Увод
Предшколска педагогија је педагошка дисциплина која се бави
проучавањем васпитања и образовања деце предшколског узраста у
институционалном (друштвеном) и породичном контексту. У почетним
стадијумима издвајање у посебну дисциплину, предшколска педагогија
( тзв. предшколско васпитање) је конципирана као примењена наука
или као прескритивни практикум изведен из општих научних знања и
теорија о развоју, понашању и учењу у раном узрасту. Данас
преовлађују тенденције да се предшколска педагогија конципира као
критичка теорија праксе институционалног и породичног васпитања
мале деце која истовремено истражује и мења свој предмет – праксу
предшколског васпитања. Основне функције предшколске педагогије
састоје се у утврђивању правилности у поменутим појавама. Будући да
се бави васпитањем као намерном и сврсисходном делатношћу
одређеном нормама у складу са којима се утиче на дечији развој,
предшколска педагогија се убраја у развојном – нормативне научне
дисциплине. За разлику од низ природних наука које само описују
постојеће ситуације егзактно утврђујући узрочно – последичне везе
међу појавама ради њиховог тумачења ,науке о човеку међу којима је и
педагогија , су специфичне јер на збивања у њиховом домену, односно
на понашање људи утичу њихови мотиви које треба објашњавати. То
подразумева плански и систематски утицај на васпитне појаве као и
предвиђање последица овог деловања уз преузимање свог дела
одговорности кад су оне у питању. Предшколска педагогија се, осим
тога, стара о понашању научних сазнања и достигнућа у праксу,
пратећи резултате које се у њој постижу, што јој обезбеђује повратну
информацију за уношење корекција и даље унапређивање теорије и
праксе предшколског васпитања. Предшколска педагогија представља
кључну дисциплину за припрему будућих педагога и васпитача. Због
тога од ње треба да се повезују у складан систем научно стечена и
проверена сазнања о васпитању деце раних узраста потребна овим
стручњацима за промишљање и разумевање посла којим се бави и за
његово успешно обављање. Предшколска педагогија је намењена како
васпитачима и предшколским педагозима тако и свима осталима који
се са разних аспеката баве проблематиком одрстања предшколске деце.
Наставни предмет назива се предшколска педагогија. Садржајем овог
предмета у школама за васпитаче обухваћени су пре свега они аспекти
ове научно – наставне дисциплине који се односе на рад у дечијем
3
вртићу, за који се припремају њихови студенти. Заслуга за
конституисање предшколске педагогије као научне дисциплине у
оквиру система педагошких дисциплина какав се развијао код нас не
сумљиво припада др Александри Марјановић и њеним поставкама
према којима се предшколска педагогија одређује као теоријска основа
и систем научних чињеница о васпитању предшколске деце.
Предшколса педагогија је педагошка дисциплина која проучава
специфичности васпитног процеса деце раног узраста тј. од рођења до
поласка у школу. Тај период се у предшколској периодизацији назива
предшколским периодом па се с тога педагошка дисциплина која се
бави проучавањем васпитања деце овог периода назива предшколском
педагогијом. Он се дели на две основне узрасне етапе:
1) рано детињство-од рођења до три године
2) предшколски период-од три до седам година.
Постоје значајне разлике у схватањима васпитних могућности,
односно организованог васпитног рада у периоду од рођења до седам
година.
С обзиром да предшколска педагогија проучава васпитање
предшколског детета не може се занемарити опште педагошке
законитости и знања која пружа општа педагогија о циљевима и
задацима предшколске педагогије.
4
каткад веће могућности и значајнију улогу него недовољно развијено
вербално комуницирање. Осим тога, гестови више задржавају особине
индивидуалног израза, пружајући могућност да се слободно и
стваралачки трага за новим изражајним облицима. Деци треба
постепено приближавати начела којима поједине уметности уносе
склад и лепоту у ритам, мелодију, боју, покрет и др., јер се тако утиче
на њихов правилан психомоторни, чулни и социоемоционални развој,
исто као што и вештине и способности, стечене кроз одговарајуће
моторне активности , доприносе целокупном развоју дечје личноси.
1.2. Задаци интелектуалног васпитања
Специфични задаци интелектуалног васпитања у овом периоду
су:
Развијање природне радозналости детета у односу на свет
који га окружује;
Развијање сазнајних и изражајних способности (пажње,
памћења, маште, мишљења, говора, математичког-логичког
мишљења);
Омогућавања да дете сиче искуства о предметима и појавама
света у коме оно живи;
Развијање способности самосталног интерпретирања својих
доживљаја и искуства;
Увођење детета у специфичне облике учења, неопходне за
даље васпитавање и образовање.
Значајна предпоставка развијања сазнајних способности је
познавање природе и услова који делују на развој ових способности. У
том смислу драгоцена су најновија сазнања о визуелној, акустичној и
просторној осетљивости, о особености, пажње, памћењ, мишљења и
говора деце предшколског узраста. Визуелна осетљивост се према
резултатима истраживања стално повећава. Око друге године,
приликом непосредног опажања деца доста добро разликују четири
основне боје-црвену, жуту, плаву и зелену. Основна карактеристика
пажње у току целог предшколског периода је доминација способности
и ненаметности. Пажња у целини зависи од предмета, њихове
привлачности, новине итд. Памћење као психички процес задржавања
и репродуковања стечених представа није дато детету као урођена
6
