Može se reći da su legende, izmišljene priče koje govore o stvarnim ljudima koji su učinili neko hrabro delo ili pak nešto nesvakidašnje, ono po čemu se pamte i traju.Legende opisuju događaje koji su se odigrali u određenom vremenu, mada se ne mogu smatrati istorijskim spisom, jer su svi ti događaji prenaglašeni i doterivani kako bi bivali što zanimljiviji.Možemoreći,dagotovo sve legendarne priče započinju pojavom neke više sile, ili čovekovim susretom sa nekom višom silom.Sličnost se javlja kod susreta junaka u bajci i darodavca, međutim razlika postoji, i ona se ogleda u tome što je upravo u legendarnoj priči darivalac Bog, koji čoveka u većini slučajeva ili nagrađuje ili kažnjava.Gospod dolazi u kontakt sa ljudima preko anđela, kaluđera, pustinjaka, popova, međutim kao samostalna ličnost javlja se đavo kako bi naneo neko zlo ili u suprotnom slučaju postaje čovekov pomagač.Takođe javljaju se i momenti kada Bog, svetac ili anđeli iskušavaju čoveka na različite načine.Čovek dolazi u kontakt sa Bogom na razne načine, najčešće Bog i svetci posećuju čoveka u njegovoj kući. Koz sve legendarne priče čovek je taj koji odlazi na “onaj svet” , na nebo-u raj ili pakao.Viša sila postavlja čoveku različite zadatke, to je uobičaeno isprobavanje čoveka kada kada se radi o zlonamernoj sili, đavolu. Tkođe u legendarnim pričama javljaju se i momenti kada čovek reaguje na iskušavanje, recimo kako bi čovek izbegao dejstvo zle sile, njemu u pomoć pristižu svetci, otvaraju mu put i omogućavaju da shvati na koji način da pobegne ilidasezaštiti. Ukoliko se Gospod javi kao pomoćnik nakon nanetog zla, tada ove legendarne priče dobijaju konstrukciju novele. Pripovetke o zloj sili, završavaju se njenim porazom tako da, đavo ne mogavši da prodre u crkvu, beži. (Milošević- Đorđević, 2000).
