пословних активности се може дефнисати као: '' Истраживање будућности, с циљем да се
дође до поузданих претпоставки, односно ставова о релевантности и природи дејства
екстерних и интерних фактора на будуће пословање предузећа. ''

Велики број аутора поистовећује појмове предвиђања и прогнозе. На Вујаклијином
Лексикону страних речи и израза појам предвиђања користи као синоним за прогнозу која се
у источно-европским земљама дефинише као наука о предвиђању чији је циљ утврђивање
њеног највероватнијег тока.

Једно од тумачења пак каже да је појам предвиђања један најшири појам и да он обухвата и
појам   прогнозе   и   појам   футурологије   (у   буквалном   преводу   наука   о   будућности).
Предвиђање се, по овом становишту, схвата као истраживање са циљем да се створи визија
(слика) будућности. Прогноза се базира на неком кратком временском периоду, са валидним
подацима   из   прошлости   и   има   веома   велики   степен   превиђања   тока   неке   појаве.
Футурологија се пак базира на неки дужи временски интервал, подаци из прошлости и нису
баш поуздани, све се  своди на предвиђање далеке будућности на основу неке субјективне
процене.  Изнете дефиниције јасно разграничавају ове појмове, међутим, у пракси је јако
тешко одредити границу временског хоризонта или границу поузданости на којој престаје
прогноза а почиње футурологија.

Како је предвиђање веома битно у оквиру пословања пословних система, потребно је да се
они прилагоде различитим условима и утицајима на њих. Предвиђање за основни циљ има
пружање слике будућности, како би доношење различитих планских одлука било са мало
мањом дозом неизвесности и како би њихова укупна реализација у будућности била
извеснија. Да би се све ово остварило, потребно је уложити одређен истраживачки напор.
Истраживачки напор у процесу предвиђања подразумева примену научних метода
истраживања будућности.

Предмет пословног предвиђања је истраживање будућности с циљем благовременог
откривања шанси и опасности за функционисање и развој пословног система. Резултати
процеса предвиђања, односно сазнања о будућем току догађаја значајно олакшавају процес
планирања и реализације планских одлука. Основа за доношење планских одлука су сазнања
до којих се долази предвиђањем и на тај начин се смањује ризик пословања.

Милисављевић, М., Тодоровић, Ј: Планирање и развојна политика самоуправног предузећа, Савремена

администрација, Београд, 1987 стр.303

Можемо закључити да планске одлуке и њихова сама реализација веома зависе од

предвиђања.

Процес предвиђања обезбеђује минимум одступања стварног од жељеног

смера пословања. Предвиђање будућности обезбеђује пословном систему ситуацију у којој
ће моћи да бира своје понашање, а не да нужно реагује на промене фактора окружења.
Предвиђање није подједнако значајно за све пословне системе, што је већи пословни систем
то је и већи значај предвиђања а на њих онда утичу и неки други фактори из њиховог
окружења.

3. ОДНОС ИЗМЕЂУ ПРЕДВИЂАЊА И ПЛАНИРАЊА

Између ова два појма постоје суштинске разлике и веома је битно да укажемо на њих

и да их јасно разграничимо, као и да напоменемом да су они међусобно зависни у оквиру
процеса управљања пословним системима.

Предвиђање у суштини представља стварање представе о могућим исходима неког догађаја
у будућности. Резултат предвиђања је доношење планских одлука о понашању пословног
система у будућности. Планирање представља доношење планских одлука на основу којих
се у будућности предузимају одређене активности, предвиђање има за циљ да истражи
услове у којима ће се те активности реализовати и неопходно је да предвиђање претходи
планирању. Предвиђање се бави информацијама из прошлости и садашњости и
проналажење сета могућих решења, док је планирање то које бира најбоље решење од свих
понуђених предвиђањем.

Резултати процеса предвиђања указују на то у каквој ситуацији у будућности би МОГАО да
се нађе пословни систем, а планирање дефинише ситуацију у којој би пословни систем
ТРЕБАЛО да се нађе у будућности, као и начине који му омогућују остваривање жељене
ситуације.

4. ЕКОНОМСКИ ХОРИЗОНТ ПРЕДВИЂАЊА

Основни циљеви предвиђања усмерени су на:



сазнавање токова догађаја у будућности,



спознају значаја ових токова на позицију и понашање пословних система,



приказ последица и ефеката садашњих планских одлука

Јовановић - Гавриловић, Б: "Економско прогнозирање и његов значај за планирање", Магистарски рад,

Београд, 1979 стр. 33.