Право привредних преступа и
прекршаја
1. Појам прекршаја
Прекршаји су поред кривичних дела и привредних преступа посебна
врста кажњивих деликата у нашем праву. Прекршаји су лакша
категорија јер се њима нападају друштвена добра мање вредности.
Прекршаји су велики у смислу на број прописаних прекршаја и броја
који се свакодневно врше. Много чешће се врше. Прекршаји имају
доста заједничког са кривичним делима, од чега је појмова и
института поступно исти са кривичним правом. Закон о
прекршајима Републике Србије даје следећу дефиницију: "прекршаји
су повреде јавног поретка утврђене законом или другим прописом за
које су прописане прекршајне казне и заштитне мере.''
Прекршаје карактерише следећих 5 принципа:
o
прекршај је повреда јавног поретка,
o
прекршај може учинити физичко или правни лице,
o
прекршј је противправан,
o
прекршај је друштвено опасан, односно друштвено штетан,
o
прекршај је прописан од стране надлежног органа као прекршај
при чему прописом је одређена и казна која се за прекршај изриче
(уредбом, идр.).
2. Елементи прекршаја
Да би се једна радња могла сматрати прекршајем мора садржати све
елементе. Ако нема једног нема прекршаја.
Општи елементи:
1) радња прекршаја, последица, узрочност,
2) друштвена опасност,
3) противправност,
4) одређеност прекршаја у закону.
2
сматрају се неодговорним. Лица од 14 до 18 година у нашем закону
третирају се као малолетници и имају специфичан положај. Постоје
две категорије малолетника: од 14 до 16 година су млађи
малолетници, од 16 до 18 година су старији малолетници. Млађим
малолетницима могу се изрећи само васпитне мере, а старијим
малолетницима поред васпитних мера и прекршајне казне.
4. Основи који искључују постојање прекршаја
Закон о прекршајима предвиђа три основа која искључују постојање
прекршаја:
1) нужна одбрана,
2) крајња нужда,
3) мали значај прекршаја.
У овим случајевима одступање од чињеница које врши прекршитељ
није противправно јер закон дозвољава такво поступање, прописује у
тим случајевима да чињење дела није прекршај. Недостаје
противправност, један од општих елемената.
Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да се од
себе или од неког другог одбије истовремени противправни напад.
Нужна одбрана има два елемента:
o
елемент који карактерише напад,
o
елемент који карактерише одбрану.
Елемент који карактерише напад треба да испуни следеће услове:
напад мора да долази од човека,
напад треба да буде управљен на лице које се брани или неко
друго лице,
напад треба да је стваран, а не да само изгледа као да постоји.
напад мора да буде противправан.
Елемент који карактерише одбрану треба да испуни следеће услове:
лице које се брани треба да је учинило према нападачу дело које
има сва обележја прекршаја,
одбрана треба да буде истовремена са нападом,
одбрана треба да је неопходно потребна, заиста нужна за одбијање
напада,
одбрана треба да буде сразмерна.
Крајња нужда постоји ако је прекршај учињен ради тога да
учинилац уклони од себе или од неког другог истовремено скривљену
4
опасност, која се на други начин не може отклонити, и ако при томе
учињено зло није веће од стварног зла.
Постоје два елемента која карактеришу крајњу нужду:
они који се односе на опасност код крајње нужде,
они који се односе на отклањање опасности код крајње нужде.
Опасност код крајње нужде одликује следећа четири елемента:
o
опасност може доћи од човека, животиње, природне силе,
o
опасност може да прети лицу које отклања опасност или неком
другом,
o
опасност треба да буде стварна,
o
опасност треба да је нескривљена.
Отклањање опасности код крајње нужде треба да испуни следеће
услове:
o
да је према некоме учињено дело које има обележја прекршаја,
o
отклањање опасности треба да је истовремено са настајањем
опасности,
o
да се опасност није могла ни на који други начин отклонити,
o
да зло које је деловањем учињен није веће од онога које прети.
Мали значај прекршајa - Закон предвиђа да се за прекршај неће
казнити ако је његов негативни значај тако мали да је на нивоу. Треба
да се испуне два услова:
o
да је учињен прекршај по околностима случаја малог значаја,
o
да прекршај није проузроковао последице, и да су те последице
незнатне.
5. Стицај прекршаја
Стицај прекршаја је таква ситуација која постоји када се против
једног лица води прекршајни поступак за више учињених прекршаја.
Код стицаја су битна три елемента:
1) више учињених прекршаја,
2) да је исти учинилац,
3) да се води један јединствени поступак за учињене прекршаје.
Стицај прекршаја може бити:
идеални стицај,
реални стицај.
Идеални стицај постоји кад починилац једном радњом учини више
прекршаја.
5
да се односи на извршење тачно одређеног прекршаја,
може да се врши непосредно или преко трећег лица.
Начин може бити различит: нпр. наговарање, саветовање, указивање
на корист, наређивање, обећавање или давање награде.
Подстрекивање се врши само са умишљајем.
Помагање је такав облик саучесништва код којег помагач пружа
помоћ извршитељу прекршаја да изврши прекршај. Помагање мора
да се односи:
на одређено лице,
на одређени прекршај.
Радња помагања може бити:
физичко помагање (давање средстава, чување страже, отклањање
сметњи и потешкоћа),
психичко помагање ( давање савета, прикривање трагова,
охрабривање).
Помагање се може извршити само са умишљајем. За нехатно
помагање неће се одговарати. Помагање може бити:
непосредно (кад се директно пружа помоћ извршиоцу),
посредно (преко неког другог лица).
Помагање може бити:
успело (кажњиво),
неуспело (није кажњиво).
Помагача може бити више (сапомагача) и може бити једно лице.
8. Место и време извршења прекршаја
Место извршења прекршаја је важно из три разлога:
према месту извршења прекршаја одређује се примена прописа о
прекршају јер се за прекршај примењује онај пропис који важи у
месту где је извршен прекршај;
према месту извршења прекршаја одређује се месна надлежност
прекршајног органа надлежног за вођење прекршајног поступка;
одређивање места извршења прекршаја може да буде од значаја
ако је место извршења прекршаја обележје прекршаја (ако је
прописом о прекршају предвиђено да прекршај треба да је учињен на
одређеном месту – јавно место, угоститељски објекат, итд.).
Место извршења прекршаја може се посматрати са три аспекта:
место извршења саме радње прекршаја;
место наступања последице;
7
