Универзитет у Новом Саду
Педагошки факултет Сомбор
Предмет: Управљање и руковођење у образовању
семинарски рад
тема:
Предузетништво као кључна компетенција
за целоживотно учење –
могућности за развој школе
Сомбор, 2019.
1. Увод
Савремено друштво као динамична, сложена и непредвидива средина, усмерена је
увек ка вишим циљевима, сталном бољитку и напретку. Као део таквог друштва, човек
хтео или не мора бити стално у корак са савременошћу. Да би адекватно одговорио
захтвима околине, појединац мора да поседује адекватно знање, функционалне
способности и вештине, односно мора да се припреми за све улоге које га очекују у
друштву, да улаже у себе као индивидуалну јединку и као члана савременог друштва.
Друштво савременог доба и савремене технологије кроз разчилите медије нуди
прегршт информација, стално доводи до промена у животу и раду, захтева од људи да
буду активни слушачи али и учесници у животу заједнице кроз лично усавршавање и
учење. Очигледна је потреба за учењем и развојем, јер данашњица доноси изазове којима
се поже супротставити појединац наоштрен иновацијама, квалитетним образовањем,
храброшћу, издржљивошћу, па тако и долази до појаве кључних компетенција које као
комбинација знања и вештина умеју да одговоре свим новонасталим ситуацијама, док
њихов стални развој управо чини целоживотно учење. Раичевић и сар. (2006) истиче да
кључне компетенције управо су кључ развоја и успеха у животу, раду и учењу. Убрзани
свет развоја инсистира да се код развоја кључних компетенција не чега дуго, већ их је
потребно подстицати и развија код деце предшколског и школског узраста кроз различите
активности и ситуације где ће се млади живот постепено и на време обогатити и
припремити за изазове друштвеног живота.
У овом раду на самом почетку бавићемо се теоријским одређеним кључних
компетенција, а посебно ћемо обратити пажњу на предузетништво као посебну кључну
компетенцију личног развоја и сагледаћемо његову улогу у образовању и васпитању, а као
временску одређеност развоја компетенција говорићемо о целоживотном учењу као
активности која има константно трајање. Овај рад такође садржати и емпиријски део који
посвећује пажњу анализи прикупљених података у оквиру спроведеног истраживања о
предузетничкој компетенцији младих (студентима) и њиховом ставу о истом. На основу
података желели бисмо да видимо какво је стање међу будућим друштвеним улогама, у
којој мери су они предузетнички изграђени и у којој мери ће им предузетничке вештине
помоћи у даљем раду и учењу.
комуникацију са народима из других земаља те тако прошири своја искуства и знања.
Уз то често се поред енглеског истиче да је добро познавати макар још једно језичко
подручје.
3.
математичке, научне и технолошке компетенције
– математичка компетенција везује
се за раазвијање способности решавања свакодневних проблема и ситуација, развијање
одређених мисаоних операција као што су анализа, синтеза, апстракција и слично.
Поред тога ова компетенција се односи и на научни и технолошки развој где се од
појединца очекује да прати до каквих сазнања наука све долази као и каква технологија
се открива, у ком подручју рада и у коју корист се може употребити.
4.
дигитална компетенција
– може се рећи да је свет данашњице доста дигитализован, те
се подразумева да је човек технолошки и електоронски писмен и да користи дигиталне
медије у прикупљању информација, комуникацију, обављању посла, одмору итд.
5.
учење учења
– да би појединац усвојио и касније успешно користио одређено академско
знање првенствено је потребно да научи како се учи, односно да развије одређене
вештине учења које ће му могућити да оно што усваја има функцију на дуже стазе.
Неке од вештина доброг учења су мотивација, планирање и организовање времена,
превазилажење препрека како би се успешно учило, коришћење претходног знања итд.
6.
друштвене и грађанске компетенције
– појединац у друштвеној групи стално остварује
однос са другим припадницима те групе па је из тих разлога потребно развијати
способности комуникације, разумевања, толеранције, понашати се у складу са
друштвено прихватљивим нормама, остваривати све своје друштвене улоге узорно и
савесно.
7.
осећај за иницијативу и предузетништво
– о овој компетенцији бићи посебно реч у
наредном поглављу, али је важно истаћи да се она односи на развој вештина и
способности код појединца које ће допринети да се идеје претворе у дело, неке од тих
вештина су креативност, иновативност, упорност, ефикасност, иницијативност,
флексибилност.
8.
културолошка освешћеност и изражавање
– како је појединац део групе која је
хетерогена мора се развити свест да у оквиру друштвене целине постоје разчите идеје и
понашања који се језички, уметнички, религијски и културно разликују и та разлика
управо захтева поштовање и очување туђег (Пејатовић и Орловић, 2010).
