Preduzetništvo se može definisati kao proces stvaranja nečeg novog ulaganjem potrebnog vremena i
truda, preuzimanjem pratećih finansijskih, fizičkih i društvenih rizika i prihvatanjem odgovarajućih
nagrada u vidu novčanog i ličnog zadovoljstva i nezavisnosti. (Petrovic,2007) Preduzetništvo predstavlja
sposobnost da se razvije, organizuje i vodi poslovno preduzeće, zajedno sa bilo kojom njegovom
neizvesnošću sa ciljem ostvarivanja profita. Ono je povezano sa zemljom, radom, prirodnim resursima i
kapitalom i nezaobilazan je deo razvoja konkurentnosti na globalnom trzistu.
Start up termin se odnosi na kompanije koje su u pocetnim fazama svog poslovanja. Formiraju se kako bi
se razvio proizvod ili usluga za koje se veruje da postoji potraznja. Postoje 3 stages of start-up, to su
problem, product/market fit i scale. (Ash, 2012)
Prva faza (Problem) podrazumeva utvrdjivanje postojanja problema i da li je problem vredan resavanja
pre nego sto se krene sa njegovim resavanjem. Donosenje odluke o resavanju problema zavisi od
odgovora na tri pitanja:
- Da li je to nešto što kupci žele? (must-have)
- Hoće li platiti za to?
- Može li se to rešiti?
Odgovori na ova pitanja mogu ustedeti vreme i troskove koje nosi resavanje problema. Odatle se izvodi
minimalno održivi proizvod (MVP) za resavanje problema cime ce se uskladiti proizvod sa trzistem. Focus
ove faze je na ucenje i pivot. (Ash, 2012)
U drugoj fazi ( Product/Market Fit) postavlja se pitanje :
- Da li je napravljeno ono sto ljudi zele?
Ukoliko je utvrdjeno da postoji problem, onda je kreiran i MVP. Eksperimentisanjem i testiranjem se
utvrdjuje da li je stvoreno ono sto ljudi zele. Ovde se pokusava da se ostvari Product/Market Fit. U ovoj
fazi potrebno je formirati plan i odrediti ciljanu grupu kupaca koje treba privuci i zadrzati. (Ash, 2012)
Treca faza ( Scale) treba da odgovori na pitanje:
- Kako ubrzati rast?
Nakon plasiranja proizvoda na trziste i privlacenja kupaca, kompanije se usmeravaju na pitanje rasta
odnosno skaliranju poslovnog modela i profit.
Mnogi preduzetnici prikupe osnovno finansiranje ranije, ali najbolje vreme za finansiranje je kada dodje
do product/market fit. Tada se mogu privuci i investitori jer postoji zajednicki interes a to je profit i
povecanje poslovanja. (Ash, 2012)
Uspeh preduzetničkog poslovanja zavisi od sposobnosti preduzetnika da na najefikasniji način iskoristi
mogucnosti, resurse i timove. Ovo je moguce zahvaljujuci Timmonsovom modelu. Da bi se realizovao
biznis plan potrebno je identifikovati sve mogućnosti koje su dostupne na tržištu i na osnovu
identifikovanih mogućnosti da se osmisli biznis plan. Da bi se zapoceo poslovni plan treba identifikovati
potrebne resurse koji smanjuju rizike u pokretanju posla. Cetiri faktora koji igraju značajnu ulogu u
osnivanju nove kompanije ciji je cilj ostvarivanje profita jesu zemljište, rad, kapital i preduzetništvo.
Nedostatak resursa moze izazvati brojne probleme za kompaniju pa je zato potrebno da menadzeri
identifikuju sve mogućnosti i razviju plan za upravljanje resursima. Nakon identifikovanja mogucnosti i
potrebnih resursa razvija se tim za početak rada i izvrsavanje brojnih operativnih zadataka. Velicina tima
zavisi od velicine ideje i same kompanije. Svi timovi podjednako ucestvuju u razvoju i rastu kompanije
kao i razvoju njene viziji, misije i cilja.
U toku poslovanja potrebno je napraviti detaljnu analizu trzista i sila koje deluju na poslovanje
preduzeca.
Za analizu moguce je koristiti Porters model of 5 forces. Ovaj model opisuje pet konkurentskih sila koje
određuju privlačnost industrije i šta je uzrokuje, kako se te sile menjaju tokom vremena i kako na njih
može uticati strategija (Fučkan, Sabol, 2013). Porterovih pet sila važnih za formiranje strategije su :
1. Intenzitet konkurencije među postojećim konkurentima
2. Opasnost od ulaska novih konkurenata
3. Opasnost od ulaska supstituta
4. Pregovaračka moć kupaca
5. Pregovaračka moć dobavljača
Ovih pet sila određuju profitabilnost industrije jer utiču na cene, troškove i neophodna ulaganja u
preduzeća u industriji tj na elemente povrata ulaganja. Snaga ovih pet sila varira od industrije do
industrije i menja se kako se industrija razvija (Fučkan, Sabol, 2013).
Analizom intenziteta konkurencije među postojećim konkurentima može se utvrditi privlacnost ulaska u
tu industriju. Nakon toga se analizira opasnost od ulaska novih konkurenata i supstituta . Što je lakše ući
u određenu industriju, nesumnjivo ce konkurencija biti jača. Takođe supstitucijski proizvod može biti
pretnja u svim industrijama jer igra važnu ulogu u određivanju potražnje za proizvodom kompanije i
industrije. Kada je rec o kupcima, kupci se takmiče unutar industrije kako bi snizili cenu proizvoda koji
kupuju od dobavljača. Oni pregovaraju za viši kvalitet ili više usluga i na taj nacin okreću konkurente
jedne protiv drugih. Pregovaračka moć kupaca u okviru određene industrije zavisiće od niza
karakteristika tržišta i relativnog značaja nabavke iz određene industrije u poređenju sa njihovim
