(bachelor)
Дипломски
рад
Срђан
ЈОВИЋ
4
деце у саобраћају свака локална заједница би требало да обрати посебну пажњу на техничко
регулисање саобраћаја у зонама школа на својој путној мрежи.
У оквиру овог рада, на основу истраживања утврђене су карактеристике услова одвијања
саобраћаја у зони пољопривредне школе ''Радош Јовановић Сеља'' и техничке школе ''15. Мај''
у Прокупљу. На основу истражених карактеристика саобраћајног тока испитана је потреба за
изменом постојећег начина регулисања саобраћаја на делу уличне мреже у зонии
пољопривредне школе ''Радош Јовановић Сеља'' и техничке школе ''15. Мај'' и усклађена са
важећим прописима и стандардима који се односе на регулисање саобраћаја у зони школа.
(bachelor)
Дипломски
рад
Срђан
ЈОВИЋ
5
2.
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ ПРОКУПЉЕ
Прокупље је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине и Топличког округа.
Према попису из 2011. године, насељено место Прокупље имало је 27 163 становника (према
попису из 2002. било је 27 673 становника, док је према оном из 1991. било 28 303), док цела
општина Прокупље према попису из 2011. године има 43 631 становника (према попису из
2002. било је 51 698). Град се развио на месту античког Хамеума, а свој назив је добио по
Храму Светог Прокопија, који потиче из X века [1].
Прокупље је административни, привредни и културни центар. Налази се у јужној Србији, у
средњем току реке Топлице, на 43° и 24'. с.г.ш и 21° 19' и.г.дужине, на надморској висини од
255 m. Површина Топличког округа је 2.230 km
2
, а Општине Прокупље 759 km
2
. Просечна
густина насељености је 64 становника на km
2
. [2]
Слика 1. Положај града Прокупља
До Прокупља је могуће доћи модерним ауто путем Е-75 Београд – Ниш – Скопље (одвајање
за Прокупље) и железницом: Београд - Ниш - Прокупље - Куршумлија.
Удаљеност Прокупља у односу на веће градове:
Прокупље - Ниш 27 km,
(bachelor)
Дипломски
рад
Срђан
ЈОВИЋ
7
3.
ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ У СРБИЈИ
Деца у Србији прве појмове о друмском саобраћају и понашање у њему стичу у породици и у
предшколским установама. Од њиховог нивоа опште културе, саобраћајног образовања и
зрелости да обаве ту сложену дужност зависи квалитет развоја саобраћајне културе код деце.
Процес образовања и васпитања у овој фази нема законску уобличеност. У нашем друшту у
коме живимо, породице немају програме рада, сва деца немају могућност да живе и раде у
предшколским установама, што се посебно односи на децу са неразвијених и недовољно
развијених подручја, а поред тога, сва деца и немају могућност боравка у предшколским
установама из материјалних разлога. Поред тога, предшколске установе за сада немају
јединствен програм, а ни васпитаче истих квалитета, с обзиром да ни стручне школе које
припремају васпитаче немају садржајне програме из области безбедности саобраћаја.
У основним школама, млађи разреди стичу, може се рећи, минимум потребних знања из
области безбедности саобраћаја кроз изучавање предмета природа и друштво, а у старијим
разредима у оквиру предмета техничко образовање, што је имајући у виду развој саобраћаја
веома оскудно. До пре неколико година у основним школама вођена је акција
''Шта знаш о
саобраћају''
, када су се ученици припремали посебно из области познавања саобраћајних
прописа, међутим, сада се ни то не ради, тако да су ученици остали и без тог неопходног
знања.
Прегледом свих наставних програма обавезних и изборних предмета за први, други, трећи и
четврти разред основне школе може се утврдити да елементи саобраћајног образовања и
васпитања постоје само у предметима ''свет око нас'' (први и други разред) и ''природа и
друштво'' (трећи и четврти разред). Како је сврха изучавања ова два предмета да ученици
упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран живот у њему саобраћај
природно њима припада.
3.1
Дечије кампање за образовање и подизање нивоа безбедности деце у
саобраћају у Србији
