Predstave o detinjstvu

Zajedni

č

ki predmet – Pedagogija 

Sociološka skriptarnica – E-mail: [email protected] 

UVOD U PEDAGOGIJU  

Hermann Giesecke

FFZG 2002

Zajedni

č

ki predmet – Pedagogija      

Uvod u Pedagogiju –Hermann Giesecke 

Obrada Damir K.  

Sociološka skriptarnica – E-mail: [email protected] 

2 

Uvod - 

Uvod u odgojnu znanost 

Uvod u pedagogiju tema je odrastanje djece i mladeži 
Pedagogija promatra taj proces sa stajališta u

č

enja. 

•

Što u

č

e djeca i mladež? 

•

Od koga? 

•

Pod kojim uvjetima? 

o

Kakva je uloga mladih? 

o

Kakva je uloga odraslih 

 u

č

itelja i roditelja? 

o

Kakva je uloga društvenih 

č

initelja 

 masmedija, slobodnog vremena, tržišta 

Pojam pedagogije je dvozna

č

an : on podrazumijeva teoriju i praksu 

•

Djelovanje onih koji se bave djecom i mladeži, razmišljanja o tom djelovanju 

Pedagoško djelovanje je društvena nužnost 

•

Sve dok se ra

ñ

aju djeca sa njima se mora na neki  na

č

in ophoditi 

Svaki 

č

ovjek je nekada bio dijete 

 ima izdiferenciranu predodžbu o pedagoškim pitanjima 

Onaj koji studira pedagogiju nije nikakva tabula rasa, ve

ć

 sa sobom nosi odre

ñ

ena predznanja, pred-iskustva 

i predrasude. 
ZADA

Ć

A JE STUDIRANJA PEDAGOGIJE U MOBILIZIRANJU, PROŠIRIVANJU, DIFERENCIRANJU I 

KORIGIRANJU TOG PRED-SVJESNOG. 
 
POLAZAK : 

•

Pedagoška praksa 

•

Temeljni pojmovi: 

o

Odgoj 

o

Obrazovanje                oznake za prakti

č

ne probleme koji nastaju u stru

č

nom ili  

o

Socijalizacija    

prakti

č

nom opho

ñ

enju sa djecom  i mladeži 

o

U

č

enje 

o

Didaktika  

o

Metodika 

 
 
Pedagoška znanost ima u odnosu na praksu prosvjetiteljsku funkciju. Najzna

č

ajnija za to je prosvjetiteljska 

dimenzija: 

o

Kako i zašto je ono što danas pronalazimo u pedagoškim 

č

injenicama i tuma

č

enjima postalo 

takvo kakvo jest? 

Pedagogija je u bitnome historijski moment koji se stalno mijenja, a ne prirodni nepromjenjivi fenomen. 
Za pedagogiju neophodne pretpostavke o «prirodnim» predispozicijama, dakle o predispozicijama koje se 
pedagoškim djelovanjem ne daju promijeniti. 

Zajedni

č

ki predmet – Pedagogija      

Uvod u Pedagogiju –Hermann Giesecke 

Obrada Damir K.  

Sociološka skriptarnica – E-mail: [email protected] 

4 

1.2.  Razvoj 

č

ovjeka njegova ontogeneza (individualni razvoj) 

Č

ovjek je u velikoj mjeri bi

ć

e kojemu je potrebno u

č

enje 

Intenzivni ljudski razvoj te

č

e na dvije me

ñ

usobno povezane razine: 

•

Razina tjelesnih procesa sazrijevanja 

 u bitnome su genetski programirani i na njih se  ne može 

utjecati u

č

enjem 

•

Razina kognitivnog, emocionalnog i socijalnog u

č

enja 

Tjelesni se procesi odga

ñ

aju ne dobiva li dijete nužne poticaje za u

č

enje 

Dva procesa U

Č

ENJE 

         SAZRIJEVANJE  upu

ć

eni su jedan na drugi povezuje ih aktivnost djeteta 

Stupnjevi starosti 

Je li dovoljno prepustiti dijete spontanom «samo aktiviranju « bez da se mi miješamo? 

•

Aktivnost djeteta proteže se i na ljude iz njegove okoline 

•

Koji se moraju uklju

č

iti, jer bi dijete samo srljalo u prazno, ali na koji na

č

in u kojem stupnju djetetova 

razvoja? 

Ljudski razvoj te

č

e individualno ali i zajedni

č

ki sa pripadnicima svoje kulture. 

•

Nekada su se djeca vrlo rano uklju

č

ivala u živote odraslih radom

 i oni su mogli procijeniti njihov 

individualni razvoj. 

•

Danas planski se utje

č

e na aktivnosti djeteta. Gleda se djetetov razvoj po fazama ili stupnjevima. Mora 

savladati jednu fazu (mora mu se ponuditi «hranu za u

č

enje») da bi uspješno prešao u višu fazu. 

Pitanje su ti stupnjevi starosti kojima se bavi pedagoška psihologija. Danas je odgojno obrazovnih 
institucijama prepuštena faza djetinjstva i mladosti. 
Vršnjaci imaju zajedni

č

ku sposobnost u

č

enja koja proistje

č

e iz njihove životne dobi. 

Stupnjevi starosti su opravdanje za postoje

ć

e organizacije obrazovanja. Što je op

ć

enito primjereno životnoj 

dobi? 

Č

ovjek je po svojem ro

ñ

enju ne samo po prirodi definirano bi

ć

e, ve

ć

 je i kulturno oblikovano bi

ć

e. 

Preuranjivanje(požurivanje) i kašnjenje 

Iz stupnjeva starosti i pridruženih im odre

ñ

enih zadatak glede u

č

enja izvodi se i pojam 

Preuranjivanje(požurivanje) i kašnjenje. 
Kada je vrijeme mora se i djelovati. Primjer jezi

č

nog razvoja teško se kasnije nadopunjavaju rupe. Svaka 

faza u

č

enja zahtjeva posebne tehnike u

č

enja. 

Ne valja prerano forsirati npr.: u

č

enje latinskoga u 6. godini, ali niti prekasno djelovati.  

Požurivanje, preuranjivanje je prijeko potrebno za razvoj djece i mladeži, ali… 
Razmišljanja o ranijem i kasnijem pretpostavljaju da pedagozi mogu upravljati procesima u

č

enja, ali postoje i 

drugi faktori osim nastavnika. Djeca žive u svijetu odraslih, s iznimkom svijeta rada. 

Povijest ontogeneze 

Č

ovjek se od djetinjstva razvija, a o fazama razvoja postoje razli

č

ite teorije. Kao što je 

č

ovjek od ro

ñ

enja 

otvoren za svijet, tako je i njegov individualni razvoj – ontogeneza više ili manje otvoren 

 može se ispuniti i 

oblikovati postignu

ć

ima u u

č

enju. 

Ontogeneza 

č

ovjeka podliježe snažnim povijesnim promjenama zato što se mijenjaju i socio-kulturni uvjeti 

okoline. 
U 18. st. dolazi se do spoznaje da je odrastanje op

ć

i problem i da je djetinjstvo ta faza kojoj treba posvetiti 

posebnu pozornost. Danas je 

č

udno kako su mladi ljudi nekada rano odrastali. Pojedina

č

ne rane 

obdarenosti.? Danas 

č

ovjek postavlja izme

ñ

u sebe i djeteta nove faze života, dijete sporije odrasta…nekada 

je dijete zauzimalo svoje mjesto me

ñ

u odraslima u veoma ranom djetinjstvu. 

Od Antike do danas može se razlikovati šest sukcesivnih oblika odnosa, danas se održala «potpora». 
Ma kako se tuma

č

io povijesni razvoj u novome vijeku, on je uvelike promijenio razvoj 

č

ovjeka, njegovu 

ontogenezu, a tako 

ć

e vjerojatno biti i u budu

ć

nosti. 

1.3.  Nagoni i njihovo socijaliziranje 

Psihoanaliza 
Pedagogijski relevantni dijelovi te teorije jesu nauk o ljudskim nagonima i onome što od njih postaje tijekom 
životne povijesti, te stupnjeviti model psihi

č

koga razvoja u ranom djetinjstvu. Sigmund Freud nazvao je 

«libidom» duševnu energiju kojom je 

č

ovjek od po

č

etka opskrbljen. Nagonske potrebe djeteta treba dovesti u 

Zajedni

č

ki predmet – Pedagogija      

Uvod u Pedagogiju –Hermann Giesecke 

Obrada Damir K.  

Sociološka skriptarnica – E-mail: [email protected] 

5 

suglasje sa društvenim normama, sa zahtjevima socijalne zbilje. Prema nauku psihoanalize, nagonske su 
potrebe za života u opreci prema zahtjevima realnosti. 
Moraju se potisnuti nagonske želje. Ali one ostaju u podsvijesti. I nikada ne izlaze, «ali trebaju i tamo i 
ostati». 
Cjelokupna ljudska kultura je prema tome posljedica sublimacije nagona. 
Na stranu sa Freudom, ali mora se poštivati predodžba o psihi

č

kom razvoju koji se mora odvijati u odre

ñ

enoj 

fazi. Ali iz psihoanalize izvla

č

imo zaklju

č

ke: 

•

Psihoanaliza ne pruža samo odgovore za pojedina

č

ne slu

č

ajeve psihi

č

ke bolesti, ona objašnjava 

op

ć

e zrelo ponašanje iz iskustva ranog djetinjstva. 

•

Odgoj u ranome djetinjstvu mogao bi se oblikovati tako da po mogu

ć

nosti ne nastaju nikakvi traumatski 

doživljaji, koji bi kasnije mogli optere

ć

ivati život odrasloga 

č

ovjeka. 

•

Psihoanaliti

č

ka teorija uzrokovala je prenaglašavanje emocionalno-afektivnog, a zapostavljala 

racionalno-socijalni aspekt 

Visoko razvijena društva i njihove škole mogu «preživjeti » samo ako im se u kritici suprotstavimo 
racionalnim umom, tj. ako se razumije da emocionalno-afektivne potrebe treba smještati na za to 
predvi

ñ

ena socijalna mjesta: (obitelj, prijateljstva). 

Traume iz ranog djetinjstva odre

ñ

uju cijeli život? Po Hemingeru 

•

Traume se mogu korigirati kasnijim iskustvima 

•

Svako doba, a ne samo djetinjstvo može izgraditi iskustva koja 

ć

e negativno  utjecati na ponašanje 

odraslog 

č

ovjeka. 

•

Važna je cjelokupna sredina djetinjstva, a ne samo odnos prema odre

ñ

enoj jedinci. Gubitak 

voljene osobe zna

č

ajan je 

č

initelj «rizika» 

•

Smetnje odrasloga 

č

ovjeka teško se mogu objasniti traumama iz djetinjstva.  Nema nagovještaja. 

•

Postoje samo «

č

initelji rizika » koji mogu biti tako urezani da izazivaju , neuroti

č

ni, fobijski ili 

disocijalni razvoj. 

Zajedni

č

ki predmet – Pedagogija      

Uvod u Pedagogiju –Hermann Giesecke 

Obrada Damir K.  

Sociološka skriptarnica – E-mail: [email protected] 

7 

•

Definicija da je u

č

enje promjena ponašanja ne objašnjava što u

č

enje uistinu jest.  

U

Č

ENJE JE GENERALNA TEMA PEDAGOGIJE UOP

Ć

E. 

Ekskurs: empirijski i pedagogijski modeli mišljenja 

Gore spomenuto definiranje u

č

enja kao primjene ponašanje uspjelo je prije svega u pokusima sa životinjama 

tj. u kontekstu istraživanja vlastite znanstvene discipline. Definiranje u

č

enja kao promjene ponašanja služilo 

je prije svega za to da se u  u

č

enju istakne ono što je jednozna

č

no mjerljivo. 

Problemi u

č

enja 

Pred pedagošku praksu postavljaju se ponajprije sljede

ć

i temeljni problemi: 

•

Pod kojim se socijalnim uvjetima optimalno u

č

i? 

 raznoliki subjektivni faktori 

•

Kako se postignu

ć

a u u

č

enju mogu «pravilno» procijeniti, registrirati? 

o

Školske ocjene ne služe samo za ozna

č

avanje napretka u u

č

enju pojedinog u

č

enika i za 

njegovo daljnje ohrabrivanje. Njihova je najvažnija uloga naprotiv u procjeni postignu

ć

a 

u

č

enika po izvanjski postavljanom mjerilu, koje naj

č

eš

ć

e nije objektivno dano, ve

ć

 ga 

u

č

itelj može uvelike sam ustvrditi.  

o

Proturje

č

nost i nedostatnost školskih ocjena nisu problemati

č

ni sve dok te ocjene nemaju u 

pojedina

č

nim slu

č

ajevima neopozive socijalne posljedice. 

•

Koji se motivi za u

č

enje mogu koristiti ? 

o

U

č

enje je postignu

ć

e pojedinca, onaj tko u

č

i mora, dakle imati motiv sa kojim se može 

ostvariti cilj u

č

enja. 

o

Motivacije u svojoj temeljnoj strukturi nastaju vrlo rano još u doba rane socijalizacije. 

Intrinzi

č

ne (iznutra dolaze

ć

e, za stvar zainteresirane) 

Ekstrinzi

č

ne (izvana dolaze

ć

e, za izvanjsko priznanje zainteresirane) 

o

Naj

č

eš

ć

e je rije

č

 o kombinaciji motiva 

o

Može li se 

č

ovjek planski motivirati za odre

ñ

ene uspjehe u u

č

enju? 

 skepsa 

 možemo 

Ne blokirati postoje

ć

e motivacije 

Ne cenzurirati ih 

Dvije vrste u

č

enja 

•

U

č

enje koje nas angažira 

•

U

č

enje iz nužde U

č

enje za ispit 

 zaboravljamo 

č

im prestane prisila 

•

Iskustvo 

 u

č

enje kojim se mijenja raniji uzor 

 u

č

enje novih interpretacija 

•

Uzor 

Razlika izme

ñ

u pukog u

č

enja 

č

injenica i i u

č

enja novih interpretacija (iskustvo) ozna

č

ava istodobno i razli

č

ite 

poteško

ć

e u u

č

enju. 

Uglavnom izbjegavamo kognitivnu disonanciju obavijesti i tuma

č

enja koja proturje

č

e  našim dosadašnjim 

predodžbama 

 mi radije pokušavamo u

č

initi proturje

č

ja «konzonantnim» uklopiti ih u naš kalup. 

Mijenjamo li svoja tuma

č

enja tada prijeti da 

ć

emo se otu

ñ

iti od naših bližnjih. 

U

č

enje zapravo zna

č

i da se moramo mijenjati.  

Č

ovjek je pedagoško bi

ć

e, dakle bi

ć

e koje u

ć

i ali i ne samo to! 

Kako se i kojim metodama u

č

enje može najbolje organizirati ? 

 «ne zna se ništa odre

ñ

eno» 

U

č

enje i pou

č

avanje 

U srednjovljekovlju djeca i mladi u

č

ili su tak da su prema svojim mogu

ć

nostima sudjelovali u svijetu odraslih. 

Danas je to dosta ograni

č

eno u krugu obitelji slobodnoga vremena 

Navika 

 mnogo ih se u

č

i u školi 

 redovite zada

ć

e … 

Od djetinjstva navikavamo se, 

č

esto bez znanja i nesvjesno, na : 

•

Mišljenja, stavove, vrijednosne sudove i predrasude, na 

č

isto

ć

u, urednost, poslušnost i pravila 

zajedni

č

kog života  

•

U

č

enje nije samo navikavanje (uvježbavanje) prilago

ñ

avanje 

Danas se u

č

enje mora nadopunjavati  sistematskim u

č

enjem 

 nastavom 

Nastava je jedan od velikih kulturnih pronalazaka 

č

ovje

č

anstva 

U doba prosvjetiteljstva odnosno «merkantilizma» uvedeno je obavezno školovanje.  
Javila su se dva pitanja koja ostaju do danas: 

•

Kako se dijete uop

ć

e može sistematski podu

č

avati u dužem vremenskom periodu? 

o

Nastao je problem didaktike i metodike