Pravoslavlje

Гимназија Лебане

МАТУРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ

ТЕМА:

Православље

Ученик:

Немања Јовановић, IV-3

2008

Матурски рад Православље

Тезе



Хришћанство – основне карактеристике



Раскол



Православље – одлике



Српска православна црква

Матурски рад Православље

Хришћанство – основне карактеристике

Хришћанство (на латинском језику: christianitas) је

једна од три највеће монотеистичке (једнобожачке)
религије, и настало је на простору некадашњег Римског
царства. Симбол хришћанства је Свети Крст. Ова религија
је заснована појавом Исуса Христа, сиромашног човека из
Назарета у Галилеји и Његовим оснивањем Цркве, као
заједнице Тела Његовог, у првом веку нове ере.

Исус се сматра оснивачем хришћанске религије,

рођен је у Витлејему у Палестини. По њему је религија и
добила име. Година његовог рођења представља годину

почетка   нове   ере   и   новог   начина   рачунања   времена.   Исус   као   спаситељ
проистиче из бога као дух, а на путу ка земљи поприма све више људских
особина, тако на крају постаје човек и као такав шири своје учење о спасу међу
људима, да би се коначно мученичком смћу жртвовао за људски род и опет у
виду духа ускрснуо и вратио се на небо. Исус је према хришћанском веровању
ширио своју веру, љубав, разумевање, скромност, снисходљивост по Галилеји,
Јудеји и околним провинцијама због чега је осуђен на смрт закуцавањем на
крст са кога је трећег дана васкрсао. До недавно се сматрало да су Исус и саме
библијске приче мит или легенда, али најновија истраживања (проучавања дела
нехришћанских књижевника из првог века нове ере – Јосифа Флавија и Тацита)
показују да је Исус ипак историјска личност. Неки аутори и истраживачи раног
хришћанства   тврде   да   историјску   позадину   за   легенду   о   Исусу   Христу
представља   Јешуа,   пророк   мале   јеврејске   секте   ебионита,   други   тврде   да   је
припадао   секти   назореја.   Основни   извор   о   животу   и   раду   Исуса   Христа
представља   Нови   завет,   други   део   свете   хришћанске   књиге,   Библије   (грч.
Библија у преводу „Књига“).

Исус Христ је проповедао о божјем и

небеском   краљевству,   тако   скупљајући   много
поборника, који су га сматрали месијом. Грчка реч
Χριστός  у   преводу   значи   месија,   па   су   тако   прве
припаднике   Христове   вере   у   Антиохији   назвали
χριστιανοί,   именом   које   је   остало   до   данас.
Хришћанство

је

представљало

прву

универзалистичку   религију,   насупрот   дотадашњим
националним   религијама,   и   проповедало   једнакост
свих   љиду   пред   богом:   Јевреја,   Грка,   Римљана,
сиромашних,   богатих,   жена,   мушкараца.   Због
проповедања   једнакости   брзо   је   завладало   међу
сиромашнима.   Као   религија   хришћанство   се

Матурски рад Православље

појавило   у   периоду   распада   робовласничке   државе,   касније   када   је   постало
званична,   државна   религија,   хришћанство   је   везало   своје   интересе   са
интересима владајуће класе и удаљило се од идеала које проповедају јеванђеља.
Догматске расправе, као и политичке прилике и разни интереси су довели до
тога да је данас хришћанство разједињено. У почетку је имало многобројне
секте, али се касније, углавном заслугом хеленистички образованог јеврејског
проповедника   -   Апостола   Павла,   организовало   у   јединствену   религиозну
заједницу, цркву.

Данас, хришћанство преставља територијално најраспрострањенију и

бројчано највећу светску религију, чији број верника прелази 2.200.000.000.

Данас се под хришћанством углавном подразумевају три главне

деноминације: Православна, Римокатоличка и Протестантска (евангелици или
лутерани,   реформисани   или   калвини,   англиканци,   баптисти,   методисти,
квекери,   адвентисти,   пентекосталци,   Јеховини   сведоци...).   Мање   хришћанске
деноминације   представљају   монофизитство   (јерменско-
грегоријанска,   јакобитска,   коптска   и   етиопска   црква)   и
несторијанство. Крајем ХХ века, и почетком ХХ јавља се
међу овим хришћанским огранцима жеља за сарадњом,
помирењем   и   међусобним   зближавањем.   Екуменски
покрет   започео   је   међу   протестантским   црквама   где   је
проблем заједничког деловања био најизраженији. Идеје
о помирењу православаца и католика су посебно ојачаје
међу теолозима после  II  ватиканског сабора и помирењу
римског папе и цариградског патријараха (посета Павла
IV Цариграду 1967. године)

Библија – Света књига

Библија (другачије: Свето Писмо) је хришћанска света књига. Састоји се

из два дела: Старог завета, у којем је описан настанак Земље и људи на њој, и
њинов развој, до рођења Исуса Христа, и Новог завета, у коме је описан живот
Исуса, кроз четири јеванђеља, и будућност људи и њиховог живота на Земљи.
Нови завет је збирка списа идеолога и оснивача ране хришћанске цркве,
писаних на грчком и делимично на јеврејском језику у првом и другом веку
нове ере. Иначе, и сам Исус је говорио арамејски. Овај језик данас је мртав.
Нови завет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза закључно
са четвртим веком, иако су сви текстови били довршени до средине другог
века. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion - добра вест) и то по Матеји,
Луки, Марку и Јовану. Прва три јеванђеља су синоптичка. Нови завет такође
садржи рану црквену историју (дела апостолска), двадесетједну посланицу и
једну апокалипсу (откровење Јованово). Управо четири јеванђеља представљају