ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ
1.
ПОЈАМ И ПРОБЛЕМИ
СОЦИОЛОГИЈЕ
2.
КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА
3.
ОДНОС СОЦИОЛОГИЈЕ И
ПОСЕБНИХ СОЦИОЛОГИЈА
1.
ПОЈАМ И ПРОБЛЕМИ СОЦИОЛОГИЈЕ
Многи страни и домаћи социолози, почев од оснивача социологије
Огиста Конта
, до савремених социолога, покушали су да
операционализују
појам
социологије
. Далеко би нас одвело трагање
за свим тим дефиницијама, које, зависно од аутора, имају добре и
лоше стране.
То би било и немогућно, јер је укупна социолошка литература,
страна и домаћа, врло разуђена. Поред тога, то је и непотребно, јер
би превазилазило интересовање и могућности студената којима је
намењен овај уџбеник.
За ову прилику
определили смо се
да прикажемо како приступају
одређењу појма социологије
три
врло плодна аутора
различитих
генерација:
Петра Козића
,
Предрага Раденовића
и
Сергеја Флереа,
као и доајена наше социологије, академика
Радомира Лукића
.
Разуме се, покушаћемо да изразимо и своје схватање о појму
соцологије, на основу казивања ових и других социолога: дакле, да
прикажемо синтетичко разумевање појма социологије.
Нешто млађи аутор, који је умногоме утицао и на развој ове научне
дисциплине,
Предраг Раденовић
, такође врло опрезно приступа у
одређивању појма социологије, служећи се подробном историјском
анализом овог појма - почев од Огиста Конта па даље.
Овај аутор под појмом социологије подразумева
следеће њене одреднице
:
„Према томе, можемо констатовати да је
социологија као општетеоријска
наука
- општа теорија о животу, чији је задатак и циљ да да целовито
објашњење законитости настанка и развитка друштва. Социологија се бави
проучавањем тзв. статике и динамике друштва истражујући:
а) појам и састав друштва („делове”), превасходно друштвене појаве,
њихову суштину, људе и њихове међусобне односе и, најзад, њихов однос
према друштву као тоталитету (статика друштва);
б) људско друштво, његове облике и творевине кроз различите историјске
друштвено-економске формације, односно, законитости кретања и развоја
друштва (друштвени живот као тоталитет, унутрашње везе, односе, утицаје
итд.), што представља динамику друштва.”
Трећи аутор је др
Сергеј Флере
, који се у некадашњојјугословенској
социологији
посебно занимао за посебност социологије
, односно, његов
предмет интересовања била је
социологија образовања
.
У свом покушају дефинисања
појма социологије
, истиче њене појмовне
одреднице као што је, рецимо, да проникне у суштину друштвених појава,
да избегне сваку површност, да идентификује врло разуђен агрегат
друштвених појава, осавремени своје садржаје појавама из модерног
савременог друштва, да интердисциплинарно приступи идентификовању и
проучавању друштвених појава, да се темељи на поузданим и емпиријским
подацима ...
Поред овога, он
идентификује и указује
на неке противречне теорије у
развоју социологије код нас, као што су њен врло наглашен друштвени
карактер, затим изразито практични значај, склоност позитивизму и, на
крају, изражава постојећу дилему да ли би социологија требало да буде
наука у строгом смислу речи.
2. КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА
Што се тиче класификације наука, одавно постоје велике
теоријске дилеме и
недоумице
. Познато је да су, до XVII века, све науке, и природне и друштвене -
носиле назив
ФИЛОСОФИЈА
. Дакле, философија је била
госпођа наука
, и
обухватала је сва научна сазнања и дисциплине. У то време, философија се дели, па
је извршена најопштија бифуркација наука: и то, на једној страни,
природне
, и на
другој страни
философија - философске науке
.
Касније су настајале поделе и грађене систематике, како у природним тако и у
друштвеним наукама. На настанак, развој и њено диференцирање
утицало је више
чинилаца
, а два су, чини нам се, пресудила (1): потреба друштва и (2) закон
друштвене поделе рада и његово деловање.
Настанак и развој
природних наука
је произашао из потребе да се објасни и утиче на
природу, и што је то изискивала човекова потреба.
Друштвене науке
су постале и развијале се захваљујући, пре свега, настанку
друштвених заједница и правно-политичког регулисања живота у њима. А настанак,
поделу и њену диференцијацију условили су закони и њихово деловање, подела рада
и у сфери научне области. То је, такође, условило и
диференцијације научних
дисциплина у природним и друштвеним наукама
(тако је дошло и до конституисања
социологије), и проналажење критерија за њену поделу и односе који владају међу
њима.
