SEMINARSKI RAD
PREDMET: Pravo spoljne trgovine
TEMA: Spoljnotrgovinsko poslovanje
PROFESOR
STUDENT
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
Sadržaj:
1.Uvod..................................................................................................................................................3
2.Pojam spoljnotrgovinskog poslovanja....................................................................................4
3.Instrumenti spoljnotrgovinske politike..................................................................................6
4.Uticaj spoljne trgovine na Državu.............................................................................................8
5.Zakon o spoljnotrgovinskom prometu..................................................................................10
5.1.Posebni oblici spoljnotrgovinskog prometa...........................................10
5.2.Usluge u spoljnotrgovinskom prometu.................................................11
6.Privremeni uvoz i izvoz............................................................................................................13
7. Pribavljanje i ustupanje prava industrijske svojine i znanja i iskustva (KNOW HOW)
...
14
8.Privremene mere........................................................................................................................15
9.Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu..............................................................15
10.Kaznene odredbe......................................................................................................................16
11.Prelazne i zvanične odredbe.................................................................................................17
12.Zaključak.....................................................................................................................................18
2
Ovo poslovanje se obavlja u skladu sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog
uređenja države.
Za svaku zemlju je jako bitan odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo
ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira
na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u
ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski
upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i
zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke, pa
čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili nekom
drugim činiocima.
Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i
spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u
osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje
pojedinačno učestvuju u njima:
•Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
•Opadajući troškovi proizvodnje
•Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti
iskoristi prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na
druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao
korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi
proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije. Ovo
omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. Danas nema
države koja ima privredu koja bi zadovoljila njene potrebe. Ni jedna državna
zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom,
deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo
sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Poznato
je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva,
prirodni i klimatski uslovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u
svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i
u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju velike izvore
nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju
električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju
industrijskih ali ne i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju
mogućnosti i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. Ako bi
svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim
prirodnim uslovima i izvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna,
ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguća.
4
Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu
prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje. Zemlje koje nemaju
svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine
zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim
sirovinama i dr. Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda
poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na
postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti
proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno.
Međunarodni ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja
naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji
posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se
prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se
doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima značaj
za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao
pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina i uopšte međunarodni
ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u
novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju
različitih potreba.
Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno
organizovati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom
masovnom i velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki
kapital. Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na
regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom se povećava obim
ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa
zahtevima tražnje. Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova
pojedinačna ponuda na tržištu. Izvozom se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad
nivoa potreba domaćeg tržišta. Putem spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih
proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu,
što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali i stabilnosti tekućih
ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do
monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih
neracionalnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj
međunarodne podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje
sveta. Suština te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za
proizvodnju onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da
se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište. U toj proizvodnji ona ostvaruje
u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske troškove proizvodnje i
brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda.
3. Instrumenti spoljnotrgovinske politike
5
