da bih se izborio za dobrobit ljudi, zazvaše
me imenom mojim: Hamurabi – mene, poboţnog poboţnog vladara, punog strahopoštovanja prema bogovima, da
uĉinim da pravda prevlada na zemlji, da uništim razvratne i zle, da se kao bog sunca, Šamaš, vinem iznad ljudi i
obasjam zemlju.” Tekst Hamurabijevog zakonika naveden u: D. Stanimirović, ”Novi pogled na Hamurabijev
zakonik” (I deo),
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu,
godina LIX, br. 1/2011, Beograd, 2011., str. 133-159, i D.
Stanimirović, ”Novi pogled na Hamurabijev zakonik” (II deo),
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu,
godina LIX, br.
2/2011, Beograd, 2011, str. 91.-21.
5
Meng Ce, kineski filozof, 372.-289. g. pr.n.e.
6
J.Mourgeon,
Ibid
., str. 27.
7
Navedeno prema: M. MacDonald, u: M.Matulović,
Ljudska prava
, Zbornik tekstova iz suvremenih teorija ljudskih
prava, Rijeka, 1992., str. 42. i 44.
2
punu pravnu jednakost slobodnih graĊana bez obzira na imovno stanje, zatim slobodu mišljenja i
govora, kao i slobodu javnog istupanja, iako nisu vaţili za sve ljude, nego samo za slobodne
punopravne graĊane, jednim delom nalaze svoje mesto i u savremenom poimanju ideje o
ljudskim pravima. Osnovno politiĉko polazište atinske drţave da ĉovek ima pravo na ţivot prema
sopstvenom izboru, na kojem je izgraĊena ideja o slobodi liĉnosti i ideja da slobode nema bez
prava, a da se samo njihovim meĊusobnim delovanjem moţe postići puna potvrda ĉovekove
liĉnosti,
8
makar je vaţilo samo za neke ljude u toj antiĉkoj drţavi, predstavlja dragocenu baštinu
na koju se oslanjamo i u današnjem vremenu.
U srednjem veku nije se znaĉajnije razvijala misao o ljudskim pravima, ali u nekim dokumentima
donetim u drţavama toga vremena, nalaze se odredbe za koje se danas moţe reći da sadrţe ideju
ljudskih prava. Vaţan dokument, koji se ĉesto oznaĉava kao prvi dokument o ljudskim pravima
je Velika povelja slobode (
Magna carta libertatum
)
9
doneta u Engleskoj 1215. godine.
10
MeĊutim, Povelja nije doneta sa ciljem da se priznaju ljudska prava pojedinaca, nego da se
ograniĉi monarhova vlast, a kako iz tog ograniĉenja kraljeve vlasti proizilaze i odreĊene slobode i
prava podanicima, Povelji se pridaju svojstva dokumenta o ljudskim pravima. Iz odredbi
Povelje,
11
moţemo zakljuĉiti da te slobode i prava, odnosno garantije koje daje kralj vaţe samo
za feudalno plemstvo, a ne za sve ljude u kraljevstvu. Ipak, bez obzira što nisu donete u nameri
da utvrĊuju ljudska prava širih slojeva, odredbe Povelje su predstavljale osnov na kojem će se
kasnije utemeljiti staleška prava i slobode.
8
S. Avramović, “Starogrĉka baština“ u:
Temelji moderne demokratije,
Beograd, 2011., str. 28-30.
9
Tekst Povelje na srpskom jeziku objavljen je u knjizi “
Temelji moderne demokratije,“
prireĊivaĉ D. MrĊenović,
Beograd
,
2011.,str.105.
10
Magna carta libertatum ili na engleskom:
Great Charter of Liberties
predstavlja svojevrstan kompromis koji je
pobunjeno plemstvo iznudilo od engleskog kralja Jovana Bez Zemlje (
John Lackland, 1166-1216
). Tim dokumentom
kralj donekle sputava svoju vlast i daje plemićima izvesne privilegije.
11
Ovom prilikom ćemo spomenuti odredbe poznatog ĉlana 39. Povelje kojima se jamĉi da nijedan slobodan ĉovek
neće biti uhvaćen ili zatvoren, lišen svojih prava ili imovine, stavljen van zakona, prognan ili na bilo koji drugi naĉin
uništen, niti će protiv njega biti upotrebljena sila osim na osnovu zakonite presude ili na osnovu zakona zemlje, koje
pokazuju da se garancija odnosi samo na plemstvo. Zahvaljujući tumaĉenjima istaknutog sudije Edvarda Kouka
(
Eward Coke, 1552-1634
) ova garancija će dobiti opšte dejstvo, zajedno sa ostalim zaštitnim odredbama Povelje
usmerenim protiv zloupotrebe pravde. Navedeno prema: D.Stojanovic,
Osnovna prava čoveka
,
Ljudska prava i
slobode u ustavima evropskih država,
Niš, 1989., str. 17.
4
kojem iznosi ideju da se samo na osnovu zajedniĉke svojine mogu savladati razna zla u društvu
koja prate ĉoveka. Kroz svoje delo u kojem kritikuje zemlju nepravdi, on zapravo kritikuje
tadašnju englesku drţavu i njeno surovo apsolutistĉko zakonodavstvo.
15
Nešto kasnije, u XVII, veku engleski predstavnici škole prirodnog prava svojim uĉenjem daće
znaĉajan doprinos razvoju ideje o ljudskim pravima. U svom najpoznatijem delu “Levijatan“
(
Leviathan
) Tomas Hobs (
Thomas Hobbes, 1588-1679
) zastupa stav da je prirodno pravo,
ustvari, sloboda što je svaki ĉovek ima da se sopstvenim moćima sluţi onako kako sam ţeli za
odrţanje sopstvene
prirode, a priroda je ljude stvorila jednakim u pogledu telesnih i duhovnih
sposobnosti. U tom prirodnom stanju ĉovek je ĉoveku vuk (
homo homini lupus
), jer je
samooĉuvanje sopstvenog ţivota njegovo prirodno pravo, pa se zbog toga pre uspostavljanja
drţave meĊu ljudima vodio rat sviju protiv svih. Hobs, stoga, smatra da je bez drţave ljudski
ţivot bedan, a rešenje takve situacije nalazi u tome da svi ljudi treba da shvate da je neophodno
da se odreknu svojih prava i sloboda i prenesu ih na suverena koji će biti apsolutni vladar i ĉuvar
svih prava graĊana.
16
Hobsova koncepcija podrţavanja i opravdavanja autoritarne vlasti potpuno
je suprotna idejama Dţona Loka (
John Locke, 1632-1704
) velikog engleskog mislioca, ĉije delo
će imati presudan uticaj na razvoj ideje o ljudskim pravima. Svojim delom “Dve rasprave o
vladi“ (
Two Treatises of Government
) objavljenim 1689. godine postavio je temelje modernoj
teoriji demokratije i liberalizma. Po njegovom mišljenju delovanje vlade treba da bude
ograniĉeno zakonima i voljom većine, a nadleţnost vlade treba da se svede na zadatak da poštuje
i štiti uroĊena prava ĉoveka. Lok je snaţno podrţavao vladavinu prava (
rule of law
) i dao je
precizan opis kako treba da se donose i koja svojstva treba da imaju zakoni, naglašavajući da se
zakoni moraju primenjivati jednako na sve ljude. Njegovo uĉenje zasnovano je na tvrdnji da
svaki ĉovek ima prirodno pravo na ţivot, telo, slobodu i imovinu. Sloboda za njega znaĉi da
svako moţe ĉiniti sve što ne vreĊa ista prava i slobode drugih ljudi.
17
Sa ovim principima Dţona
Loka zapoĉinje razvoj ideje ljudskih prava na kojoj će biti izgraĊen savremeni koncept ljudskih
prava.
15
V.Stanovĉić, “Od “Velike povelje sloboda“ do “Atlantske povelje,“ u:
Temelji moderne demokratije,
Beograd,
2011., str. 36.-37.
16
V.Stanovĉić,
Ibid
., str. 48.
17
V.Stanovĉić,
Ibid
., str. 55.-57.
