ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ
1. ПОЈАМ И ПРОБЛЕМИ СОЦИОЛОГИЈЕ
Према др Петару Козићу „Социологија је наука о друштву“.
Социологија, за разлику од осталих друштвених наука, истражује и описује
друштво у његовом јединству, без обзира што се то друштво испољава у
различитим облицима (као миграција, криминал, као уметничко стваралаштво,
итд.)
Социологија показује да је друштво скуп појава (процеса, односа) које,
нису механички одвојене, представљају дијалектички скуп (јединство), што
значи да су оне међусобно повезане (посредно или непосредно) макар биле и
различите, па чак и противречне.
Социологија мора утврдити које су то карактеристике друштвених појава које их
повезују међусобно.
Проф. др Предраг Раденовић: „Можемо констатовати да је социологија
као општетеоријска наука - општа теорија о животу, чији је задатак и циљ
целовито објашњење законитости настанка и развитка друштва. Социологија се
бави проучавањем тзв. статике и динамике друштва истражујући:
а) појам и састав друштва („делове”), превасходно друштвене појаве, њихову
суштину, људе и њихове међусобне односе и, најзад, њихов однос према
друштву као тоталитету (статика друштва);
б) људско друштво, његове облике и творевине кроз различите историјске
друштвено-економске формације, односно, законитости
Одредница социологије је да проникне у суштину друштвених појава
.
Према Радомиру Лукићу социологија проучава појам друштва и његов
састав из разних елемената - друштвених појава, и то је оношто би се могло
назвати друштвеном статиком, јер се овде друштво проучава, углавном, у
стању мировања, даје се пресек друштва без обзира на његово кретање. Други
дeo социологије проучава друштвено кретање, динамику друштва.
Имајући у виду овакво предметно дефинисаље социологије, сматрамо да
се социологија може дефинисати као најопштија теоријска дисциплина у
друштву, да истражује појаве у њему, процесе и односе, законитости, структуру,
развој и целовитост.
2. ОДНОС СОЦИОЛОГИЈЕ И ПОСЕБНИХ СОЦИОЛОГИЈА
Одмах по заснивању социологије, која за свој предмет проучавања има
друштво у најширем смислу речи - то јест, његов тоталитет, појавиле су се
посебне социологије. Социологија постаје општа теорија о друштву.
Према присталицама заснивања посебних социологија, посебне
социологије су неминовне, иимператив су друштва. Оне се везују са захтевима
социолошке теорије и праксе и немогућности да општа социологија истражује
сва питања друштва и подручја социјалног живота.
Настанак посебних социологија за свој предмет проучавања користе
посебна подручја друштвеног живота као што су: село, религија, право, држава,
итд. Оне користе средства и методе социологије.
О посебним социологијама др Илија Станојчић каже да је, оправдано
конституисање посебних социологија у оном случају ако постоје одређена
подручја друштвеног живота као целине, које ниједна посебна друштвена наука
до сада није изучавала узпостојање специфичног приступа тим изучавањима
Ово увећање посебних социологија је нарочито карактеристично за Запад. Неки
тамошњи теоретичари сматрају даготово не постоји подручје друштвеног
живота, посебно савременог друштва, да не тежи оформљењу и конституисању
као посебне социолошке дисциплине.
Посебне дисциплине морају сарађивати с општом социологијом; та
повезаност мора да има интердисциплинарни карактер и с другим друштвеним
наукама. У датом систему науке, мора постојати непрекидна координација.
То захтева дијалектичку повезаност модерне научне методологије приликом
емпиријских, истраживања друштвених појава.
Социологија као теоријско-емпиријска дисциплина сада врши реална
истраживања појава и процеса и доприноси свестраном разумевању
друштвених законитости.
3. ОДНОС СОЦИОЛОГИЈЕ И ДРУГИХ ДРУШТВЕНИХ НАУКА
Друштво је предмет проучавања многих друштвених наука. Свака од њих
тежи да проучи свој предмет – нека подручја друштвеног живота, односно
поједине појаве. Стога се јавља неопходност да се оивичи однос социологије и
