1
Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
ПРЕДУЗЕТНИШТВО
Тема:
ПРЕДУЗЕТНИШТВО И ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. др Александар Сарић Андреј Илић
Чачак, 2017. год
2
Садржај:
Увод.............................................................................................................3
1. Тржиште новца...................................................................................4
2. Тржиште капитала..............................................................................6
3. Краткорочне хартије од вредности...................................................7
4. Дугорочне хартије од вредности......................................................8
4.1 Обвезнице......................................................................................9
4.2 Акције...........................................................................................10
4.2.1 Обичне акције...................................................................11
4.2.2 Преференцијалне акције..................................................12
5. Основни модели пласмана акција.....................................................12
6. Порфолио инвестирања у хартије од вредности.............................13
Закључак....................................................................................................14
Литература.................................................................................................15
4
1. Тржиште новца
Тржиште новца чини део финансијског тржишта и као његов важан сегмент, представља
високо специјализовани облик куповине и продаје новца, осталих ликвидних средстава и
краткорочних хартија од вредности. Цена новца је камата.
Тржиште новца представља подсистем финансијског тржишта на коме централна банка
као и пословне банке и друге финансијске институције утичу на креирање понуде и
потражње за новцем, високо ликвидним средствима као и краткорочним хартијама од
вредности. На основу наведеног дејства обезбеђује се стабилан раст и развој привреде.
Новчано тржиште у условима све значајнијег и турбулентнијег развоја пре свега техничко
технолошких решења која се користе у привредним и ванпривредним субјектима у
прилици је да прикупљена новчана средства адекватним механизмима трансформише у
инвестициона средства чиме се обезбеђује контакт са тржиштем капитала уз израђену
тенденцију брисања и тако слабо јасних граница између њих.
Тржиште новца представља сегмент финансијског тржишта и као такво поседује одређене
делове односно елементе који су уско специјализовани.
Кредитно тржиште
представља сегмент новчаног тржишта на коме се суочавају понуда и
потражња за краткорочним кредитима. Ради несметаног одвијања своје пословне
активности већина предузећа је принуђена да користи краткорочне кредите ради набавке
потребних роба, ради обезбеђења ликвидности или покретања инвестиционе активности.
Међубанкарско тржиште
жиралног новца и краткорочних вредносних папира
представља сегмент новчаног тржишта који омогућава одвијања трансакција између
банака обазбеђујући на тај начин реализацију принципа ликвидности и рентабилности.
Овај сегмент тржишта новца обезбеђује прерасподелу примарног новчана рачунима
пословних банака.
Есконтно тржиште
представља сегмент тржишта новца на коме се тргује са
комерцијалним меницама чији је основни циљ формирање оптималне новчане масе на
националном нивоу, што би свакако утицало на формирање стабилног тржишта роба и
услуга.
Ломбардно тржиште
представља специјализовани сегмент новчаног тржишта на коме се
тргује вредним папирима и управља ломбардним портфељем ради обезбеђења оптималног
нивоа ликвидности привредних субјеката на националном нивоу.
5
Најзначајнији сегмент тржишта новца је
тржиште краткорочним хартијама од
вредности где се куповине и продаје одвијају на примарном и секундарном
тржишту.
Примарно тржиште
као што и сам назив каже прихвата прву емисију и продају
краткорочних хартија од вредности. Трансакције у вези са краткорочним хартијама од
вредности могу се реализовати директно или преко посредника. Директна продаја
подразумева контакт и купопродајни договор између купца и продавца, и то се у пракси
често дешава у ситуацијама када лице које емитује краткорочне хартије од вредности дели
да смањи трошкове флотације. Други модел купопродаје краткорочних хартија од
вредности подразумева укључивање посредника између продавца и купца, што свакако
увећава трошкове флотације, понајвише за износ посредничке провизије. Купопродаја
краткорочних хартија одвредности се највише вреди путем аукција и лицитација, где се у
директном надметању, на бази исказане понуде и траже за конкретном хартијом од
вредности формира и њена тржишна цена.
Секундарно тржиште
хартија од вредности представља тржиште на коме се обављају све
купопродаје већ емитованих краткорочних хартија од вредности. Краткорочне хартије од
вредности имају рок доспећа који је краћи од годину дана и у том року се на секундарном
тржишту могу конвертовати у готовину у било ком изабраном тренутку. Наиме, лица која
су купила краткорочне хартије од вредности често су у прилици да због подизања нивоа
ликвидности продају купљене хартије од вредности пре њиховог рока доспећа.
Финансијске трансакције у којима учествују већ емитоване краткорочне хартије од
вредности, одвијају се искључиво на секундарном тржишту новца.
Постоје две основне врсте или два облика цене новца, односно краткрочних хартија
од вредности:
номинална цена,
тржишна цена.
Номинална вредност односно номинална цена
је она цена која је назначена на бланкету
хартије од вредности. Управо овај назначени износ (номинални), власник краткорочне
хартије од вредности наплаћује од емитента након истека њеног рока доспећа.
Тржишна цена
се формира на секундарном тржишту новца и зависи од исказане понуде и
тражње за одређеном врстом краткорочних хартија од вредности о којима ће бити више
рећи у наставку рада. Понуду на секундарном тржишту новца формирају имаоци
краткорочних хартија од вредности, а који из одређених разлога, (обезбеђење текуће
ликвидности, инвестира у изабрани инвестициони пројекат или из неких других разлога)
конвертују исте у потребну им готовину. С друге стране, тражња на секундарном тржишту
новца формира се од стране свих заинтересованих правних и физичких лица која улажу
своја слободна новчана средства готовину у краткорочне хартије од вредности уз одређену
