PREKRSAJNO PRAVO

Skup pravnih propisa kojima se odredjuju prekrsaji, uslovi za prekrsajnu odgovornost, prekrsajne sankcije prema

uciniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekrsajnih sankcija, prekrsajni postupak i postupak izvrsenja odluke.

Sustinski elemenat PP je i njegova zastitna funkcija koja oznacava da se ovom granom prava zasticuju znacajne vrednosti

kao sto su osnovne slobode i prava coveka, drustveno-ekonomsko uredjenje, politicki sistem i pravni poredak u zemlji.

Propisujuci sankcije za nedozvoljene povrede, prekrsajni propisi sadrze istovremeno i zabrane za odredjena ponasanja.

Kao sredstva zastite predvidjene su prekrsajne sankcije, koje drzava preko ovlascenih organa prinudno primenjuje prema

uciniocima prekrsajnih povreda, a koje se sastoje u ogranicenju ili lisavanju odredjenih prava koja su priznata svakom

gradjaninu.

SISTEM PREKRSAJNOG PRAVA

1. Materijalno PP:

Opsti deo PP (

materijalno pp

) – obuhvata nacela i institute, regulisan je ZOP. (opsta pitanja - prekrsaj, prek.odgovornost,

prek.sankcije, postupak i izvrsenje)

Posebni deo PP (

materijalno pp

) – obuhvata niz pojedinacnih zakonskih i podzakonskih odredaba iz razlicitih propisa,

koje regulisu raznovrsne oblasti drustvenog zivota (Z o spoljnotrgovisnkom poslovanju, Z o deviznom poslovanju, Z o
carinama, Z o osnovama bezbednosti saobracaja na putevima, Z o preometu ekplozivnih materija, Z o JRM)

2. Procesno PP - Posebne odrebe procesnog karaktera koje regulisu proceduru primene materijalnog PP

3. Izvrsno PP – bavi se izvrsenjem izrecenih prekrsajnih sankcija.

OBLICI KAZNJIVIH DELATNOSTI

Nase kazneno pravo sadrzi kao oblike kaznjivih delikata: KD, privredne prestupe i prekrsaje, ali se moze govoriti i o

disciplinskim deliktima kao posebnoj grupi. Svi imaju niz slicnosti (kaznjive delatnosti) ali i niz razlika u pogledu obelezja,
sadrzine, uslova za postojanje, pravnih akata kojim se predvidjaju, tezine, subjekata koji podlezu sankcionisanju, organa
nadleznih za pokretanje prek.postupka i procesuiranje, znacaja i pravne prirode.

– su prema bitnim obelezjima, najteza vrsta kaznenih delikata, izvrsena od strane samo fizickih lica, koja se mogu

propisati samo zakonom.

Gonjenje kod KD ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu prema odredbama Zakonika o KP, donosi nadlezni sudski organ.

Sankcije za KD su strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznenih delikata i u isto vreme su raznovrsnije.

Privredni prestup

– se definise kao povreda pravila o privrednim i finansijskom poslovanju izvrsena od pravnog lica i

odgovornog lica u pravnom licu koje je izazvalo stetne posledice ili ih je moglo izazvati, a propisom je odredjeno kao privredni
prestup. Oni su prema vlastitoj tezini izmedju KD i prekrsaja.

Njihova specificnost je oblast u kojoj se vrse (privredno i finansijsko poslovanje), subjekti koji ih vrse (pravna i

odgovorna lica u pravnom licu), sud koji odlucuje o njima (trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novacan akazna i
zastitne mere) i predvidjenost zakonima i podzakonskim aktima.

Razlike izmedju prekrsaja i priv.prestupa cine teze posledice priv.prestupa, izrazene u vidu povrede ili ugrozavanja

zasticenih dobara, za razliku od prekrsaja koji kao posledicu imaju povredu povredu propisa u vidu apstraktne opasnosti.

Ucinilac prestupa moze da bude pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu u okvirima privrednog i finansijskog

poslovanja, a prekrsaja svako pravno i fizicko lice.

Disciplinske povrede ili disciplinska dela

– povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju posebnu drustvenu disciplinu,

a koja su vezana za odredjeni odnos u kome se nalaze gradjani koji, ujedno mogu biti ucinioci tih delikata. Ucinioci zbog toga

mogu biti samo FL zaposlena u drzavnim organima, javnim ustanovama, preduzecima i drugim pravnim subjektima (vojnici,
policajci, osudjenici, studenti, clanovi razlicitih klubova).

Za disc. Povrede propisane su zakonima i na zakonu osnovanim internim aktima pravnih lica, odgovarajuce disciplinske

mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, iskljucenje, rasporedjivanje na drugo radno mesto)
koje primenjuje disciplinski sud ili disc.komisija. prekrsaji se od disc.dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i karakteru, jer
disc. Dela predstavljaju povredu discipline u odredjenim oblastima.

Odgovornost i kaznjiivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte, cak i u situacijama

sticaja raznih oblika kaznjivih delatnosti u istom deliktu, sto znaci da kaznjavanje za KD, prekrsaj ili privredni prestup ne
iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvareni istom radnjom i sadrze ista obelezja.

PREKRSAJ

drustveno stetno, protivpravno i skrivljeno postupanje koj eje upereno protiv javnih interesa

drustva ili protiv javnog poretka, a cije izvrsenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politicke osnove
razvoje i opstanka drustevog i pravnog sistema, vec se njime nanosi steta pravnom poretku u vidu
remecenja JRM, slabljenja drustevene discipline i ometanje vrsenja funkcija drzavnih i drugih organa.

Prekrsaj je povreda odredjenog propisa (zakona ili podzakonskog akta) i generalno posmatrano, nije

upravljen protiv drustevnih interesa veceg znacaja.

To su delikti urozavanja u obliku apstraktne opasnosti, za razliku od KD gde se posledica ispoljava i u

povredi i u ugrozavanju.

Prekrsaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljucuje proptivpravnost ili krivicu, bez obzira

na ispunjenje ostalih osnovnih elemenata.

Sankcije koje su predvidjene za ucinioce prekrsaja su blaze i po vrsti i po ciljevima primene od

sankcija predvidjenih za KD, cak i u slucajevima kad se radi o istim sankcijama (novcana kazna,
oduzimanje predmeta). Kao organi koji su nadlezni za donosenje odluke o postojanju prekrsaja i za
izricanje prekrsajnih sankcija odredjeni su prvenstveno sudije za prekrsaje i Vec za prekrsaje, a u manjem
obimu pojedini organi uprave.

Gonjenje za prekrsaje se preduzima po sl.duznosti, odnosno na osnovu zahteva za pokretanje

prek.postupka od strane ovlascenog lica u ime nadleznog organa i ovlascenog drzavnog organa, kao i
organa uprav ena osnovu procedure propisane odgovarajucim zakonima i prekrsajima, odnosno u
drugim zakonima.

Prekrsaj je protivpravna, skrivljeno izvrsena radnja koja je propisom nadleznog organa odredjena

kao prekrsaj.

Elementi opsteg pojma prekrsaja su: radnja, protivpravnost, propisanost prekrsaja i krivica. Osim

toga, kod svakog pojedinog prekrsaja pojavljuju se posebna konkretna obelezja koja stavraju posebne
pojmove prekrsaja i cine materiju posebnog dela PP.

ELEMENTI PREKRSAJA:

Radnja prekrsaja ili prouzrokavanje posledice ljudskom radnjom

– protivpravno cinjenje ili

necinjenje koje moze da prouzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedopusteno
sankcionisano prekrsajnim sankcijama.

Nacin izvrsenja prekrsaja su cinjenje ili necinjenje (propustanje) – cinjenjem se smatra svaka
propisana aktivna radnja, dok se necinjenjem smatra propustanje da se preduzme pdredjeno
cinjenje, a koje je propisom predvidjeno kao prekrsaj. Radnja se uvek sastoji u odredjenom
ljudskom ponasanju i izraz je covekove volje. Necinjenje je pasivno drzanje ucinioca kome je
odgovarajucim propisom nalozeno odredjeno cinjenje. Necinjenjem se moze izvrsiti prekrsaj
samo onda kada je ucinilac bio duzan da nesto ucini, cime bi sprecio nasupanje prekrsaja.

Posledica prekrsaja

– je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje je nastalo usled

preduzimanja radnje izvrsenja prekrsaja na objektu prekrsaja. Razlikujemo dve vrste: 1.
Materijalni prekrsaj – poseduje posledicu. Smatra se onaj delikt koji je proizveo posledicu na
nacin da je doveo do povrede nekog dobra ili na nacin da je neko dobro ugrozio. 2. Formalni
prekrsaj – bez posledice. Smatra se prekrsaj koji se kao objektivna pojava ispoljava u
nepokoravanju izvesnoj pravnoj normi, bez ibzira da li je usled toga doslo do povrede pravnog
interesa ili je on izlozen opasnosti. Razlika izmedju ove dve vrste sto se kod, materijalne povrede
i konkretne opasnosti moraju dokazivati i utvrdjivati, dok se kod formalne povrede u obliku
apstraktne opasnosti pretpostavlja.

3. NAUKA – zakonodavac i organi u prakticnom postupanju uzazavaju stavove, obrazlozenja i

argumentaciju nauke, na koji nacin nauka doprinosi uspesnosti prakse i reformi prekrsajnog
zakonodavstva.

4. TUMACENJE PROPISA O PREKRSAJIMA – utvrdjuje se smisao pravne norme prek. propisa radi

njene pravilne primene. Ostvarenje principa zakonitosti direktno zavisi od pravilnog tumacenja propisa.
Prema subjektu: 1. autenticno tumacenje – je jedino obaveno i vrsi ga zakonodavni organ koji je propis
doneo. Sudko tumacenje nema obaveznu snagu, avrsi ga sudski organ koji donosi odluku u konkretnom
slucaju, koji resavajuci sledeci slucaj nije duzan da primeni svoje ranije tumacenje, kao ni tumacenje
viseg suda; 2. doktrinarno tumacenje – vrse naucnici i instituti, nema obaveznu snagu, ali je predmet
konsultovanja i uvazavanja zbog snage uverljivosti i argumentovanosti.
Prema metodu koji se primenjuje: gramaticko, logicko, sistematsko, uporedno, istorijsko i ciljno.
Prema obimu: uze i sire znacenje.

Analogija – kao resavanje po slicnosti, nije dozvoljena za stvranje prekrsaja, ali se moze

primeniti u tumacenju prekrsajni propisa.

PROTIVPRAVNOST

Protivnost bilo kojoj normi sadrzanoj u pravnim propisima. Ona postoji ako je delo protivno normi

koja zabranjuje izvesno ponasanje ili koja naredjuje odredjeno ponasanje.

Samom cinjenicom da je neko ljudsko ponasanje u prek.propisu odredjeno kao prekrsaj, znaci da je i

protivpravno. Bez obzira na povezanost, ipak se radi o dva odvojen aelementam jer predvidjenost prek.u
propisu na znaci uvek i protivpravnost, a protivpravnost ne podrazumeva uvek oredjenost nekog
ponasanja kao prekrsaja.

Odredjenost nekog ponasanja ce biti prekrsaj koji obuhvata sve bitne elemente uvek, osim ako

postoji neki osnov koji iskljucuje protivpravnost.

ZOP predvidja sledece osnove koji iskljucuju postojanje protivpravnosti:

1. NUZNA ODBRANA – nema prekrsaja ako je radnja propisana kao prekrsaj ucinjena u nuznoj

odbrani. Nuzna odbrana je neophodno potrebna da ucinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije
istovremeni protivpravni napad. Pravni poredak odobrava NO odredjenog dobra kad je ta
odbrana u vidu zastite neophodna i kada se radi o sukobu prava i neprava. Da bi postojalo pravo
na NO, potrebno je ispuniti sl. uslove:

Napad je svako cinjenje ili necinjenje koje je upravljeno na povredu ili ugrozavanje odredjenog
zasticenog dobra

Napadac moze biti samo covek bez obzira na uzrast

Napad moze biti upravljen protiv bilo kog dobra napadnutog ili dobra drugog lica

Napad mora biti protivpravan, tj. da nije preduzet na osnovu zakonskog ovlascenja.

Protivpravan je napad i kada ga je napadnuti predvideo ili skrivio, ali ne i kad ga je namerno
izazvao da bi ga iskoristio.

Napad mora biti stvaran

Odbijanje napada mora biti istovremeno sa napadom ili ako je napad neposredno predstojao

Odbrana mora biti neophodno potrebna, a ona je takva ako se napad nije mogao odbiti na neki
drugi nacin osim povredom napadacevog dobra

Izmedju napada i odbrane treba da postoji srazmernost koja se utvrdjuje vodjenjem racuna o
odnosu vrednosti napadacevog i napadnutog dobra.

Ukoliko napadnuti prekoraci ove granice i na taj nacin izvrsi prekrsaj, odgovarace po opstim
propisima o prekrsajnoj odgovornosti, ali se moze i blaze kazniti. Ako je ucinjeno pod narocito
olaksavajucim okolnostima (jaka razdrazenost ili prepast) nece odgovarati.

2. KRAJNJA NUZDA – postoji ako je prekrsaj ucinjen da bi ucinilac otklonio od svog ili dobra drugog

(zivot, telo, imovina) istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla
otkloniti, i ako pri tom nije ucinjeno vece zlo od zla koje je pretilo. Da bi postojalo pravo na KN,
potrebno je ispuniti sl. uslove:

Opasnost mora biti istovremena

Ne sme biti skrivljena

Opasnost mora biti stvarna ( u suprotnom postojance putativna KN)

Opasnost moze biti izazvana od strane coveka, zivotinje, prirodnih sila

Ako lice koje otklanja opasnost povredi dobro drugog lica koje je vece vrednosti od onog koje je
zastitilo ili kad prodje opasnost, a nastavi se sa njenim otklanjanjem uz nanosenje stete, radi se o
prekoracenju KN. U takvim situacijama predvidjena je mogucnost ublazavnja kaznjavanja. Ako je
ucinjeno pod narocito olaksavajucim okolnostima (jaka razdrazenost ili prepast) nece odgovarati

3. SILA I PRETNJA –

Sila

– upotreba fizicke snage od strane coveka, prema nekom licu da bi se to lice prinudilo da
nesto ucini ili ne ucini.

Apsolutna sila – neodoljiva sila usled koje onaj prema kome je primenjena nema mogucnost da
donese svoju odluku, niti da je po svojoj volji realizuje.

Kompulzivna sila – lice prema kome je primenjena, ima mogucnost da donosi odluku, ali je
dejstvom sile njegova odluka bila iznudjena.

Pretnja

– izajva nekog lica, kojom se drugom licu stavlja u izgled neko zlo koje je podobno da

utice na odlucivanje u odredjenom pravcu. Nastupanje tog sla ne mora biti ostvarivo, niti mora
postojati stvarna namera da se to ostvari, ali je dovoljno da onaj kome se preti to shvati kao
moguce.

Svaka sila i pretnja – koje su upotrebljene da bi se izvrsio neki prekrsaj, su osnov za iskljucenje
postojanja prekrsaja. Kao izvrsilac prekrsaja smatracece se ono lice koje je upotrebilo silu ili
pretnju.

VREMENSKO VAZENJE PREKRSAJNIH PROPISA

Zakoni propisi se mogu primenjivati samo u vremenskom razdoblju koje pocinje danom stupanja na snagu, a zavrsava se

danom prestanka vazenja.

Rok za stupanje na snagu prek.propisa je osam dana od dana objavljivanja, a izuzetno ako postoje narociti razlozi

utvrdjeni u podstupku donosenja propisa, moze se predvideti i ranije, a najranije danom objavljivanja propisa.

Prestanak vazenja propisa moze biti predvidjen protekom roka za koji je propis donet ili ukidanjem propisa donosenjem

novog. Prekrsajni propis prestaje da vazi, stupanjem na snagu novog propisa. Izuzetno je predvidjeno da Z o JRM i Z o
okupljanju gradjana, stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja.

Na ucinioca prekrsaja primenjuje se onaj zakon koji je vazio u vreme izvrsenja.

Zabrana retroaktivnog vazenja prek. propisa znaci da se oni ne mogu primeniti na slucajeve koji su se dogodili pr enego

sto je propis stupio na snagu. Ipak predvidjeno je da se novi propis moze primeniti umesto ranijeg koji je vazio u vreme
izvrsenja, ukoliko je novi blazi, tj. povoljniji za ucinioca: blazi je onaj koji tu ranju ne predvidja kao prekrsaj, ili onaj koji
predvidja neki osnov koji iskljucuje protivpravnost, onaj koji iskljucuje kaznjivost i odgovornost, ili onaj koji predvidja blaze
kaznjavanje.

PROSTORNO VAZENJE PREKRSAJNIH PROPISA

Osnovni princip prostornog vazenja prek.propisa je teritorijalni princip, a od dopunskih samo modifikovani realni

princip.