predvidjanje kao posebna funkcija
sportskog menadžmenta
Zalaganje da se predviđanje tretira kao posebna funkcija
menadžmenta,pa i sprortskog menadžmenta,ima svoje
opravdanje.Predviđanje je najčešće posmatrano kao deo planiranja.
Predviđanje je kategorija i pojam za sebe.To je posebna funkcija,sa
svojim principima,zakonitostima i metodama.Menadžeri u sportu moraju
se baviti predviđanjem kao i u svim drugim poslovima i funkcijama.Na
primer,odlučivanjem.Bez
predviđanja nema razvoja sporta i ukoliko se njegova uloga umanji
vezivanjem samo za jednu funkciju,sportske akcije će biti siromašnije.Zbog
značaja koji može da ima razvoj sporta predviđanje traži poseban tretman
kao nova funkcija sporskog menadžmenta.Bitni faktori koji utiču na
posmatranje kao zasebne funkcije mandžmenta su:
1. sa stanovišta procesa meandžmenta predviđanje je faza koja
prethodi planiranju.Ona je vremenski omeđena početkom ali ne i
krajem svog sopstvenog procesa.Predviđanje je
stalan,kontinuiran proces,koji se u procesu menadžmenta
nastavlja i u svim drugim menadžmentskim funkcijama.
2. predviđanje pretpostavlja kontinuiranu aktivnost menadžera,ali i
posebnu psvećenost mnogih ljudi, i iz menadžmentske i iz
nemenadžementske strukture.
3. predviđanje je funkcija koja stoji u interakciji sa drugim
funkcijama menadžmenta.Ona nije samo deo,pretpostavka ili
privilegija planiranja,već interaktivno deluje i u
organizovanju,kadrovskoj politici,vodđenju i kontroli.
4. predviđanje je posebna naučna disciplina.
Sportsko predviđanje je nužan proces,neophodna funkcija
menadžmenta i organizacije,koja se posebno tretira ka
osamostalna,samosvojna funkcija u interaktivnoj vezi sa drugim
funkcijama i procesima,čime se obezbeđuje punoća sprortskog procesa u
vrhunskom stvaralaštvu sporta.
Suština pojma predvidjanja
Šta je predviđanje?Kako se ono definiše?Većina autora prediviđanje
vezuje za planiranje,kao funkciju menadžmenta.Jedna do definicija,u
kontekstu planiranja,glasi da je «predviđanje osnovna pretpostavka
planiranja».Međutim,važnije je da se procesom predviđanja smanjuje
neiszvesnot pojedinih budućih događaja.
Postoji tea da osnovni problema planiranja nije u tome što bi trebalo
raditi u budućnosti,nego što bi trebalo uraditi danas da bi se obezbedilo d
se željene stvari dese u uslovima neizvesne budućnosti.Drugim
rečima,planiranje se svesno upućuje na predviđanje ali i nesveso priznaje
da postoji razlika između ove dve funkcije,smeštajući predviđanje u
sadašnjost iako je to proces o viziji budućnosti.
U svakom slučaju,predviđanje nije isto što i planiranje,ali to je polazna
osnova svakog planiranja.Predviđanjem ne počinje isključivo proces
planiranja,to je nužna prethodnica palniranja-ali i svih dugih funkcija.
Postoji suštinska razlika između predviđanja i planiranja.Predviđanjem
se utvrđuju verovatnoća budućih događaja i njihovi očekivani rezultati,dok
planovi predstavljaju razvoj skupa planskih odluka čiji je cilj da nas
pripremi za te događaje.Međutim,planovi se ne mogu razvijati bez procesa
predviđanja.
Predvidjanjem se nastoji da se smanje neizvesnosti i rizici koje sa
sonom mose budući dogadjaji i da nepoznatu i neizvesnu buducnost
dovedemo do relativne izvesnosti, a nepoznato do relativno poznatog.
Neophodno je, predvidjanje vezati za formulisanje i realizaciju ciljeva
organizacije. u tom smislu osnovni zadatak predvidjanja je da menadžeri
