СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СРПСКОГ 

ЈЕЗИКА

Тема: Правопис српског језика

Студент:                                                                             Професор:

Бања Лука, новембар. 2019.

2

САДРЖАЈ:

1.УВОД............................................................................................3

2.ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА.........................................................4

3.САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РИЈЕЧИ.............6

4.ИНТЕРПУНКЦИЈА......................................................................7

5.ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ.................................................................9

6.СКРАЋЕНИЦЕ..............................................................................12

7.ПИСАЊЕ ТУЂИХ РИЈЕЧИ........................................................13

8.ЗАКЉУЧАК.................................................................................14

9.ЛИТЕРАТУРА............................................................................15

background image

4

2.ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА

Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:

а)   лична   имена   и   презимена:   Милорад,   Здравко,   Ана,   Јована,   Петровић,   Сувајџић, 
Јовановић;

б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали 
његов саставни дио: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег 
Срца, Петар Велики;

в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;

г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у 
Пизи;

д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;

ђ)   имена   становника   градова,   крајева,   земаља,   држава,   континената:   Новосађанин, 
Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;

е) имена небеских тјела: Сунце, Земља, Мјесец, Кумова слама, Марс, Венера;

ж) имена континената, држава, насељених крајева и мјеста (све ријечи у њима осим 
везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, 
Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор 
на Уни;

з)   имена   мора,   рјека,   језера,   планина   и   друга   географска   имена:   Дунав,   Палић, 
Копаоник,   Морава,   Јадранско   море,   Фрушка   гора,   Плитвичка   језера,   Балканско 
полуострво; ако се састоје из више ријечи, пишу се великим почетним словом само 
прве ријечи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бијели Дрим.

и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Жељезничка улица, Београдска улица; ако се 
састоје из више ријечи само се прва ријеч пише великим словом а остале малим словом 
изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;

ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;

к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", 
Војвођанска   банка,   Београдско   драмско   позориште,   Српско   пјевачко   друштво, 
Спортско   друштво   "Партизан",   Медицински   факултет   у   Београду,   Организација 
уједињених нација;

л) називи књига, часописа, новина, књижевних дјела: Општа енциклопедија, Наш језик, 
Борба, На Дрини ћуприја, Свијет компјутера;

љ) присвојни придјеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, 
Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.

5

Великим почетним словом се пише:

а) прва ријеч у реченици:

Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Гдје су људи? Нема живе душе! Улице 
су пусте.;

б) прва ријеч послије двије тачке када је управни говор међу наводницима:

Ал' говори Муса Арбанаса:

"Приђи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да пијемо вино...";

в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да 
ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:

Драга мама,

Твоје писмо сам примила тек јуче иако...

или

Драга Љиљо!

Молим те, немој се љутити што се ријетко јављам...

Великим почетним словом пишу се замјенице Ви и Ваш из поштовања према особи 
којој се пише:

Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у љетовалиште. На путу смо се 
држали Ваших препорука...

Малим словом се пише:

а)   наставак   управног   говора   ако   је   био   прекинут   уметнутом   реченицом   ради   неког 
објашњења; на пример:

"Хоће   ли   сви",   питао   је   директор   на   збору   ученика,   "помоћи   у   уређењу   околине 
школе?";

б) наставак реченице послије управног говора, на примјер:

"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.

"Кренимо на посао, онда, одмах послије састанка" - повикаше неки ученици.;

в)   присвојни   придјеви  изведени   од   властитих   именица   суфиксима   -ски,   -шки,   -чки, 
нпр.:   новосадски,   београдски,   европски,   чешки,   нишки,   суботички,   амерички, 
крагујевачки;

г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се 
пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti