Predviđanje kao preduslov finansijskog odlučivanja

AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

ODSEK BLACE

PRISTUPNI RAD IZ PREDMETA

KORPORATIVNE FINANSIJE

Tema: 

Predviđanje kao preduslov finansijskog odlučivanja

Mentor: dr Ljubiša Milačić                                             Student: Nevena Stevanović  / S-J

Jagodina, januar 2020. godine 

SADRŽAJ

1. Finansijsko planiranje............................................................................................................2

1.1. Metode planskih odluka.................................................................................................. 2

1.1.1. Delfi metoda.............................................................................................................3
1.1.2. Jednokratna procena.................................................................................................3
1.1.3. Planiranje poslovanja...............................................................................................4
1.1.4. Metoda regresione analize.......................................................................................4

2. Predviđanje, pojam i metode..................................................................................................5

2.1. Predviđanje pomoću regresionih modela........................................................................ 8
2.2. Analiza vremenskih serija............................................................................................... 9
3. Odnos predviđanja i planiranja.........................................................................................10
3.1. Horizonti predviđanja....................................................................................................12
3.2. Osnovni pojmovi o odlučivanju.................................................................................... 15
4.1. Odluke u uslovima izvesnosti.......................................................................................18
4.2. Odluke u uslovima rizika..............................................................................................19

4.2.1. Metod najveće verodostojnosti..............................................................................20
4.2.2. Metod maksimalne očekivane vrednosti................................................................20
4.2.3. Metod minimalno očekivanog kajanja...................................................................21

4.3. Odluke u uslovima neizvesnosti...................................................................................21
5.1.  Značaj finansijskog izveštavanja.................................................................................23
5.2.  Odlike kvalitetnog finansijskog izveštavanja..............................................................25
5.3. Faktori kvalitetnog finansijskog izveštavanja...............................................................28
5.4. Fer i pošteno prikazivanje performansi preduzeća.......................................................30
5.5. Donošenje investicionih i finansijskih odluka..............................................................32

5.5.1. Donošenje investicionih odluka.............................................................................33
5.5.2. Donošenje finansijskih odluka...............................................................................34

6. Finansijsko odlučivanje........................................................................................................36

6.1. Drvo odlučivanja

...............................................................................................................36

6.2. Breinstorming (brainstorming).........................................................................................37
6.3. Delfi (delphi).....................................................................................................................39
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................... 41
LITERATURA.........................................................................................................................44

4

1. Finansijsko planiranje

Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova putem vrednosnih 

pokazatelja, a planiranje finansijskih sredstava objedinjuje se finansijskim planom preduzeća, 

koji obuhvata celokupan sistem poslovnih aktivnosti. Finansijski plan je instrument poslovne 

politike, koji ima informativno — koordinirajuću funkciju. Finansijski planovi donose se za 

određeni vremenski period i mogu biti:



Kratkoročni ili tekući finansijski planovi donose se obično za period od godinu dana i 

sadrže osnovne elemente i zahteve za finansiranje u tekućoj godini.



Srednjoročni   finansijski   planovi   obuhvataju   plan   razvoja   i   plan   finansiranja   u 

petogodišnjem periodu.



Dugoročni finansijski planovi odnose se na strategiju razvoja za period od deset i više 

godina.

Finansijsko   planiranje   u   procesu   izrade   finansijskih   planova   obuhvata   sve   ekonomske   i 

finansijske   pokazatelje:   cene,   investicije,   akumulaciju,   kredite,   likvidnost   itd.   Finansijsko 

planiranje podrazumeva planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura.

U   okviru   finansijskog   planiranja   javljaju   se   kratkoročni   finansijski   planovi   (planovi 

likvidnosti) i dugoročni finansijski planovi (planovi investiranja).

Uži kratkoročni finansijski 

plan   bavi   se   predviđanjem   usklađivanja   priliva   i   odliva   novčanih   sredstava.   U   širem 

kratkoročnom finansijskom planu predviđaju se nastupajuće obaveze, potrebna sredstva i 

izvori dodatnih finansijskih sredstava.

U dugoročnom finansijskom planu iskazuju se izvori 

sredstava i njihovo vraćanje izvorima.

1.1. Metode planskih odluka

Metode koje se primenjuju   u procesu donošenja planskih odluka i u fazi   izrade planova 

tekućeg   poslovanja     i   razvoja   preduzeća   nastale   su   kao   rezultat   naučnih   saznanja   u 

matematika, statika, kibernetika i operaciona istraživanja i dr. Na osnovu saznajnih rezultata 

pomenutih   i   sličnih   naučnih   disciplina   razvijene   su   raznovrsne   metodologije   planiranja 

poslovanja preduzeća. Njihovo poznavanje omogućuje da se u procesu planiranja primenjuje 

više metoda u odgovarajućoj zastupljenosti i kombinovanju U tom smislu, najčešće se u 

5

procesu   donošenja planskih odluka   i u fazi izrade planova tekućeg poslovanja   i razvoja 

preduzeća primenjuju sledeće metode: anketiranje, analogija, trend, regresiona i korelaciona 

analiza, mrežno programiranje, faktorsko planiranje i simulacija. Svaka od navedenih metoda 

ima svoje prednosti, ali i nedostatke, te ih je potrebno kombinovati u procesu planiranja.

U procesu planiranja poslovanja preduzeća učestvuje veliki broj aktera koji su, u većoj ili 

manjoj   meri,   nosioci   ovog   segmenta   upravljačke   funkcije.   Takođe,   donošenje   odluke   o 

ciljevima   poslovanja   i   načinu   njihove   realizacije   uslovljeno   je   prilikama   u   okruženju 

preduzeća, a posebno onim koje vladaju na tržištu. Zato se u procesu planiranja moraju 

respektovati   saznanja   i   mišljenja   većeg   broja   zainteresovanih   učesnika   u   poslovanju 

preduzeća, kao i onih koji poznaju prilike u okruženju.

1.1.1. Delfi metoda

Primena   Delfi   metoda   zasniva     se   na   timskom   radu   većeg   broja     eksperata   za   pojedina 

područja   poslovanja   preduzeća.   To   podrazumeva   interdisciplinarni   pristup   tretmanu 

određenih problema, što iziskuje i angažovanje visokostručnih kadrova. Postupak procene 

uslova   i   mogućnosti   budućeg   poslovanja   preduzeća   odvija   se   u   više   faza,   kao   što   su: 

prikupljanje   pojedinačnih   mišljenja   eksperata,   saopštavanje   dobijanih   mišljenja     ostalim 

učesnicima   ekspertskog tima, višekratno ponavljanje potupaka pojedinačnog izjašnjavanja 

nakon   upoznavanja   sa   mišljenjima   ostalih   članova   ekspertskog   tima,   definisanje   planske 

varijante na  osnovu  kolektivne procene  eksperata.  Ova metoda  primenjuje  se najčešće u 

procesu donošenja strateških odliuka o razvoju preduzeća. Međutim, u specifičnoj njenoj 

varijanti ona se može primenjivati i u procesu susretnog planiranja poslovanja poslovanja 

preduzeća.  

1.1.2. Jednokratna procena

Za razliku od Delfi metode, koja podrazumeva višekratno ponavljanje postupaka formiranja 

mišljenja   eksperata,   metoda   jednokratne   procene   zasniva   se   na   predviđanjima   takođe 

odaabranih     stručnjaka   ali   na   kraći   rok.   Ovake   procene   koriste   se   obično   u   postupku 

donošenja   godišnjih   planova,   odnosno   planova   tekućeg   poslovanja   preduzeća.   Metoda 

jednokratne procene primenjuje se i u slučaju   susretnog planiranja pri donošenju planova 

7

obično se primenjuje metod najmanjih kvadrata. Primenom ove metode, određena korelacija 

koja   postoji   između   pojedinih   elemenata   procesa   poslovanja   služi   kao   osnova   planiranja 

dinamike jednih veličina u funkciji kretanja drugih.

2. Predviđanje, pojam i metode

Da bi se izašlo u susret sve većoj raznolikosti i složenosti problema menadžerskih prognoza,  

razvijene su brojne metode i tehnike predviđanja. Izbor odgovarajuće metode zavisi od   

mnogih   faktora     –   konteksta   prognoze,   relevantnosti   i   dostupnosti   istorijskih   podataka,   

stepena   tačnosti   koji   se   smatra   poželjnim,   vremenskog   perioda   koji   treba   predvideti,   

troškova/koristi (ili vrednosti) prognoze za organizaciju i vremena za izradu analize.

Generalno,   treba   odabrati   onu   tehniku   koja   najbolje   koristi   dostupne   podatke,   ali   je   

vremenski i troškovno efikasna. Naime, ako jednostavnija tehnika daje prognoze prihvatljive  

tačnosti,   nije   uvek   isplativo   korišćenje   naprednije   tehnike   koja   nudi   potencijalno   veću   

tačnost, ali zahteva nepostojeće informacije, informacije do kojih se teško dolazi ili one čije  

je   prikupljanje   skupo.   Kada   su   u   pitanju   prognoze   vezane   za   neki   konkretan   proizvod,   

dostupnost podataka i mogućnost uspostavljanja odnosa između faktora zavise direktno od  

zrelosti  proizvoda, te je stoga životni ciklus jedna od glavnih determinanti izbora metode  

koja će se koristiti za prognoziranja.  U literaturi postoje brojne podele metoda i tehnika 

predviđanja, ali je najčešća na  kvalitativne, kvantitativne i hibridne. Još jedna podela je na 

tehnike   vođene    podacima   (data-driven)   i   tehnike   bazirane   na   modelima   (model-based). 

Klasifikacija  deli  analitičke modele  na metode bazirane na  mišljenju  eksperata (metode   

prosuđivanja), metode istraživanja potrošača/tržišta, uzročno-posledične metode i metode   

veštačke inteligencije.