Prelomna tačka rentabiliteta

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

AMERIČKE KOMPANIJE KOJE PRUŽAJU SERVISE PREKO

INTERNETA

Mentor: student:
profesor: Ivan Vujačić Andreja Bošković 437/2014
asistent: Aleksandar Milošević

Beograd, septembar 2016. g

SADRŽAJ

UVOD



Razvoj interneta…………………………………………………………............3-4

AMERIČKE KOMPANIJE



Google......................................................................................................................5

Gmail........................................................................................................................5
Gugl video................................................................................................................5
Gugl Zemlja.............................................................................................................6
YouTube…………………………………………………………………..............6



PleyPal

PleyPal u Srbiji………………………………………………................................7



Amazon.com……………………………………………………………................7



Microsoft..................................................................................................................7

Microsoft u Srbiji................................................................................................8-10

Nastanak društvenih mreža i njihova bezbednost……………………………............11



Facebook…………………………………………………………………............12



Instagram…………………………………………………………………...........13



Twitter……………………………………………………………………......13-14

Blog…………………………………………………………………………..............14



WordPress..............................................................................................................14



Netflix....................................................................................................................15



Netflix u Srbiji……………………………………………...................................15

ZAKLJUČAK



Veličina internet ekonomije u Sjedinjenim Američkim Državama



uticaj Sjedinjenih Američkih Država na razvoj internet ekonomije u Srbiji.........16

LITERATURA…………………………………………………………………........17

- 2 -

Prvo predstavljanje u javnosti internet je doživio '90-tih godina prošlog veka. U

avgustu 1991. godine CERN u Švajcarskoj predstavio je web sajt

, dok je 1988. godine

Tim Berners-Lee počeo stvaranje HTML

, HTTP

te prve web stranice

na CERN-u u

Švajcarskoj. Nacionalni Centar za "Supercomputing Applications" je objavio Mosaic web
preglednik, a 1994. godine povećava se interes javnosti za internet koji je do sad bio
isključivo akademsko/tehničke prirode. Internet je sve više uzimao maha, tako da je
1990-tih integrisao većinu tadašnjih postojećih javnih računarskih mreža

, što je

ostvareno najviše zahvaljujući nedostatku merodavne centralne administracije što je
omogućilo nesmetan rast mreže, kao i prilično slobodnu prirodu interneta i njegovih
protokola. Do juna 2008. godine oko 1,46 milijardi ljudi koristi internet u čitavom
svetu.

Slika preuzeta sa stranice

5??

Web-stranica

je web

dokument

pogodan za

World Wide Web

internetski preglednik

. Detaljije na

https://sh.wikipedia.org/wiki/Web_stranice

https://sh.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web

https://sh.wikipedia.org/wiki/Web_browser

pristupljeno 10.02.2016.g

HTML

, skraćenica od

HyperText Markup Language

, je standarizovani jezik koji se koristi pri

strukturiranju tekstova, medija i ugrađenih objekata u

web stranice

elektronsku poštu

. Detaljnije na

https://sh.wikipedia.org/wiki/HTML pristupljeno 10.02.2016.g

HTTP (engl.

HTTP

, HyperText Transfer Protocol) je glavna i najčešća metoda prijenosa informacija

Webu

. Osnovna namjena ovog

protokola

je omogućavanje objavljivanja i

prezentacije

HTML

dokumenata, tj.

web stranica

detaljnije na

https://sh.wikipedia.org/wiki/HTTP

pristupljeno 10.02.2016.g

Web-stranica

je web

dokument

pogodan za

World Wide Web

internetski preglednik

detaljije na

https://sh.wikipedia.org/wiki/Web_stranice pristupljeno 10.02.2016.g

Računalne mreže

ili

računarska mreža

je pojam koji se odnosi na

računare

i druge

uređaje

koji su

međusobno povezani

kablovima

ili na drugi način, a u svrhu međusobne

komunikacije

i deljenja

podataka

Detaljnije na

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalne_mre%C5%BEe

pristupljeno 10.02.2016.g

https://sh.wikipedia.org/wiki/Internet pristupljeno 10.02.2016.g

http://int.search.tb.ask.com/search/AJimage.jhtml?

&searchfor=internet+&ld=uq&p2=%5ERG%5Echr999%5EYYA%5Ers&n=780bb3a6&ss=sub&st=tab&pt
b=9D74E29B-603A-4C3A-BB72-
AF3B13D7008B&si=195299&tpr=sbb&imgs=1p&filter=on&imgDetail=true

ažurirano 10.02.2026.g

- 4 -

AMERIČKE KOMPANIJE

U uvodnom delu opisala sam šta je internet i koja je njegova prvobitna namena.

Internet je mreža koja se neprekidno razvija i pruža svojim korisnicima neograničene
mogućnosti. Ako bi gledali sa ekonomske strane na polju interneta došli bi do zaključka
da postoje dve vrste kompanija. Kompanije koje pružaju

usluge pristupa internetu

kompanije koje pružaju svoje

servise preko interneta

. Posmatrajući iz ugla privrednog

sistema u Sjedinjenim Američkim Državama, ispostavlja se da veću zaradu ostvaruje
kroz kompanije koje pružaju svoje servise preko interneta. U narednom izlaganju izneću
nekoliko popularnih američkih komanija:

Googl

Googl je američka javna korporacija, specijalizovana za internet pretragu i

reklamiranje na internetu. Osnovači su Larry Page i Sergey Brin. Gugl je zvanično počeo
sa radom 7. oktobra 1998. godine u jednoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji

. Godine

2004-te Google se premestio u novo sedište u mestu Mountain View, Kaliforniji.
Prva zarada Gugla kao kompanije bila je 100.000 američkih dolara koje je
poklonio

Andri Behtolšajm

, jedan od osnivača

San Mikrosistema

. On je napisao ček i

naslovio ga Google Inc. Firma pod ovim imenom nije postojala, tako da je ček u tom
trenutku bio nenaplativ.

U kompaniji Gugl trenutno radi oko 56.000 zaposlenih iz svih

delova sveta

. U oktobru 2013. godine zarada je iznosila 2,97 milijardi dolara, odnosno

dnevno skoro 34 miliona dolara

. Navešću neke Gugl aplikacije:

Gmail

U aprilu 2004. godine Gugl je pokrenuo svoj lični servis besplatne elektronske

pošte, poznat kao Gmail. Ova elektronska pošta omogućava korisnicima razne
pogodnosti. Neke od njenih funkcija odnose se na bržu pretragu, ogromne količine
prostora za skadištenje i poruke u nitima.

Gugl video

Početkom 2006. godine kompanija je pokrenula Gugl video, servis koji

dozvoljava korisnicima da besplatno gledaju i pretražuju dostupne filmove i vedeo
klipove.

http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-istorija-google-a-i-sve-o-njemu

pristupljeno 11.02.2016.