OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA
OSNOVNE FUNKCIJE OSIGURANJA
Osnovna funkcija , zbog koje je i nastao institute osiguranja je zastita
pojedinca, njegove licnosti i imovine.
Savremeno osiguranje ima sledece funkcije
:
1)
zastitunu
u smislu pruzanja zastite
imovine i lica, 2)
akumulacionu
funkciju, 3)
socijalnu
funkciju-funkciju poboljsanja uslova za
zivoti 4)
medjunarodnu
funkciju. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice i
5)funkcija osiguranja
kao instumenata ekonomske politike
.
1)
Zastitna funkcija osiguranja
:
a) Neposredna zastita imovine i lica
Neposredno cuvanje imovine i lica ostvaruje se pre svega
preventivnom i
represivnom funkcijom osiguranja, kao i putem bonifikacije.
Prvenstveni je interes da se organizuje takav sistem zastite koji ce omoguciti da stete ili
ne nastanu ili da nastanu u sto manjem obimu.
U Zakonu o osiguranju ubrajaju se i poslovi preduzimanja mera za sprecavanje i suzbijanje
rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu i lica.
Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine premija osiguranicima koji su se
u odredjenom periodu na savestan nacin odnosili prema imovini koja je predmet
osiguranja.
Represivnim merama se sankcionisu nesavjesni osiguranici.
Osiguraniku koji je
namerno ili prevarom izazvao osigurani slucaj, drustvo za osiguranje nije duzno
da isplati naknadu.
b)
Posredan nacin zastite imovine i lica
Posredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin, sto kada nastupi
osigurani slucaj, odnosno kada nastupi steta, drustvo za osiguranje u predvidjenom
roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj nacin ga obestecuje.
2)
Akumulaciona funkcija osiguranja
Akumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja, a posebno racun verovatnoce
i zakon velikih brojeva, na naucnoj osnovi,
utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj
osnovi visinu premija, odnosno velicinu osiguravajuceg fonda.
3) Socijalna funkcija
Socijalna funkcija ili funkcija podizanja zivotnog standarda stanovnistva
proizilazi
iz prethodne dve funkcije osiguranja, funkcije zastite imovine i lica i akumulatorke
funkcije.
4) Medjunarodna funkcija osiguranja
Poseban medjunarodni znacaj ima reosiguranje. Prenosenje rizika iz jedne zemlje u
drugu, bilo neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem, predstavlja savremenu karakteristiku
osiguranja.
VRSTE OSIGURANJA
1) Prema predmetu osiguranja
vrsi se podela koja je najcesca u praksi, na: a)
osiguranje imovine, b)osiguranje lica,
c)
osiguranje od odgovornosti
.
2) Razlikujemo:
a).
Dobrovoljna osiguranja
koja su dominantna, s obzirom da je osiguranje, pre svega,
ekonomska kategorija, odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim delovima
b)
Obavezna osiguranja
. Da bi se sistem zastite imovine i lica u jednoj drzavi optimalno
funkcionisao,
drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja moraju
zakljuciti.
U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja
:
1. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja
2. Osiguranje vlasnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjenim
trecim licima
3. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjenim trecim licima
4. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.
3) Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva
za osiguranje.
Podela se moze izvrsiti na:
osiguranje civila, osiguranje industrije,
osiguranje useva i plodova,
osiguranje transporta, kredita, motornih vozila, osiguranje
od opste odgovornosti iz delatnosti,
osiguranje lica od posledica nesretnog
slucaja
.
4
) Postoji i podela prema nacinu organizovanja osiguranja, na
premijski sistem i sistem
uzajamnog osiguranja
.
5)
Opste prihvaceno je da se u odnosu
na nacin preuzimanja i nosenja rizika
osiguranja,
odnosno prema nacinu izravnanja rizika vrsi podela na a)
osiguranje,
b) saosiguranje i c) reosiguranje
.
6)
U zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na
pojedinacno osiguranje
i
kolektivno
.
7)
Tako postoji i podela
prema prirodi rizika
na a)
kopneno, b)pomorsko i c) vazdusno
osiguranje
.
PREMIJA OSIGURANJA
Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan da plati
nakon zakljucenog ugovora o os, odnosno nakon sto je potpisao polisu os, tako da premija
predstvlja cenu osiguranja.
U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznost placanja i primanja premije, vreme i
mesto placanje premije kao i posledice ne isplate premije. U Zakonu o os utvrdjena je struktura
premije os.
BONUS - MALUS
Bonus
je
popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete uopste ili zbog
nepostojanja stete u dodredjenom iznosu.
Koliki je bonus i kako se stice tj pod kojim uslovima, regulise se posebnim uslovima os koji su
razliciti za pojedine grane ali i vrste os. Bonus se obracunava najcesce u odredjenom postotku
od obracunate premije
Za razliku od bonusa,
postoji i pravo osiguraca da za naredni period trajanja
os
ugovaracu
os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatka
-
malusa
, i ovaj vid obracunavanja
uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os
FRANSIZA
Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete.
U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo stete .
Fransiza se ne pretpostavlja, vec se mora ugovoriti
jer ona predstavlja odstupanje od nacela
obestecenja. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti, razlikujemo:
1.
Integralnu fransizu
- osiguranik ucestvuje u steti samo
ako je steta niza od odredjenog iznosa
franšize
, tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija potpunu naknadu
2.
Odbitna fransiza
-
osiguranik ucestvuje
u steti u odredjenom ugovorenom apsolutnom iznosu
i to samo za taj deo. tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija samo deo
naknade koji prelazi visinu fransize.
3.
proporcionalna fransiza
-osiguranik snosi sam uvek
deo stete u dredjenom procentu
OSIGURANI SLUCAJ
Osigurani slucaj se definise kao buduci, neizvjestan i nezavisan od iskljucive volje
ugovaraca os, dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os.
Utvrdjuje se da je ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao
osigurani slucaj
Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta.
Prihvaceno je da se pod stetom podrazumeva
gubitak, odnosno samnjenje imovine ili povreda licnog dobra, zdravlja, casti i ugleda.
U slucaju unistenja stvari kao izvora opasnosti kod os odgovornosti, ugovor o os prestaje u
momenta unistenja stvari. U slucaju nastanka delimicne stete , predmet os je ostecen ali nije
unistem, ugovor o os ostaje na snazi.
SUMA OSIGURANJA
Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os, odnosno polisi os,
koji je gornja granica osiguravaca prilikom naknade stete.
Predstavlja maksimalnu obavezu osiguravca.
Visina naknade stete ne sme da predje iznos sume os, ni visinu pretrpljene stete, ni vrednost
osigurane stvari.
Ukoliko se dovede u pitanje suma os kao limit obaveze osiguravaca, ozbiljno se dovodi u pitanje
i citav system os.
Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je i premija koju treba da dobije i
obrnuto.
Osigurac je obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane
sume osiguranja, koja mora biti upisana u polisi osiguranja.
UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA LICA U OS
OSIGURAVACI
Ugovorne strane su samo osiguravac i ugovarac os ali se mogu pojaviti i druga lica tj
osiguranik , osigurano lice i trece lice koje se naziva korisnikom os.
Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za os, drustvo za
uzajamno os, s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv. pulovi za saosiguranje i reosiguranje.
Pri zakljucivanju ugovora o os i reosiguranju pul nastupa u svoje ime ali za racun svojih
clanica.
AKCIONARSKO DRUSTVO ZA OS
Pravni polozaj akcinarskog drustva za os
Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine i lica radi sticanja
dobiti.
Bitna razlika u odnosu na druga akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog
kapitala znacajno veci za drustva za os i da je propisan Zakonom o os.
UGOVARAC OSIGURANJA, OSIGURANIK, KORISNIK
OSIGURANJA
Ugovarac osiguranja
je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju kojim se
obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu.
U praksi najcesce odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa
sopstveni racun, tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik.
Ugovarac osiguranja ne mora biti uvek i osiguranik.
