Pravopis srpskog jezika
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СРПСКОГ
ЈЕЗИКА
Тема: Правопис српског језика
Студент: Професор:
Бања Лука, новембар. 2019.
2
САДРЖАЈ:
1.УВОД............................................................................................3
2.ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА.........................................................4
3.САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РИЈЕЧИ.............6
4.ИНТЕРПУНКЦИЈА......................................................................7
5.ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ.................................................................9
6.СКРАЋЕНИЦЕ..............................................................................12
7.ПИСАЊЕ ТУЂИХ РИЈЕЧИ........................................................13
8.ЗАКЉУЧАК.................................................................................14
9.ЛИТЕРАТУРА............................................................................15

4
2.ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА
Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:
а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић,
Јовановић;
б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали
његов саставни дио: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег
Срца, Петар Велики;
в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;
г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у
Пизи;
д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;
ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин,
Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;
е) имена небеских тјела: Сунце, Земља, Мјесец, Кумова слама, Марс, Венера;
ж) имена континената, држава, насељених крајева и мјеста (све ријечи у њима осим
везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика,
Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор
на Уни;
з) имена мора, рјека, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић,
Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско
полуострво; ако се састоје из више ријечи, пишу се великим почетним словом само
прве ријечи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бијели Дрим.
и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Жељезничка улица, Београдска улица; ако се
састоје из више ријечи само се прва ријеч пише великим словом а остале малим словом
изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;
ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;
к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост",
Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско пјевачко друштво,
Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација
уједињених нација;
л) називи књига, часописа, новина, књижевних дјела: Општа енциклопедија, Наш језик,
Борба, На Дрини ћуприја, Свијет компјутера;
љ) присвојни придјеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков,
Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.
5
Великим почетним словом се пише:
а) прва ријеч у реченици:
Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Гдје су људи? Нема живе душе! Улице
су пусте.;
б) прва ријеч послије двије тачке када је управни говор међу наводницима:
Ал' говори Муса Арбанаса:
"Приђи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да пијемо вино...";
в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да
ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:
Драга мама,
Твоје писмо сам примила тек јуче иако...
или
Драга Љиљо!
Молим те, немој се љутити што се ријетко јављам...
Великим почетним словом пишу се замјенице Ви и Ваш из поштовања према особи
којој се пише:
Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у љетовалиште. На путу смо се
држали Ваших препорука...
Малим словом се пише:
а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког
објашњења; на пример:
"Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине
школе?";
б) наставак реченице послије управног говора, на примјер:
"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.
"Кренимо на посао, онда, одмах послије састанка" - повикаше неки ученици.;
в) присвојни придјеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки,
нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички,
крагујевачки;
г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се
пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti