Факултет за право, безбедност и менаџмент
„Константин Велики“
ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ
Ментор
Студент
Милан Станковић 6Д/17
Ниш, 2017.
4
1. ОБРАЗОВАЊЕ – ПОЈАМ И ЗНАЧЕЊЕ
Образовање је процес који се одвија у оквирима институционалног система
образовања, а тим системом су обухваћене све образовне институције које својом
повезаношћу и организованошћу припадају једној јединственој мрежи. Основни задатак
образовних установа јесте образовање младих да буду професионално активни и да у
исто време буду васпитани у складу са одговарајућим друштвеним вредностима.
Циљеви учења и образовања стимулативно утичу на целокупну образовну
делатности, па самим тим се пред наставницима и ученицима постављају одређени
захтеви, да би се у највећој мери остварило оно што је тим циљевима предвиђено или
претпостављено. Циљеви образовања се могу поделити у неколико група:
1.
Академски циљеви представљају циљеве овладавања основним способностима,
односно интелектуални развој.
2.
Професионални циљеви се везују за помоћ у избору занимања и за одлучивање
које се базира на доброј информисаности.
3.
Друштвени циљеви подразумевају разумевање између људи, учествовање
грађана, морал и етику у карактеру.
4.
Персонални циљеви су ту како би се остварила емоционална и физичка добробит,
самоостварење и стваралаштво.
На нивоу образовног система треба да постоји следећа структура система циљева:
1
-
Ефикасност пролаза ученика, показатељи су: краћи период завршавања школе,
висока стопа пролазности, нижа стопа неуспеха итд.
-
Повећани број полазника којима ће се пружити могућност за стицањем,
разумевањем, задржавањем и применом стечених знања и грађанских вредности,
показатељи успеха су: континуитет у оцењивању, испити и тестови који мере
колико неко заиста зна;
Задовољство и мотивисаност наставника, показатељи успеха су: висок квалитет
запослених лица у школама, мањи број наставника који ће напустити систем, постојање
професионалне организације, афирмације радова стручних актива итд.
1
Павловић, Н. (2014),
Проблеми стратегије развоја образовања у Србији
, Београд, стр. 93.
5
2. ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ
Право на образовање је једно од основних људских права и представља једно од
кључних чинилаца за остваривање других права. Образовање је покретачка снага у
оснаживању деце и одраслих да сами обликују своју будућност, изађу из сиромаштва и
узму пуно учешће у животу своје заједнице. У том смислу, право на образовање је уско
повезано са правом на рад. Сваки појединац/појединка има право на образовање, тако да
је власт на свим нивоима, укључујући општину, дужна да обезбеди остваривање овог
права.
Право на образовање чврсто је засновано у међународном праву људских права.
Налази се у више општих и регионалних докумената људских права, на пример, у
Универзалној декларацији о људским правима (чл. 26), Међународном пакту о
економским, социјалним и културним правима (чл. 13 и 14), Конвенцији о укидању свих
облика дискриминације жена (чл. 10) и Конвенцији о правима детета (чл. 28 и 29). На
регионалном нивоу право на образовање постоји у Европској конвенцији о људским
правима и основним слободама (члан 2 Првог протокола).
Међународни стандарди људских права о праву на образовање указују на то да је
потреба за образовањем, вештинама и информацијама универзална и кључна за људски
развој. На пример, Универзална декларација о људским правима наводи да ће
“образовање бити усмерено на пуни развој људске личности и оснаживање поштовања
људских права и основних слобода.” Конвенција о правима детета описује образовање
као процес усмерен на “развој дететове личности, талената и менталних и физичких
способности до његовог/њеног пуног потенцијала.” Право девојчица да имају приступ и
користи од образовања/школовања морају бити посматрани као “циљ сам по себи,
уместо средства за постизање других циљева.”
Чињеница је да је образовање основно људско право у којем је темељ наше
способности да кориситимо сва остала људска права. Ипак, 17 одсто одраслих људи
широм света не зна да чита и пише, а две трећине од њих су жене. Жене и девојке које
желе приступ образовању још се суочавају са препрекама, од притиска да се рано удају,
обављају послове у кући до дискриминације на тржишту рада. Упркос томе, постоје
чврсти докази да образовање жена не оснажује само њих саме, него доприноси друштву
