Preduzetnički anđeli
Prvi biznis anđeli pojavili su se u Americi gde ih je i danas više
od 250 hiljada. Investiranje na način kako to čine biznis anđeli
uzelo maha i u Evropi, a prve mreže osnovane i u više zemalja u
okruženju. Za uloženi novac najčešće dobijaju učešće u
vlasništvu.
Termin „anđela“ u poslovanju potiče sa Brodveja. Tim imenom
su nazivani bogati ljudi koji su finansirali pozorišne predstave.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, profesor s
univerziteta „New Hampshire“ William Wetzel, osnivač Centra
za istraživanje preduzetništva, počeo je da koristi isti termin za
osobe koje ulažu sredstva u kompanije u ranoj fazi njihovog
razvoja.
Bilo je to dovoljno da termin „poslovni anđeli“ postane
opšteprihvaćeno ime za investitore koji ulažu novac uglavnom u
mlade kompanije u start-up fazi, ili na početku razvoja, ili u
zanimljive ideje i projekte koje potencijalni preduzetnik može da
ima. Zauzvrat, uglavnom dobijaju procentualni udeo u
vlasništvu firme ili procenat dobiti po realizovanom projektu, a
vrlo retko se odlučuju za investiranje u vidu pozajmice uz povrat
novca uz dogovoreni interes.
Kapital poslovnih anđela popunjava prazninu na tržištu kapitala
između kapitala kojim raspolaže sam preduzetnik (najčešće
nekoliko hiljada, ili desetina hiljada evra) i VC fondova (venture
capital) koji najčešće ulažu u već razvijene poslove i ne
razmatraju investicije manje od bar jednog miliona evra.
Kako početnici u biznisu najčešće nemaju pristup ni bankarskim
kreditima jer nemaju čime da garantuju, a u slučaju neuspeha
nemaju odakle ni da vrate bankarsku pozajmicu, ostaju im
jedino poslovni anđeli i njihov novac. Njihov ulog se kreće od
nekoliko hiljada, do milion-dva evra. Uz to, sa preduzetnikom
dele rizik posla. Dođe li do poslovnog kraha nemaju nikakvih
potraživanja prema preduzetniku.
Nekome se može učiniti logičnim pitanje: zašto oni uopšte ulažu
novac u nešto što tek treba da se dokaže a da pri tom nemaju
nikakvu zaštitu ni garanciju za svoj ulog? Zbog moguće vrlo
visoke zarade. Jeste da jedan broj poslovnih anđela, zbog
poslovnog fijaska firme u koju je uložio, ostane bez svog novca,
ali je isto tako tačno da nemali broj ostvaruje zaradu od tri do
pet puta veću od uloženog kapitala, i to samo tri godine po
izvršenom ulaganju.
Statistika čak dokazuje da se oko deset odsto investicija
poslovnih anđela vraća u desetostruko većem iznosu od
uloženog. Dakle, model ulaganja poslovnih anđela nosi rizik da
