VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet: POSLOVNA EKONOMIJA
PRELOMNA TAČKA-DONJI PRAG
RENTABILNOSTI
Beograd, novembar, 2010.
FINANSIJSKO PLANIRANJE
Finansijeko planiranje predstavlja konkretizaciju finansijske politike
preduzeća. Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj
i njegovo ostvarenje je zasnovano na poštovanju načela i pravila
finansiranja. Cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzeća.
Finansijska snaga preduzeća znači:
Trajnu sposobnost plaćanja.
Trajnu sposobnost finansiranja.
Trajnu sposobnost investiranja.
Trajnu sposobnost uvećanja imovine vlasnika.
Trajnu sposobnost zadovoljenja inetresa svih učesnika (menadžera,
radnika, fiskusa, kupaca i dobavljača).
Finansijskim planiranjem se finansijska snaga preduzeća (kao osnovni cilj
finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vrijeme i prostor.
Vremenska dimenzija se izražava kroz sagledavanje vremenskog horizonta
u kom će se ovaj cilj ostvariti, dok se prostornom dimenzijom određuje
mjesto u kom će ovaj cilj biti realizovan.
U metodološkom smislu finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i
prezentira sveobuhvatan i koordinantan plan aktivnosti pereduzeća i iskaže
njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za
određeni period vremena u vrednosnoj formi.
finansijsko planiranje bilo sveobuhvatno i koordinirano potrebno je da
finansijki plan bude iskazan monetranim mjerilom.
Finansijsko planiranje obuhvata:
Planski bilans uspjeha.
Planski bilans stanja.
Plan novčanih tokova.
Plan dugoročnih ulaganja.
2
Prva varijanta planskog bilansa uspjeha najčešće ima sledeću strukturu
R. broj
Naziv pozicije
Iznos
1
Planirani prihodi od prodaje
400 000 €
2
Varijabilni troškovi
240 000 €
3
Marža pokrića (1-2)
160 000 €
4
Rashodi perioda bez kamata
100 000 €
5
Nato rashodi finansiranja
10 000 €
6
Porez iz rezultata
10 000 €
7
Poslovni dobitak (3-4)
60 000 €
8
Bruto dobitak (7-5)
50 000 €
9
Neto dobitak (8-6)
40 000 €
10
Stopa marže pokrića (3/1 *100)
40 %
11
Potreban obim prodaje za ostvarenje
neutralnog poslovnog rezultata (4/10 *100)
250 000 €
12
Potreban obim prodaje za ostvarenje
neutralnog bruto finansijskog rezultata
(4+5/10 *100)
275 000 €
Tabela 1 : Planski bilans uspeha preduzeća «X
»
4
U ovom slučaju, prva varijanta planskog bilansa ospjeha, sastavljena je na
bazi DIRECT KOSTING metoda. Ovakva struktura planskog bilansa uspjeha
iznuđena je primjenom sistema obračuna po varijabilnim troškovima u
kome se varijabilni troškovi proizvodnje nadoknađuju srazmjerno
realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni troškovi u cjelini rashoduju na
teret tekućih prihoda.
Svaki element planskog bilansa uspjeha posebno se planira i to na sledeći
način:
1) Prihodi od prodaje planiraju se tako što se planirani fizički obim
proizvodnj množi sa planiranom neto prodajnom cijenom.
Planirana neto prodajna cijena jednaka je razlici između prodajne
cijene i kondicija (rabat, kasa-skonto i sl.). Fizički obim proizvodnje
,u našem hipotetičkom primjeru, planiran je u iznosu od 2 000
komada (gotovih proizvoda). Planirana neto prodajna cijena iznosi
200 € po jednom komadu. Prihod od prodaje planiran je u iznosu
od 400 000 € (2 000 *200).
2) Varijabilni troškovi dobijaju se kao proizvod planiranog fizičkog
obima proizvodnje i planiranih varijabilnih troškova po jedinici
proizvoda. U našem primjeru planirani varijabilni troškovi iznose
240 000 € (2 000 * 120).
3) Rashodi perioda bez kamata jednaki su planiranim fiksnim i
relativno fiksnim troškovima koji su sadržani u prodatim
proizvodima i troškovima prodaje. Planirani su u iznosu od 100
000 €.
4) Neto rashodi finansiranja su jednaki razlici između planiranih
kamata na obaveze i planiranih kamata na potraživanja. Ovi
rashodi su planirani u iznosu od 10 000 €
5) Porez iz rezultata planira se tako što se poreska stopa koja je
propisana pozitivnim zakonskim propisima množi sa bruto
dobitkom. U slučaju da se bruto dobitak razlikuje od poreske
osnovice (utvrđene propisima o sastavljanju poreskog bilansa)
neophodno je izvršiti njegovu korekciju. Korekcija se vrši na taj
način što se bruto dobitak koriguje naviše za iznos troškova koje
poresko zakonodavstvo ne priznaje za rshode i naniže za iznos
poreskih olakšica. Nakon izvršene korekcije korigovani planirani
bruto dobitak bi se množio sa poreskom stopom i dobijena veličina
bi predstavljala planirani porez iz rezultata. U našem slučaju
pretpostavljamo da se bruto dobitak poklapa sa osnovicom za
5
SMP stopa marže pokrića.
Donja tačka rentabilnosti II predstavlja poterban obim prihoda od prodaje
pri kom je bruto dobitak jednak 0, dakle pri kom se ostvaruje neutralan
bruto finansijski reyultat rezultat.
U primeru preduzeća «X» potrebano je ostvariti 250 000 € prihoda od
prodaje radi postizanja neutralnog poslovnog rezultata ili 62,5 % planiranih
prihoda. Za ostvarivanje nultog bruto finansijskog rezultata potrebno je 270
000 € prihoda od prodaje ili 67,5 % planiranih prihoda.
Grafički prikaz Donje tačke rentabilnosti I i donje tačke rentabilnosti II dat je
grafikom:
Grafik 1: Donja tačka rentabilnosti
Ukoliko želimo izračunati koji je to fizički obim proizvodnje pri kom je
poslovni rezultat neutralan (jednak nuli) koristićemo modifikovanu
formulu:
, gdje je
DTR donja tačka rentabilnosti (fizički obim proizvodnje potreban za
ostvarenje nulte poslovne dobiti),
p
prodajna cijena po jedinici proizvoda
7
Prihod
od
prodaje
Neto
finansiranaja
Fiksni troškovi
250 000 €
275 000 €
Rashodi
i
prihodi
