Predmet proučavanja poslovne etike

UVOD

Nastanak i razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem društva, tj. u skladu sa
aktuelnim društvenim pojavama. To je razlog zašto su se u periodima i menjali pristupi
poslovnoj etici, i zašto tek sa pojavom postindustrijskog perioda poslovna etika dobija na
posebnom značaju.
Devedesetih godina poslovna etika se susreće sa bojnim socijalnim poblemima koji su nastali
kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koji su ugrozili čovekovo
prirodno okruženje i uslove njegovog života, ali se taj trend nastavio, tako da i danas možemo da
kažemo da je glavni problem poslovne etike globalizacija, informatizacija i ekološka kriza.
Etika danas predstavlja sastavni deo poslovnog ponašanja, a poslovna etika kao disciplina se
razvijala uskladjujući opšte i konkretne vednosti, usmeravajući pojedinca na moralni odnos
prema drugima, stvarajući norme o ponašanju i primenjujući načela poslovne etike na praktično
poslovno ponašanje.
Koncept poslovnog ponašanja polazi od uvažavanja prava i interesa drugih i od ostvarivanja
opštih društvenih interesa, koji izmedju ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruženje u kome
poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavisi ni od čega drugog osim od prava i
dužnosti koje se i primenjuju u odlučivanju.
Danas se u praktičnom poslovnom ponašanju sve više vodi računa o odgovornosti u svim
vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu. Poslovna etika je postala naučna disciplina bez koje
poslovanje jednotavno ne može uspešno i profitabilno da opstane.

Predmet proučavanja poslovne etike

Definisanje predmeta poslovne etike

Poslovna etika predstavlja deo primenjene etike koja se bavi biznisom. Pod biznisom se podrazumevaju
sve vrste ekonomskih transakcija razmene između pojedinaca, između pojedinaca i profitabilnih
organizacija i između profitabilnih organizacija i drugih organizacija iste vrste (di Džordž 2003, 35). Biznis,
očigledno, obuhvata raznovrsne delatnosti koje se obavljaju počev od proizvodnje, pa do prodaje i
kupovine dobara i usluga u cilju ostvarivanja dobiti.

Postoje prilična razmimoilaženja oko određenja poslovne etike kao posebne naučne discipline. Izvor
brojnih neslaganja i suprotstavljenih mišljenja predstavlja i to da li poslovnu etiku treba smatrati
posebnom disciplinom ili je treba posmatrati samo kao pokret. Osim već obrazložene definicije poslovne
etike Ričarda di Džordža, u nastavku iznosimo i drugačija određenja predmeta poslovne etike.

Laura Neš (Laura Nash) smatra da poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve
komercijalnih preduzeća (2001, 23). Poslovna etika ne predstavlja neki poseban moralni standard već se
pre radi o studiji o tome kako poslovna sredina ispostavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu
ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema (Rakas 2006, 110). Laura Neš, očito, pretpostavlja
postojanje visokih ličnih standarda ponašanja kao osnovnih vrednosti u kompaniji.

Prema mišljenju Laure Neš, postoje tri osnovne oblasti poslovne etike sa kojima se svi učesnici u
poslovnom svetu neminovno susreću. To su:

izbori u okviru zakona,

izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja koja nisu zakonom obuhvaćena i

izbori koji podrazumevaju davanje prednosti ličnim izborima.

S obzirom na kompleksnost ovih izbora ne bi trebalo da iznenađujuće deluje prisustvo erozije poverenja
koja prati rad većine organizacija u savremenim društvima. Otuda, kao moguće rešenje L. Neš predlaže

Predmet proučavanja poslovne etike

problemi čestitosti (izvor ovih problema u poslovanju nastaje zbog toga što mnogi učesnici u
poslovnim odnosima biznisu prilaze kao svojevrsnoj ,,igri’’, nastojeći da je vode po
sopstvenim, a ne po pravilima društva);

problemi u komunikacijama (pogrešne informacije mogu uništiti poverenje u neku
organizaciju) i

problemi organizacionih odnosa (organizacioni odnosi obuhvataju ponašanje zaposlenih u
jednoj organizaciji prema svim zainteresovanim stranama, što značajno utiče na stabilnost
organizacije).

Uobičajeni (ili standardni) etički problemi se javljaju u svim područjima poslovne etike. Kristijan Krkač
prepoznaje pet područja u okviru poslovne etike; to su (2007, 249):

etika i poslovanje (velike etičke teorije, teorije ekonomske pravde, načini odlučivanja u
poslovnim slučajevima),

priroda korporacije (delovanje, legitimnost i odgovornost; samoregulacija),

rad u korporaciji (prava i dužnosti deoničara, jednakost i raznolikost u svetu rada),

korporacija u društvu (potrošači, životna sredina, međunarodno poslovanje) i

budući etos korporacije (nova etička pitanja; moralnost korporacije).

Četiri prepoznatljive kategorije etičkih problema moguće je dalje raščlaniti na sledeći način. Prvo,
sukob interesa se odnosi na:

povećanje vlastite plate na uštrb profita vlasnika (priroda korporacije),

prisvajanje dobara firme za vlastite interese (priroda korporacije) i

podmićivanje i primanje mita (u smislu primanja i davanja novca, darova ili posebnih usluga
(informacija) s namerom da se odlučujuće utiče na odluku (rad u korporaciji).

Kada je reč o problemima čestitosti, oni se najčešće ispoljavaju kroz:

Predmet proučavanja poslovne etike

namerno nanošenje štete kupcima, klijentima, zaposlenima, konkurentnim firmama
pomoću: obmanjivanja, pogrešnog informisanja, iznude, prisile, diskriminacije i sl.
(korporacija u društvu);

stvaranje i očuvanje monopola na tržištu i

lažno informisanje o proizvodu ili usluzi (korporacija u društvu).

Problemi na polju komunikacije se ispoljavaju kroz:

lažno ili nepotpuno reklamiranje (korporacija u društvu),

lažno prodavanje proizvoda (korporacija u društvu),

nepotpuno obaveštavanje o štetnim učincima (korporacija u društvu),

označavanje štetnih proizvoda poput, recimo, duvanskih proizvoda (korporacija u društvu) i

razna upozorenja kao, na primer, ograničenja za razne proizvode (korporacija u drustvu).

U grupu problema organizacionih odnosa svrstavaju se:

zloupotreba autoriteta (priroda korporacije),

plagiranje tuđeg rada (priroda korporacije),

odavanje poslovnih tajni (priroda korporacije),

onemogućavanje provere plana poslovanja (priroda korporacije),

neučestvovanje na sastancima firme (priroda korporacije) i

prisiljavanje drugih na nemoralne radnje (priroda korporacije).

Osim navedenih standardnih etičkih problema koji su uobičajeno prisutni u poslovnoj praksi, postoje i
nestandardni slučajevi koji postavljaju etičke nedoumice. Kada se oni pojavljuju? Takvi slučajevi se
pojavljuju u izmenjenim okolnostima poslovanja kao, na primer, zbog promene radne sredine (recimo,
promene mesta rada), pojave novog tehnološkog otkrića i njegove primene u industriji i proizvodnji itd.

Na primer, slučaj promene mesta proizvodnje ili proširenja tržišta vrlo je važan. Naime, moguće
je da u novom području zajednica ima ne samo drukčije radne navike i običaje, nego i drukčiji
sistem vrednosti: na primer, pripadaju drugoj kulturi (što povlači problem jezika), većinom su
pripadnici   druge   religije   itd.   Samim   tim   valja   pretpostaviti   kako   na   njihov   sistem   moralnih
vrednosti (etiku) utiču drugi i različiti činioci (ta i ta religija, ti i ti običaji itd). Uz to, razlozi su