1. УВОД
Козарство је грана сточарства која се бави узгојем коза и њиховим искоришћавањем ради
добијања млека и меса. Најчешће је узајамно са овчарством.Најпољовнији услови за
козарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде. Државе са највећим бројем
коза су Аустралија, Нови Зеланд,Француска, Швајцарска, Аргентина, Индија и др.
Мало је познато да је Србија до другог светског рата имала евидентираних милион и осам
стотина хиљада грла коза. Козарство је била веома развијена сточарска грана у предратној
Србји, али је законском уредбом држање коза забрањено 1954. године. Тадашње власти
образложиле су ову одлуку објашњењем да су козе највећи уништивачи шума и растиња и
да их по хитном поступку треба уништити. То је и учињено.
Данас Србија има евидентираних око 100.000 грла коза за разлику од Француске која их
има преко милион. Француски фармери гаје углавном алпино козе које се најуспешније
гаје у Poito Sharnte. Треба истаћи да их одгајивачи углавном држе ујаслене. Обзиром да је
ова област географски окренута ка Атланском океану исхрана коза је силажна и грла се не
изводе на пашњаке.
Иако је у Европи развијен стајски узгој коза, као на пример у Француској, медитерански
начин узгајања ове животиње подразумева њихов боравак углавном на пашњацима. Код
нас се козе чувају комбиновано, јер атмосферске прилике диктирају боравак коза у
стајама, односно на пашњацима током пролећа, лета и јесени.
У Србији се тренутно узгаја домаћа бела раса или алпино коза док је санских веома мало
или их уопште нема. У новије време увежена је немачка шарена коза. Познато је да домаћа
бела краткодлака коза има два јарења годишње и да су јарења углавном близаначка. У
време лактације она даје до 500 литара млека што у време муже 250-270 дана износи око
2,5 литара дневно или 90 литара за месец дана.
Козе се осим за производњу млека, углавном чувају још и због подмлатка-јаради и
производње меса. Стога је њихов значај утолико већи. Козје млеко је одлична сировина за
добијање првокласних млечних производа. Кисело млеко, сиреви намазни по француским
технологијама, серија полутврдих сирева третираних дрвеним пепелом, активним угљем,
вином "Бернет" и ракијама са додатком зачинског и лековитог биља су производи високог
квалитета који се могу добити од козјег млека.
Србија има све могуће потенцијале за унапређење козарства, као веома значајне гране
сточарства, те се то заиста може спровести у дело, уз, наравно, одговарајући одгајивачки
план и програм.
-1-
2.1.3. Расни састав и производност коза
У периоду када је број коза био велики, екстензивно је гајена балканска коза са смером
производње млеко - месо.
Данас је балканска коза нижих подручја заступљена са око 40%, а виших подручја са 15%.
Мелези балканске и других раса коза су заступљени са око 35%, српска бела коза са око
5%, док су грла у типу алпске, срнасто, немачке шарене и санске расе присутна са око 5%.
Смер производње коза је млеко и месо.
Млечност коза је врло неуједначена. Најнижа је код балканске козе виших подручја, затим
код балканске козе нижих области, затим код српске беле козе, а највећа код грла у типу
алпске, срнасто, немачке шарене и санске расе. Просечна млечност свих грла је 200-350
литара млека у лактацији. Плодност износи 1,3 јарета по кози. У запатима 10-50 коза
млечност у просеку износи 250-400 литара млека.
Балканска коза
- Доста је лака, са телесном масом 35-45 кг. Тип балканске козе нижих
подручја је крупнији, рогат или шут, мирнијег темперамента и гаји се у близини окућнице.
Тип балканске козе виших подручја је ситнији, мање млечности, врло покретљив,
издржава дуга пешачења, врло отпоран на оштре па и сурове услове средине. Козе овог
типа су рогате са дугом длаком тамне боје или су шарене. Плодност балканске козе је око
120%, а млечност 150-250 литара са масноћом млека 4,0-4,2% у зависности од типа и
услова исхране и неге. Лактација траје 200-290 дана.
Мелези племенитих раса и домаће балканске козе су различитих генотипова. Најчешће се
срећу мелези са санском - домаћа бела коза санизирана (србска бела коза), а потом са
алпском расом.
Добре су млечности иу неселекционисаним стадима, просечна млечност износи 250-350
литара млека са 3,8-4,0% млечне масти у лактацији 240-290 дана.Телесне масе се крећу 35-
50 кг, а боје од беле до тамно црвене, једнобојне или шарене.
Веома су плодни са 1,8-2,0 јарета просечно по кози. Број им се повећава. Добро су
прилагођени на умерено екстензивне и умерено интензивне услове исхране и неге.
Расе које се користе као мелиоратори домаће балканске козе, а могу се гајити иу
полуинтензивне и интензивним условима су:
Алпска раса
-(
алпина).
Води порекло из Швајцарских и Француских алпа. Као добар
мелиоратор увожена је у многе земље света и Средоземља, тако да данас имамо
италијанску, аустриске, немачку ид р, аиу САД-у и Канади. Средње је величине, добрих
дубина тела, развијеног грудног коша, јаких удова.
-3-
Телесна маса одраслих грла је 50-80 кг. Боја длаке може бити различита, а најчешће се
јавља светло жута (беж) боја са црним ногама и леђном линијом, затим тип са тамним
леђима и слабинама док су врат и плећке светле боје, а потом вишебојни (шарени) тип.
Кожа је фина и глатка а длака је кратка.
Млечност алпске козе је висока, до 900 кг млека у лактацији. Плодност је добра, просечно
135-180%.Значајна особина ове расе коза је изражена отпорност и прилагођеност гајењу
како у равничарским тако и брдско-планинским пределима
Санска раса
. Пореклом је из Швајцарске одакле је извожена у бројне земље Европе и
света. Гаји се у чистој раси, а служи и за укрштање са другим расама коза, пре свега са
аутохтоним у циљу њихове мелиорације.Просечна телесна маса санске расе је 60-80 кг,
снажног и компактног трупа са добро развијеним вименом. Кострет је беле боје, кратка,
фина, густа и сјајна. Просечна млечност је 700-800 кг, ау селекционисане запатима 1000 кг
па и више. Плодност је 180-200%. Санска раса коза се сматра једном од најмлечнијих.
Постоји немачка, француска, холандска и друге расе у типу санске козе.
Слика 1. Балканска коза Слика 2. Алпска коза
Слика 3. Санска коза
-4-
