Факултет за право, безбедност и менаџмент

"КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ" НИШ

Право

СЕМИНАРСКИ РАД

Прекршајно право

Тема: Појам прекршаја

Професор: Студент:

др. Горан Младеновић Небојша Стаменковић

бр.индекса ПР101-П/18

САДРЖАЈ:

УВОД..............................................................................................................................................2

1. ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ МАТЕРИЈАЛНОГ ПРАВА.........................................................3

2. ПРЕКРШАЈ ...............................................................................................................................4

3. ОПШТИ ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ, ГРУПНИ ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ И ОБЈЕКТ
ПРЕКРШАЈА.................................................................................................................................6

4. СУБЈЕКТ ПРЕКРШАЈА И ДРУШТВЕНА ШТЕТНОСТ......................................................7

5. ПРОТИВПРАВНОСТ И ОДРЕЂЕНОСТ ПРОПИСОМ.......................................................9

6. РАДЊА ПРЕКРШАЈА............................................................................................................10

7. ПОСЛЕДИЦА ПРЕКРШАЈА.................................................................................................14

8. ВРЕМЕ И МЕСТО ИЗВРШЕЊА ПРЕКРШАЈА...................................................................15

9. ПОКУШАЈ ПРЕКРШАЈА, СТИЦАЈ ПРЕКРШАЈА И ПРОДУЖЕНИ ПРЕКРШАЈ.......16

10. ОДНОС ПРЕКРШАЈА И ДРУГИХ ОБЛИКА ПРЕСТУПНОСТИ..................................18

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................21

1. ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ МАТЕРИЈАЛНОГ ПРАВА

Прекршајно право је посебна грана права, односно скуп важећих правних норми које
прописују одређена понашања као прекршаје и за њих предвиђају санкције. Прекршајно
право спада у групу јавног (државног), и то казненог права (уз кривично и понегде
привредно-преступно право).

Предмет прекршајног права чине:

1. Прекршаји, односно прекршајна дела;

2. Одговорност учинилаца прекршаја;

3. Прекршајне санкције;

4. Прекршајни поступак;

5. Извршење изречених прекршајних санкција.

Прекршајно право има задатак да заштити друштво од оних недопуштених дела која се
називају прекршајима. Држава настоји пружити прекршајно правну заштиту појединим
заштићеним добрима (живот, тело, имовина, част човека…) и интересима грађана.

Задатак прекршаног права остварује се:

1. Прописивањем прекршаја;

2. Покретањем и вођењем прекршајног поступка према учиниоцу прекршаја;

3. Изрицањем прекршајних санкција и њиховим извршењем.

У систему прекршајног права разликујемо три основна дела: прекршајно материјално
право (општи и посебни део), прекршајно процесно право и прекршајно извршно право.

Прекршајно   материјално   право   –   општи   део   бави   се   изучавањем   општих   правних
института прекршајног права, где спадају: прекршај, прекршајна одговорност или кривица
и прекршајне санкције. Смисао прекршајног права – општи део јесте да се преко општих
правних   института   о   којима   је   реч   правно   уреди   област   услова   да   се   неки   облик
преступности   –   повреде   правне   норме   сматра   прекршајем;   да   се   одреде   критеријуми
условљености   утврђивања   прекршајне   одговорности   учиниоца   прекршаја;   као   и   да   се

http://studenti.rs/skripte/prekrsajno-pravo-3/

уреди систем прекршајних санкција и услова за њихово изрицање у прекршајном
поступку, прекршајни поступак и поступак и извршења одлуке.

Извори одређене гране права могу бити: у материјалном и у формалном смислу. У
материјалном смислу извори права су друштвени односи који се регулишу прекршајним
одредбама.

У формалном смислу извори права су врсте правних прописа у којима су садржана
правила прекршајног права.

2. ПРЕКРШАЈ

Прекршаји чине посебну врсту кажњивих дела. Према неким елементима су слична а по
много чему и различита од осталих врста преступништва – кривичних дела и привредних
преступа. У општем смислу, прекршајни преступ или прекршајни деликт је повреда јавног
поретка. Међутим, како повреде јавног поретка могу да буду и кривични деликти,
прекршаји се разликују по неким елементима бића самог деликта. Смисао и садржај појма
прекршаја можемо да одредимо према објекту напада самог прекршајног деликта (повреда
јавног поретка) као и његових садржајних основа – обележја бића прекршаја.

Прекршаји   су   поред   кривичних   дела   и   привредних   преступа   посебна   врста   кажњивих
деликата у нашем праву. Прекршаји су лакша категорија јер се њима нападају друштвена
добра мање вредности. Прекршаји су велики у смислу на број прописаних прекршаја и
броја који се свакодневно врше. Много чешће се врше. Прекршаји имају доста заједничког
са кривичним делима, од чега је појмова и института поступно исти са кривичним правом.
Закон о прекршајима Републике Србије у члану 2. одређује појам прекршаја на следећи
начин: „Прекршај је противправно  дело које је законом или другим прописом надлежног
органа одређено као прекршај  и за које је прописана  прекршајна  санкција“.

Анализирањем законског појма прекршаја долази се до следећих општих обележја овог
кажњивог дела:

1) противправност,

2) дело (радња, последица, узрочна веза),

„Прекршајно право“

Мило Бошковић, Татјана Скакавац, Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар

Вркатић“,Нови Сад, 2018.

http://studenti.rs/skripte/prekrsajno-pravo-3/

„Прекршајно право“

Мило Бошковић, Татјана Скакавац, Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар

Вркатић“,Нови Сад, 2018.

3. ОПШТИ ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ, ГРУПНИ

ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ И ОБЈЕКТ ПРЕКРШАЈА

Објект је, у најопштијем смислу, ствар, добро ка коме је усмерена нека људска активност.
То је вредност, предмет, добро, интерес, живо биће или право према коме субјект радње
има неки активни однос, а који су угрожени криминалним актом. Општим појмом
заштитног објекта у теоријском смислу подразумева се правни, а у законском јавни
поредак.

Појам   јавног   поретка   је   изведени   елемент   од   општег   појма   правни   поредак.   Правни
поредак чини скуп правних норми по којима се људи владају, јединство правних норми и
људског   понашања   по   њима   у   конкретном   друштву.   Он   представља   део   друштвених
норми регулисан правом, а чини га систем општих правних правила до конкретних норми
људског понашања које су у кохерентном и динамичном јединству и поретку. Правни
поредак обезбеђује функционисање јавног поретка и правну сигурност грађана у заштити
њихових основних права и слобода преко надлежних државних органа. Изведен из појма
правни поредак, јавни поредак као његов подсистем и елемент појма представља скуп
правних норми којима су регулисана основна права и слободе грађана, као и интерес
заједнице   на   очувању   и   заштити   основних   друштвених   вредности   које   су   утврђене
највишим правним актом, уставом. То је систем успостављених односа, регулисан скупом
прописа (прохибитивних и императивних норми) у коме се обезбеђује друштвени мир и
правна   сигурност   грађана,   као   и   национални   интереси   државне   заједнице,   односно
поредак   друштвених   институција   и   односа,   права   и   слободе   грађана,   њихово
функционисање и остваривање социјалне дисциплине.

Од општег заштитног објекта (јавни поредак) разликује се групни заштитни објект, објект
прекршаја   и   објект   извршења   прекршаја   (конкретни,   непосредни)   напада,   односно
конкретно угрожено добро појединачним прекршајем. У реалном смислу групни заштитни
објект чини скуп његових елемената чијим повредама норми је угрожено његово правилно
функционисање   неке   целине   у   систему   јавног   поретка.   Таквим   групним   заштитним
објектом сматрају се сви они елементи јавног и у ширем смислу правног поретка, као што
су нпр. јавни ред и мир, безбедност саобраћаја, унутрашњи послови, трговина и туризам,
област   здравља,   област   пољопривреде,   финансија   и   јавних   прихода,   рударства   и
енергетике, јавног информисања, урбанизма и грађевинарства и слично. Објект прекршаја
је неко посебно добро у оквиру групног заштитног објекта (нпр. у области јавних прихода
– порези). У појединачном случају објект извршења је било који од тих елемената напада
извршених радњом прекршаја (човек, ствар, било које физичко или нематеријално добро).

Објект прекршаја се може схватити двојако: као заштитни објект и као објект радње.

„Прекршајно право“

Мило Бошковић, Татјана Скакавац, Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар

Вркатић“,Нови Сад, 2018.