Sadrˇ

zaj

1 Definisanje preduzetniˇstva

1.1

Skole i teorije preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.1

Klasiˇcne ˇskole preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.2

Neo–klasiˇcne ˇskole preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.3

Savremeno shvatanje preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . .

1.2 Zablude vezane za shvatanje preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . .

1.3 Zakonski okvir preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4 Vrste preduzetniˇstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.5 Faktori koji utiˇcu na preduzetniˇstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2 Preduzetnik

2.1 Pojam i definicija preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.2 Preduzetnik - nekad i sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.3 Osnovne osobine preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.4 Karakteristike preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.5 Preduzetniˇcki potencijal pojedinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.6 Sposobnosti i veˇstine preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.7 Mitovi o preduzetnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.8 Neki uspeˇsni preduzetnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3 Kreativnost i inovativnost

3.1 Kreativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.1.1

Kreativno razmiˇsljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.1.2

Kreativni proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.2 Inovativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.2.1

Proces inovacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3 Izvori inovativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3.1

Neoˇcekivano . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3.2

Nepodudarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3.3

Inovacija zasnovana na potrebi nekog procesa . . . . . . . . .

3.3.4

Promene u strukturi privrede ili trˇziˇsta . . . . . . . . . . . .

3.3.5

Demografska kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.3.6

Promene u opaˇzanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SADRˇ

ZAJ

3.3.7

Nova saznanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.4 Savrˇsen preduzetnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 Tim i timski rad

4.1 Razlika izmed¯u grupe i tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2 Formiranje efikasnog tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3 Faze razvoja tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.4 Izbor ˇclanova tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5 Uloge u timu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.6 Veliˇcina tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.7 Karakteristike uspeˇsnih timova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.8 Konformizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.9 Konflikti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.9.1

Konfliktni proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.9.2

Upravljanje konfliktima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.9.3

Osnovne strategije reˇsavanja konflikata . . . . . . . . . . . . .

5 Izvori finansiranja preduzetniˇ

ckog poduhvata

5.1 Sopstveni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.1

Liˇcna uˇsted¯evina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.2

Clanovi porodice i prijatelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.3

Partneri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.4

Riziˇcni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.5

Biznis and¯eli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.1.6

Emitovanje akcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.2 Pozajmljeni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.2.1

Bankarski krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5.2.2

Dobavljaˇci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

5.2.3

Franˇsizing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

5.2.4

Drˇzavni programi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

5.3 Ostali izvori finansiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

6 Savremeni biznis

107

6.1 Klasifikacija preduze´ca prema rastu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
6.2

Zivotni ciklus malog preduze´ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

6.3 Glavni uzroci neuspeha preduze´ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
6.4 Izbor poslovne ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Preduzetniˇstvo i praktikum za pisanje BP

•

Nemaˇcka ˇskola;

•

Austrijska ˇskola;

•

Ameriˇcka ˇskola.

Francuska ˇskola

. Prvi pretstavnik ove ˇskole je Francuski ekonomista,

Riˇsar Kan-

tijon

(Richard Cantillon 1680–1734. god.) koji se ujedno i smatra zaˇcetnikom

teorije o preduzetniˇstvu. Ovaj irski ekonomista koji je radio u Francuskoj je za-
sluˇzan za uvod¯enje termina preduzetnik, a takod¯e je razvio i jednu od prvih teorija
o preduzetniˇstvu. Prema Kantijonu, preduzetnik je spreman da preuzme novˇcani
rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita. Preduzetnik se suoˇcava sa rizikom
jer proizvod/uslugu kupuje po poznatoj a prodaje po nepoznatoj/neizvesnoj ceni.
Osnovni postulat Kantijona je: ”preduzetnik je ˇspekulant”. Kantijon razlikuje tri
razreda ekonomskih agenasa:

– vlasnici zemljiˇsta, koji su nezavisni;
– preduzetnici, koji su ukljuˇceni u trˇziˇsnu razmenu gde preuzimaju rizik da bi

ostvarili profit; i

– najamnici, koji se iskljuˇcuju iz odluˇcivanja i koji pogodbom ostvaruju pri-

manja.

Joˇs jedan pretstavnik Francuske ˇskole,

Abe Nikola Bodo

(Abbe Nicolas Baudeau

1730–1792) ide korak dalje u shvatanju fenomena preduzetniˇstva i smatra da pre-
duzetnik nije samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji svojim inovacijama
doprinosi smanjenju rizika i troˇskova i pove´canju profita.

Zan-Batist Sej

(Jean-Baptiste Say 1767-1832), francuski ekonomista i biznismen

je, kao najznaˇcajniji teoretiˇcar preduzetniˇstva u XIX veku, takod¯e pretstavnik
Francuske ˇskole, smatrao da uloga preduzetnika kombinuje faktore proizvodnje u
proizvodni organizam. Prema njemu preduzetnik je uskladitelj proizvodnog procesa.
On je poznatiji viˇse po svom ”zakonu trˇziˇsta” nego po definiciji preduzetniˇstva, ali
ipak njegova teorija je osnov za dalji razvoj teorija o preduzetniˇstvu.

Britanska ˇskola

. Pretstavnici Britanske ˇskole su veoma malo doprineli razvoju

ideje preduzetniˇstva. Oni preduzetnika tretiraju kao kapitalistu koji racionalno
posluje u cilju maksimizacije profita. Najistaknutiji pretstavnici ove ˇskole su

Adam

Smit

(Adam Smith 1723–1790) i

Dejvid Rikardo

(David Ricardo 1772–1823) koji

su tretirali preduzentika kao vlasnika kapitala. Za Adama Smita karakteristike
preduzetniˇcke aktivnosti su: marljivost i ˇstedljivost; poslovne ˇspekulacije; i poslovne
inovacije. Dejvid Rikardo je smatrao da je profit koji ostvaruje preduzetnik zapravo
nagrada za rizikovanje kapitala, a ne za vod¯enje preduze´ca.

Nemaˇ

cka ˇskola

. Najpozntiji pretstavnik Nemaˇcke ˇskole je

John Henrih Tanen

(Johann Heinrich von Thunen 1783–1850). Za njega preduzetnik preuzima rizik
ali i inovira. Preduzetniˇcki talenat smatra za redak resurs, a ostvareni profit kao
nagradu za taj talenat. On pravi razliku izmed¯u preduzetnika i menadˇzera.

Austrijska ˇskola

. Tvorac klasiˇcne Austrijske ˇskole je

Karl Menger

(Carl Menger

1840-1921) prema kome je osnovna funkcija preduzetnika da transformiˇse odred¯ena
dobra u druga, operiˇsu´ci pri tome razliˇcitim informacijama i ekonomskim kalkulaci-

Definisanje preduzetniˇstva

jama. Smatra da je preduzetnik neophodan element u procesu proizvodnje roba,
isto kao ˇsto su kapital, maˇsine i ljudski rad neophodni za normalno funkcionisanje
ovog procesa.

Ameriˇ

cka ˇskola

. Prema

Fransisu Amasi Vokeru

(Francis Amasa Walker 1840-

1897), pretstavniku Ameriˇcke klasiˇcne ˇskole preduzetniˇstva, uspeˇsan preduzetnik
mora da poseduje mo´c predvid¯anja, sposobnost organizovanja biznisa i izuzetne
liderske osobine. Prema Vokeru, preduzetnik je kreator bogatstva, a ostvareni profit
predstavlja nagradu za preduzetnika.

1.1.2

Neo–klasiˇ

cne ˇskole preduzetniˇstva

Preduzetnik se pojavljuje kao izrazita figura tek u neoklasiˇcnoj teoriji ekonomije.
Njegova uloga, med¯utim, ograniˇcavala se na odluˇcivanje o obimu proizvodnje i ceni
proizvoda, a dinamika konkurencije pobrinula se za ostalo. Uspon velikih kom-
panija prisilio je ekonomiste da modifikuju ekonomsku teoriju, iz ˇcega se izrodila
teorija oligopola (trˇziˇsna situacija u kojoj nekoliko prodavaca vlada ˇcitavim trˇziˇstem
odred¯enim proizvodima), ali i ovde, uglavnom, preduzetnik joˇs uvek nije imao nekog
drugog posla, osim da izraˇcunava cene i koliˇcine proizvoda.

Pretstavnik neo–klasiˇcne ˇskole

Alfred Marˇsal

(Alfred Marshall 1842–1924), engleski

ekonomista, smatrao je da razvoj biznisa zahteva neˇsto viˇse od ”hodanja uta-
banim stazama”. Biznis zahteva tehniˇcka znanja, znanja iz oblasti prodaje, sposob-
nost predvid¯anja i identifikovanja poslovnih ˇsansi, liderske kapacitete, ˇzelju za us-
avrˇsavanjem performansi poslovanja. Na formiranje njegovih stavova je imala jak
uticaj teorija evolucije

Carls Darvin-a

(Charles Darwin 1809-1882).

Pretstavnik rano–ameriˇcke neo–klasiˇcne ˇskole,

Dˇzon Klark

(John Bates Clark 1847-

1938) je prvi izneo drugaˇciji stav u vezi preuzimanja rizika u preduzetniˇckom pro-
cesu. Klark je smatrao da preuzimanje rizika nije preduzetniˇcka aktivnost, ve´c
aktivnost vlasnika. Preduzetnika je posmatrao kao osnovnu polugu koja treba da
vrati ekonomiju u stanje ekvilibrijuma (ravnoteˇze).

Pretstavnik iste ˇskole

Frenk Najt

(Frank Hyneman Knight 1885-1972) je preduzet-

nike smatrao za podskup menadˇzera. Prema njemu, preduzetniˇstvo je neraskidivo
vezano sa rizikom. Preduzetnik je osoba koja je spremna da rizikuje svoju karijeru
i finansijsku sigurnost zbog biznis ideje, ulaˇzu´ci svoje vreme i kapital u neizvestan
posao. On se smatra prvim neo–klasiˇcnim ekonomistom koji je identifikovao tu
specifiˇcnu preduzetniˇcku funkciju.

Ludvig fon Mizes

(Ludwig Heinrich Edler von Mises 1881-1973), jedan od naj-

znaˇcajnijih predstavnika neo–austrijske ˇskole preduzetniˇstva, je smatrao da u ima-
ginarnoj konstrukciji ravnoteˇznog sistema niko nije preduzetnik. Med¯utim, u di-
namiˇckoj stvarnosti svaki uˇcesnik je preduzetnik.

Jedan od najve´cih ekonomskih mislilaca svih vremena,

Jozef ˇ

Sumpeter

(Joseph

Alois Schumpeter, 1883-1950), predstavlja ujedno i jednu od najznaˇcajnijih figura u
istoriji misli o preduzetniˇstvu. Za doprinos razvoju misli o preduzetniˇstvu, ˇ

Sumpeteru

Definisanje preduzetniˇstva

drugih i ukljuˇcuje u svoje sopstveno ponaˇsanje.

–

Lider

promoviˇse viziju usmereno, ˇcak i opsesivno, zadrˇzavaju´vi blisku liˇcnu

kontrolu nad procesom implementacije, da bi mogao da preformuliˇse neke specifiˇcne
aspekte ako je neophodno.

–

Vizija

je rastegljive prirode, pa tako i preduzetniˇcka strategija ima tendenciju

da bude i nastaju´ca i namerna - namerna u sveobuhvatnoj viziji, a nastaju´ca u
detaljima te vizije kako se oni otkrivaju.

–

Organizacija

je takod¯e rastegljiva, jednostavna struktura koja odgovara na

liderove direktive, bilo da je ona vlasniˇstvo jednog pojedinca ili se radi o preokretu u
velikoj formiranoj organizaciji u kojoj se mnoge procedure i odnosi mo´ci privremeno
stavljaju na led da bi se lideru obezbedio neophodni manevarski prostor.

– Strategija preduzetniˇstva ˇcesto se nalazi u obliku

niˇse

, jednog ili viˇse manjih

dˇzepova u poziciji na trˇziˇstu, koji su zaˇsti´ceni od sila otvorene konkurencije.

1.1.3

Savremeno shvatanje preduzetniˇstva

Po savremenom shvatanju preduzetniˇstvo postaje ˇcetvrti faktor proizvodnje, pored
tradicionalna tri (rad, zemlja, kapital). Preduzetniˇstvo pretstavlja specifiˇcan naˇcin
razmiˇsljanja i ponaˇsanja pojedinca, i nije iskljuˇcivo vezano za biznis. Sposobnost
uoˇcavanja potencijalne ˇsanse je preduzetniˇcki kvalitet broj jedan.

Izrael Kirzner

(Israel Meir Kirzner 1930–?), predstavnik austrijske ekonomske ˇskole

i student

Ludviga fon Mizesa

(Ludwig Heinrich Edler von Mises 1881-1973), je

smatrao da je suˇstina preduzetniˇstva u brzom reagovanju na profitne ˇsanse koje se
ukazuju na trˇziˇstu.

Prema

Teodoru ˇ

Sulcu

(Theodore William Schultz 1902-1998), dobitniku Nobelove

nagrade za ekonomiju, preduzetniˇstvo je ˇcin realokacije resursa, a preduzetniˇcke
sposobnosti nisu urod¯ene, ve´c se mogu ste´ci. Sugeriˇse da se preduzetniˇcko ponaˇsanje
moˇze demonstrirati i u oblastima koje nisu direktno vezane za biznis. Preduzetniˇstvo
se ogleda u sposobnosti promene oblasti delovanja kao odgovor na promene vred-
nosti rada.

Mark Keson

(Mark Casson 1945–?), jedan od najuglednijih savremenih britan-

skih ekonomista, smatra da je preduzetnik neko ko se specijalizovao za donoˇsenje
”pravih” odluka.

Dˇzefri Timons

(Jeffry A. Timmons), profesor preduzetniˇstva na Babson koledˇzu

(Babson College) i Harvardskoj poslovnoj ˇskoli (Harvard Business School), vidi
preduzetniˇstvo kao sposobnost da se neˇsto kreira i praktiˇcno napravi ”ni iz ˇcega – iz
nule”. To je ose´caj za prepoznavanje ˇsanse tamo gde drugi vide ”haos, kontradikciju,
konfuziju”.

Vilijam Bajgrejv

(William D. Bygrave), jedan od vode´cih savremenih autoriteta u

oblasti preduzetniˇstva i profesor na Babson koledˇzu, smatra da je preduzetnik svaka
ona osoba koja zapoˇcinje novi biznis. Njegovo miˇsljenje je da preduzetnik moˇze da