Pravoslavlje
Гимназија Лебане
МАТУРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
ТЕМА:
Православље
Православље
Ученик:
Немања Јовановић, IV-3
2008
Матурски рад Православље
Тезе
Тезе
Хришћанство – основне карактеристике
Хришћанство – основне карактеристике
Раскол
Раскол
Православље – одлике
Православље – одлике
Српска православна црква
Српска православна црква
2

Матурски рад Православље
Хришћанство – основне карактеристике
Хришћанство – основне карактеристике
Хришћанство (на латинском језику: christianitas) је
једна од три највеће монотеистичке (једнобожачке)
религије, и настало је на простору некадашњег Римског
царства. Симбол хришћанства је Свети Крст. Ова религија
је заснована појавом Исуса Христа, сиромашног човека из
Назарета у Галилеји и Његовим оснивањем Цркве, као
заједнице Тела Његовог, у првом веку нове ере.
Исус се сматра оснивачем хришћанске религије,
рођен је у Витлејему у Палестини. По њему је религија и
добила име. Година његовог рођења представља годину
почетка нове ере и новог начина рачунања времена. Исус као спаситељ
проистиче из бога као дух, а на путу ка земљи поприма све више људских
особина, тако на крају постаје човек и као такав шири своје учење о спасу међу
људима, да би се коначно мученичком смћу жртвовао за људски род и опет у
виду духа ускрснуо и вратио се на небо. Исус је према хришћанском веровању
ширио своју веру, љубав, разумевање, скромност, снисходљивост по Галилеји,
Јудеји и околним провинцијама због чега је осуђен на смрт закуцавањем на
крст са кога је трећег дана васкрсао. До недавно се сматрало да су Исус и саме
библијске приче мит или легенда, али најновија истраживања (проучавања дела
нехришћанских књижевника из првог века нове ере – Јосифа Флавија и Тацита)
показују да је Исус ипак историјска личност. Неки аутори и истраживачи раног
хришћанства тврде да историјску позадину за легенду о Исусу Христу
представља Јешуа, пророк мале јеврејске секте ебионита, други тврде да је
припадао секти назореја. Основни извор о животу и раду Исуса Христа
представља Нови завет, други део свете хришћанске књиге, Библије (грч.
Библија у преводу „Књига“).
Исус Христ је проповедао о божјем и
небеском краљевству, тако скупљајући много
поборника, који су га сматрали месијом. Грчка реч
Χριστός у преводу значи месија, па су тако прве
припаднике Христове вере у Антиохији назвали
χριστιανοί, именом које је остало до данас.
Хришћанство
је
представљало
прву
универзалистичку религију, насупрот дотадашњим
националним религијама, и проповедало једнакост
свих љиду пред богом: Јевреја, Грка, Римљана,
сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због
проповедања једнакости брзо је завладало међу
сиромашнима. Као религија хришћанство се
4
Матурски рад Православље
појавило у периоду распада робовласничке државе, касније када је постало
званична, државна религија, хришћанство је везало своје интересе са
интересима владајуће класе и удаљило се од идеала које проповедају јеванђеља.
Догматске расправе, као и политичке прилике и разни интереси су довели до
тога да је данас хришћанство разједињено. У почетку је имало многобројне
секте, али се касније, углавном заслугом хеленистички образованог јеврејског
проповедника - Апостола Павла, организовало у јединствену религиозну
заједницу, цркву.
Данас, хришћанство преставља територијално најраспрострањенију и
бројчано највећу светску религију, чији број верника прелази 2.200.000.000.
Данас се под хришћанством углавном подразумевају три главне
деноминације: Православна, Римокатоличка и Протестантска (евангелици или
лутерани, реформисани или калвини, англиканци, баптисти, методисти,
квекери, адвентисти, пентекосталци, Јеховини сведоци...). Мање хришћанске
деноминације представљају монофизитство (јерменско-
грегоријанска, јакобитска, коптска и етиопска црква) и
несторијанство. Крајем ХХ века, и почетком ХХ јавља се
међу овим хришћанским огранцима жеља за сарадњом,
помирењем и међусобним зближавањем. Екуменски
покрет започео је међу протестантским црквама где је
проблем заједничког деловања био најизраженији. Идеје
о помирењу православаца и католика су посебно ојачаје
међу теолозима после II ватиканског сабора и помирењу
римског папе и цариградског патријараха (посета Павла
IV Цариграду 1967. године)
Библија – Света књига
Библија – Света књига
Библија (другачије: Свето Писмо) је хришћанска света књига. Састоји се
из два дела: Старог завета, у којем је описан настанак Земље и људи на њој, и
њинов развој, до рођења Исуса Христа, и Новог завета, у коме је описан живот
Исуса, кроз четири јеванђеља, и будућност људи и њиховог живота на Земљи.
Нови завет је збирка списа идеолога и оснивача ране хришћанске цркве,
писаних на грчком и делимично на јеврејском језику у првом и другом веку
нове ере. Иначе, и сам Исус је говорио арамејски. Овај језик данас је мртав.
Нови завет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза закључно
са четвртим веком, иако су сви текстови били довршени до средине другог
века. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion - добра вест) и то по Матеји,
Луки, Марку и Јовану. Прва три јеванђеља су синоптичка. Нови завет такође
садржи рану црквену историју (дела апостолска), двадесетједну посланицу и
једну апокалипсу (откровење Јованово). Управо четири јеванђеља представљају
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti