Београд,
2021
Наставни предмет:
Анализа и пројектовање пословних система
Предлог пословног ресења за евиденцију електронског здравственог
картона
Семинарски рад
Предметни наставник:
Проф. др Миодраг Брзаковић
Студент:
Огњен Томић
Број индекса:
И01-06/2021
1.
Увод
Предмет писања рада представља израду ЈаvаFX апликације у форми виртуелног здравственог
картона. Мотивација за израду оваквог вида апликације јесте унапређење вештина за израду Јава
апликација, као и могућност да апликација послужи као пројекат који ће аутору омогућити да поседује
пројекат који може приложити при тражењу посла у струци. Зашто баш ЈаваFX? Аутор је одабрао баш тај
алат за израду апликације из разлога што су узети у обзир сви аспекти на тржишту рада као и највећа
предност коју JavaFX алат нуди, да приликом израде графичког приказа апликације алат омогућава
потпуну аутоматизацију .css дизајнерског дела кода. Употреба апликације се односи на аспект
предстваљања јавношћу приликом одбране дипломског рада. Могућност комерцијалне употребе треба
искључити јер да би дошло до такве употребе апликацију треба усавршити до крајњих функционалности.
Јава програмски језик представља данас један од најпознатијих програмских језика, који се често
користи у пракси услед специфичних карактеристика, функција и једноставности. У питању је објектно
оријентисани програмски језик, који за разлику од других, односно процедуралних, није специфичан за
одређен хардвер, већ се може применити на широком спектру уређаја. Услед наведеног, програмски језик
Јава се карактерише већом безбедношћу, динамичношћу, а као кључне карактеристике јављају се и
дистрибуираност, неутралност архитектуре, независна платформа, једноставност, лакоћа учења и
савладавања, високе перформансе и тако даље. Јава своју историју везује за почетак деведесетих година
прошлог века, када је овај програмски језик имао име ОАК, да би се 1995. године преименовао у данашњи
назив. Већ 1996. године Јава је окарактерисана као велико достигнуће у свету програмирања, а интензивна
популарност почиње расти са појавом интернета, будући да су поједини интернет претраживачи, најпре
Netscape, интегрисали Јаву у свој систем.
Будући да је Јава независна од хардвера на којем се примењује, потребно је истаћи улогу Јава
виртуелне машине, која представља апстрактни хардвер на којем се имплементира Јава програмски језик,
а чија је улога да изворни програмски код преведе у бајткод путем компајлера и анализира и представи
путем интерпретера. Када се користе програмски језици који нису објектно оријентисани, решење сваког
проблема исказује се на основу бројева и знакова. У објектно оријентисаном програмирању,
програмирање се и даље обавља бројевима и знацима, али програмер може да дефинише и друге врсте
ентитета који су потребни за решавање проблема. У Јави је заправо све дефинисано објектима, а сам
објекат може бити било шта. Поред објеката, као релевантни елементи Јава програмског језика истичу се
класе, поткласе, варијабле, методи, типови података, оператори и друго. С обзиром на једноставаност и
предности, Јава се врло често примењује у развоју апликација, софтвера и система, поготово оних на
интернету. Један такав случај јесте и развој апликација које ће пружити подршку електронском
здравственом картону, у оквиру целокупног здравственог информационог система. Управо је циљ овог
рада израда и презентација апликације у оквиру IntelliJ окружења. Наведена апликација треба да обезбеди
подршку раду здравственог електронског картона у смислу да омогући микро окружење које ће бити део
здравственог информационог система. Технологије које ће се користити за развој аплиакције односе се на
JavaFX, Java scene builder, Java UI design и Swing технологије.
Да би се испитао циљ, потребно је најпре извршити теоријски преглед Јава концепта, како би се
спознале кључне карактеристике и елементи овог програмског језика, што је учињено у првом делу рада.
У другом делу рада извршен је преглед програмског језика, односно развоја горе поменуте апликације.
Након тога следи закључак рада.
4
2. ЈАВА - КАРАКТЕРИСТИКЕ И КОНЦЕПТИ
2.1. Историја развоја Јаве
Јава програмски језик један је од најпознатијих програмских језика данас, а његова историја је
релативно новог датума и везује се последње деценије прошлог века. Пре свега, с обзиром да је Јава
објектно оријентисани програмски језик, потребно је најпре указати на кључне развоје у овом домену.
Наиме, идеја објектно оријентисаног програмирања није нова. Први програмски језик овог типа, познат
као Simula, развијен је још у току шездесетих година двадесетог века од стране тројице скандинавских
компјутерских стручњака. Иако су концепти Simula програмског језика доста коришћени, сам језик није
имао значајну пажњу, осим у свету програмирања. С друге стране, програмски језик који је привукао већу
пажњу јавности био је Smalltalk, програмски језик развијен од стране Xerox истраживачког центра.
Међутим, највећи успех и комерцијализацију доживљава С програмски језик, а свакако његова верзија С+
+, која се увелико користи како у свету програмирања, тако и од стране аматерских програмера и шире
јавности.
1
Најновије остварење у свету објектно оријентисаног програмирања постигнуто је развојем Јава
програмског језика. Јаву су првобитно дизајнирали 1991. године James Gosling, Patrick Naughton, Crish
Warth, Ed Frank и Mike Sherdian из корпорације Sun Microsystem Inc. Аутори су радили 18 месеци на првој
верзији програма, који је се до 1995. године није звао Јава, већ ОАК. Али, од појаве иницијалне идеје до
прве верзије, односно од 1992. до 1995. године, поред претходно наведених програмера, на развоју Јаве
радили су и: Bill Joy, Arthur van Hoff, Jonathan Payne, Frenk Yellin и Tim Lindholm.
2
Сви наведени аутори
били су познати као Green team, с обзиром да је сам пројекат развоја Јаве носио назив Green project, а сам
циљ развоја Јаве био је да се креира језик који ће трошити мало меморије и радити на слабим
процесорима. Иницијално, програм је био замишљен тако да се имплементира на малим технолошким
уређајима, као што су телевизори, микроталасне пећи, даљински управљачи, сет топ бокс и други ситни
уређаји у домаћинствима, али је касније дошло до имплементације Јаве на интернету и Netscape
платформи.
Као што је претходно напоменуто, Јава се све до 1995. године звала ОАК, а аутори су одабрали
овај назив будући да ОАК на енглеском означава храстово дрво, које репрезентује моћ и истрајност и
симбол је јаких светских економских сила попут Сједињених Америчких Држава, Немачке, Канаде,
Француске и слично. Међутим, аутори су 1995. године морали променити назив јер је већ постојало
регистровано име OAK Technologies. Али, сада се поставља питање зашто су аутори као ново има
одабрали "Јава"? Треба најпре напоменути да су међу поменутим именима били: dynamic, revolutionary,
Silk, jolt, DNA и тако даље. Аутори су хтели назив који рефлектује технологију и означава динамизам,
револуцију, живахност, јединственост, супериорност, а који се лако изговара. Поред назива Silk, у врху се
нашло име Јава и многи су га преферирали. Ово име не представља акроним, већ представља острво у
Индонезији и смислио га је James Gosling.
3
Први програм у Јави звао се *7 и био је то програм за интелигентни даљински управљач.
Међутим, велики значај Јава добија са почетком развоја интернета (World Wide Web). Већ 1994. године,
двојица аутора, односно Jonathan Payne и Patrick Naughton развили су интернет претраживач који
подржава Јаву на интернету и управо је ово био почетак периода интензивног развоја интернет сервиса.
1
Roberts, E.S., 2006
, The art and ascience of Java
, Stanford University, California, стр. 14.
2
Сарачевић, М., 2015,
Програмски језик Јава
, Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, стр. 10.
3
https://www.javatpoint.com/history-of-java, датум приступа 05.11.2020. године.
5
3.
Кључне карактеристике и концепти Јаве
Јава је програмски језик и платформа која је високо робустна, објектно оријентисана и безбедна. У
питању је иновативни програмски језик који је постао незаобилазан када се ради о примени на
различитим системима. Пре свега, Јава омогућава писање малих програма, такозваних аплета, који се
могу уградити у интернет странице и тако обезбеде извесну функционалност. Поред тога, Јава омогућава
писање великог броја програма који се неизмењени могу применити на различитим рачунарима, што ја
данас најчешће и случај.
Најважнија карактеристика Јаве се односи на чињеницу да је она дизајнирана тако да је у самом
старту машински независна, односно може се применити на различитим платформама. Апликација која је
написана у Јави захтева само један скуп изворног кода, без обзира на колико се платформи жели
применити, што је кључна карактеристика у односу на друге програмске језике. Овим путем се обезбеђује
значајна уштеда времена, трошкова и других ресурса приликом развоја апликације.
Друга битна карактеристика се односи на то да је Јава програмски језик објектно оријентисан.
Објектно оријентисани програми су разумљиви и лаки за одржавање, па се због тога Јава програмски
језик лакше учи. Другим речима, у Јави не постоје замке у програмирању, што је карактеристично за
друге програмске јзике. Коначно, битна карактеристика Јаве односи се и на постојање националних
скупова знакова. То заправо значи да се у Јави програми лако пишу за коришћење у било којој земљи, без
обзира да ли се у њима говори или не говори енглески језик.
7
Сходно томе, може се закључити да је Јава
прилично моћан и компактан програмски језик. Као основне предности Јаве истичу се:
једноставност,
дистрибуираност,
објектна оријентисаност,
робустност,
безбедност,
интерпретативност,
динамичност,
лакоћа учења и друго.
Јава поседује и извесних недостатака:
8
не постоји специфична применљивост на поједине хардвере,
недостатак темплејта.
Јава програмски језик је статично писани језик, што значи да свака варијабла и сваки израз имају своје
познато време компајлирања. Истовремено, сви типови програмских језика у Јави могу се поделити у две
категорије: примитивну и референтну групу, о чему ће више речи бити касније. Сходно томе, програмери
путем Јаве користе комбинацију компилације и интерпретације. Дакле, програмски језик се путем Јаве
компајлира у машински језик, али заправо такав језик реално и не постоји, већ је познат као виртуелни
рачунар, односно Јава виртуелна машина (Java Virtual Machine), чији је језик познат као Јава бајткод.
7
https://cet.rs/wp-content/uploads/2017/06/Java_2_JDK_5_Pog_01_Od_pocetka.pdf, датум приступа 06.11.2020. године
8
Ibid.
7
