Preduzetništvo

UNIVERZITET U BEOGRADU 

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA 

SEMINARSKI RAD 

PREDUZETNIŠTVO 

Mentor: prof.dr Dragana Kragulj 

Autor

: Milan Ilić

 239/09/M 

Beograd, Januar, 2010. 

2 

APSTRAKT 

Nema delatnosti ili grane koje su is

ključivo preduzetnič

ke i nema poslovne oblasti ili 

podru

č

ja  gde  uopšte  nema  elemenata  tragova  preduzetništva.  Preduzetniuštvo  se  najbolje 

reflektuje u oblastima koje pružaju najviše inovativnih mogu

ć

nosti i šansi. 

Franšizing  poslovi  su  u  najve

ć

oj  meri  doprineli  prodoru  i  širenju  preduzetništva  na 

skoro sve privredne delatnosti. Preduzetništvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god 

su  dominantog  uticaja  ljudi  koji  znaju,  koji  su  spremni  i  sposobni  da:   

posao  pokreću  i 

stvaraju iz vlastitih ideja,  slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, 

rade već poznate stvari na 

novi  ili 

drugačiji  način

,  unose  nove  biznis  ideje,  marljivo  i  uporno  rade  na  rešavanju 

problema 

Preduzeće  koje  želi  da  razvija  preduzetničke  dimenzije  mora  stvarati  odgovarajuć

i 

ambijent i kulturu i pružiti šansu zaposlenima da ispolje preduzetni

č

ki talenat.

4 

I KONCEPT PREDUZETNIŠTVA

Preduzetništo  je  delatnost  usmerena  na  ostvarivanje  profita  na  tržištu,  zasnovana  na 

stalnim  promenama  i  spremnosti  da  se  preuzme  rizik.  Preduzetnik  obavlja  delatnost 

registujući  kao  preduzetnik,  osnivajuči  privredno  društvo,  registrujući  poljoprivredno 

gazdinstvo, učlanjujući se u zadrugu i slično.

Cilj  svakog  potencijalnog  preduzetnika  treba  da  bude  pronalaženje  posla  koji  će  na 

najbolji način da poveže:

1.

Njegovo  znanje,  iskustvo,  potencijale,  interese  i  buduća  očekivanja  od  bavljenja 

preduzetništvom, sa jedne strane  

2.

Sa potrebama tržišta, sa druge strane 

Cilj  je  biti  „biti  korak“  ispred  konkurencije,  odnosno  biti  drugačiji  od  drugih.  Jedna  od 

ključnih  razloga  neuspeha  mnogih  preduzeća  je  to  što  75%  preduzetnika  započinje  svoj 

posao bez prethodne provere t

ržišta i testiranja tražnje odnosno interesovanjem za određenim 

proizvodom odnosno uslugom.  

Izvor poslovne ideje može biti: 



Prethodni p

osao i stečena znan

ja i veštine 



Tradicija i geografske karakteristike regiona 



Metoda tržišne segmentacije 



Imitacija 



Analiza uvoza 



Praćenje stučnih časopisa i interneta



Patenti i inovacije 



Konsultovanje stručnjaka



Porodični biznis



Hobi  i sport 

Moguće  prepreke  i  relevantni  faktori  u  analizi  različitih  poslovnih  mogućnosti  su:  vreme, 

finansijski resursi, stručnost i poslovno neiskustvo, rizici

5 

„Za  otpočinjanje  posla  potrebni  su  novac  i  ljudi  koji  znaju  posao.  Za  opstanak  u  poslu 

potrebni su ljudi i novac, baš tim redom.“

1

Jed

an  od  glavnih  koraka  u  analizi  različitih  poslovnih  mogućnosti  je  predhodna  provera, 

potrebno  je  analizirati  i  rangirati  više  različitih  poslovnih  mogućnosti.  Cilj  je

  analizom 

relevantnih faktora suziti listu na jednu-

dve najbolje poslovne ideje koristeći 

metodu „korak 

po korak“, a ti koraci su: 



Evidentiranje problema na tržištu 



Identifikovanje odgovarajućih poslovnih šansi



Utvrđivanje potrebnih resursa za realiziciju o

d

ređene poslovne ideje



Projektovanje finansijske dimenzije posla 



Rangiranje  pojedinih 

poslovnih  mogućnosti  na  bazi  ličnih  afiniteta,  finansijske 

isplativosti i nivoa rizika 



Izbor poslovne ideje i njene operacionalizacije 

I.1. 

PREDUZETNIČKI KVALITETI

8 glavnih osobina uspešnih preduzetnika su: 

1.

Preduzetnici su tragači za novim šansama,

2.

Orije

ntisani su na budućnost,

3.

Stalno pokušavaju da budu najbolji, 

4.

Tržišno su orijentisani, 

5.

Znaju da vrednuju svoje saradnike, 

6.

Realni su, 

7.

Marljivi su i prihvataju sve poslove, 

8.

Puni su života. 

1

Izvor: Seminar o preduzetništviu, Pančevo, 2008. Projekat “RAZVOJ PREDUZETNIČKOG DUHA KOD 

MLADIH” 

7 

Svako  preduzeće  poseduje:  matični  broj;  poreski  identifikacioni  broj  (PIB);  račun  kod 

poslovne banke; poresku prijavu; ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i ne prima 

platu, već ne

to prihod (dobit) po osnovu bavljenja preduzetništvom. 

II.1.4. 

UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA

Porez na prihode od samostalne delatnosti utvrđuje poreski organ. Godišnju 

poresku obavezu 

utvrđuje poreski organ rešenjem

1.

Na osnovu godišnje poreske prijave; 

2.

Na osnovu poreskog bilansa. 

Preduzetnik,  koji  u  toku  godine  registruje  delatnost,  podnosi  poresku  prijavu  u  kojoj  daje 

precenu prihoda i rashoda, odnosno prometa u tekućoj godini.

II.1.5. PRESTANAK PREDUZETNIKA 

9 glavnih razloga prestanka rada preduzeća su:

1.

Odjava; 

2.

Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti; 

3.

Neobavljanje delatnosti neprekidno jednu godinu; 

4.

Istek vremena (obavljanje delatnosti na određeno vreme);

5.

Obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa; 

6.

Kažnjavanje, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane 

uslove; 

7.

Izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje 

određene delatnosti;

8.

Promena pravne forme u formu privrednog društva 

9.

Stečaj i likvidacija.