1
UVOD
Procesom globalizacije dolazi do integracije zemalja, ruše se barijere,
granice, uspostavljaja se slobodan protok robe, kapitala i ljudi. Dolazi do
povećanja tržišta, a time se povećava i konkurencija. Tržište se brzo
menja. Komunikacija i transport su brži i bolji, kapital se seli na tržišta
gde su manje intervencije države i gde je jeftinija radna snaga. Padom
komunističkih i socijalističkih režima dolazi do privatizacije. Da bi se
izbegle pretnje i /ili iskoristile prilike, preduzeća moraju izabrati
transformacije koje će postati jači konkurenti. Tipične metode
transformacije su: reinženjering, restruktuiranje, program kvaliteta,
integracija, akvizicija, promene kulture i druge strateške promene.
Globalizacija svetske ekonomije stvara više profita ali i veće pretnje kako
za postojeće tako i za potencijalne učesnike u grani, tako prisiljavaju
preduzeća da prave dramatične strateške preokrete u pravcu poboljšanja
svojih performansi, s ciljem konkurentnosti i opstanka. Globalizaciju
pokreće širok i moćan skup snaga povezanih sa tehnološkim
promenama, međusobnim ekonomskim integracijama, kolaps komunizma
u svetskim razmerama i sl.
Svuda u svetu, sve veći broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz
sopstveni biznis. Internet kompanije su kao novi trendovi doživele
strahovit rast, a razvoj preduzetništva i dalje predstavlja jedan od
najznačajnijih trendova u svetu.
Svake godine, samo u SAD se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih i
srednjih preduzeća, odnosno, novo preduzeće nastaje na svakih 12
3
pri tome, raspolaže ograničenim resursima. a u obavljanju njegove delat-
nosti postoji i deluje konkurencija drugih učesnika na tržištu.
Uloga strategije u tekućem poslovanju i razvoju preduzeća svodi se na
pronalaženje najboljih načina i alternativa za ostvarivanje planiranih cilje-
va. To se obezbeđuje kombinovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih
faktora, kao i drugih konkurentskih prednosti preduzeća. Težnja
preduzeća je da na najbolji način odgovori na izazove i ograničenja okru-
ženja i postigne što viši stepen efektivnosti i efikasnosti poslovanja.
Strategija preduzeća treba da obezbedi najpovoljniji način i put ostvariva-
nja ciljeva u uslovima tržišne konkurencije i pod dejstvom dinamičnih
promena okruženja. Zato je pri izboru strategije preduzeća neophodno,
koristiti naučne metode istraživanja i razmotriti širok spektar pravaca,
metoda i instrumenata koji će biti primenjivani, u zavisnosti od ciljeva i
uslova poslovanja. Na izbor strategije utiču i veličina, razvoj i vrsta delat-
nosti preduzeća, kao i stepen decentralizacije upravljanja.
Izbor odgovarajuće strategije i njeno realizovanje preko razvojne i
poslovne politike , treba da omogući sticanje profita. Profit se javlja kao
cilj i svrha osnivanja.
.
Odluke o strateškim ciljevima poslovanja donose
se na tri nivoa upravljačke hijerarhije preduzeća:
- preduzeća kao celine,
- pojedinačnih poslovnih jedinica, kao delova preduzeća i
- poslovnih funkcija preduzeća.
Preduzeća koja nastoje da koriste preduzetničke strategije i žele da
razvijaju preduzetnički koncept poslovanja treba da:
4
- neguju atmosferu promena i fokusiranja na potrošače a napuštaju
status quo koja preduzeće održava u stanju stagnacije, nakon čega sledi
zaostajanje za konkurencijom i propadanje;
- ohrabruju, podržavaju i nagrađuju one koji pronalaze i donose nove
poslovne ideje ,
- prihvataju neizbežni nivo rizika, koji je nužna posledica poslovanja u
promenljivom i neizvesnom okruženju, i po tom osnovu tolerišu određene
promašaje.
Ekonomija u kojoj se podstiče preduzetnička poslovna orijentacija i
stimuliše razvoj preduzeća jeste preduzetnička ekonomija. Savremene
privrede se sve više transformišu u preduzetničke, jer se putem
preduzetništva ostvaruje rast proizvodnje, profita i zaposlenosti. Društvo
koje neguje ambijent za razvoj preduzetništva jeste preduzetničko
društvo. Na nivou preduzeća utvrđuje se globalna strategija poslovanja,
koja se dalje razrađuje po poslovnim jedinicima i poslovnim funkcijama
kao delovima organizacione strukture preduzeća. Najpre je neophodno
sagledati i postaviti osnovne pravce strategije celine preduzeća, a zatim
ustanoviti specifičnosti strateških odluka na nivou poslovnih jedinica i po-
slovnih funkcija.
1. 2. Preduzetništvo
1. 2. Preduzetništvo
Postoji mnogo potreba, a resursi, posebno malih država, su ograničeni,
tako da je neophodno postaviti prioritete. Treba odrediti koji prioritet treba
da stoje u redosledu izvršavanja. Glavni elemenat uspešne strategije
razvoja je vlasništvo i participacija. U nekim slučajevima, potrebno je da
nove kompanije zamene tradicionalne, a u drugim, nove kompanije će se
6
preduzeće trebalo da uradi u budućnosti, nego šta treba danas da
preduzme da bi obezbedio željeni razvoj u budućnosti.
Vizija uključuje pesimističku i optimističku komponentu. Pesimizam leži u
verovanju da ukoliko se nešto ne preduzme, nije verovatno da će se
željeno buduće stanje desiti, dok optimizam izražava shvatanje da se
nešto može uraditi da bi se povećale šanse da se željene stvari dogode u
budućnosti. Vizija razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne
može ostvariti efikasno buduće funkcionisanje. Izrada plana predstavlja
proces koji se ne završava definisanjem plana razvoja za određeni
period, već se posao nastavlja stalnim unošenjem promena koje su od
znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzeća. Ako je potrebno
treba ga podvrći preispitivanju i izvršiti reviziju u skladu sa uočenim
promenama.
Pored kontinuarnosti postoji i integralnost planiranja razvoja. Pod
integralnošću podrazumevamo posmatranje preduzeća kao sistema sa
svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga čine.
Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza:
Analiza
dosadašnjeg razvoja.
Ocene postojećeg stanja i sagledavanje razvojnih mogućnosti.
Definisanje opšte
strategije
razvoja preduzeća.
Definisanje mogućih
ciljeva
razvoja kojim se realizuju željena buduća
stanja.
Utvrđivanje potrebnih
sredstava
za realizaciju planiranog razvoja.
Iz svega predhodnog što smo naveli sledi da ciljevi preduzeća treba da
obezbede:
