Premaligne promene na grliću maternice- dijagnostika i liječenje

UNIVERZITET U ZENICI

MEDICINSKI FAKULTET

ODSJEK ZDRAVSTVENA NJEGA

ZAVRŠNI RAD:

“Premaligne promjene grlića maternice - dijagnostika i 

liječenje”

                 Mentor:                                                        Kandidat:

       Prof. dr Lejla Čalkić                                     Ajla Muratović 038-ZNJ

Zenica, 2020

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................... 1
 2. PREMALIGNE PROMJENE GRLIĆA MATERNICE........................................................3

2.1. Anatomija i histologija grlića maternice...........................................................................3
2.2. Epidemiologija maligne bolesti cerviksa...........................................................................6
2.3. Faktori rizika za nastanak premalignih i malignih bolesti cerviksa..................................8

2.3.1. Infekcija humanim papiloma virusima (HPV).............................................................

8

2.3.2. Seksualno ponašanje..................................................................................................

10

2.3.3. Socio-ekonomski status

.............................................................................................. 11

2.3.4. Pušenje

....................................................................................................................... 11

2.3.5. Infekcija virusom humane-imunodeficijencije

...........................................................11

2.3.6. Gojaznost

....................................................................................................................12

2.3.7. Dietilstilbestrol (DES)

................................................................................................12

2.3.8. Hereditet

.....................................................................................................................12

2.3.9. Uloga muškog partnera

..............................................................................................13

2.4. Klasifikacija neinvazivnih lezija grlića maternice...........................................................13

2.4.1. Normalan izgled epitela

.............................................................................................15

2.4.2. Skvamokolumnarna granica, pločasta metaplazija, zona transformacije

.................15

2.4.3. Cervikalna intraepitelna neoplazije (CIN), Skvamozna intraepitelna lezija (SIL)

....16

3. DIJAGNOSTIKA PREMALIGNIH PROMJENA NA GRLIĆU MATERNICE................18

3.1. Citološke tehnike za dijagnozu malignih bolesti.............................................................19
3.2. Kolposkopija....................................................................................................................22

3.2.1. Tehnika kolposkopskog pregleda

...............................................................................22

3.2.2. Normalni i patološki kolposkopski nalazi

..................................................................24

3.3. Nove metode u dijagnostici preinvazivnih lezija............................................................29

4.  TERAPISJKE   METODE   U   LIJEČENJU   PREMALIGNIH   I   PREINVAZIVNIH 
MALIGNIH LEZIJA CERVIKSA

..........................................................................................31

4.1. Krioterapija......................................................................................................................32
4.2. Hladna koagulacija..........................................................................................................34
4.3. Elektrokauterizacija......................................................................................................... 36
4.4. Vaporizacija laserom....................................................................................................... 37
4.5. Konizacija skalpelom...................................................................................................... 40

1

1. UVOD

Dijagnoza karcinoma je uvijek neočekivana i mnoge stvari se u Vašem životu promjene 

u   trenutku.   Ovo   novo   iskustvo   sa   nepoznatom   medicinskom   tehnologijom,   ljekarima   i 

bolnicom je za najveći broj judi potpuno nepoznato i u tom psihičkom stanju zastrašujuće, te 

dovodi do niza nedoumica. Stvari otežava i fama o neizlečivosti karcinoma i o neminovnoj 

skoroj smrti oboljele. Dijagnoza karcinoma, međutim, ne znači da ste u potpunosti izgubili 

kontrolu nad svojim životom.  Dominantan histološki tip na koji otpada 75% do 85% svih 

karcinoma je karcinom pločastih stanica (skvamozni karcinom, lat. 

carcinoma planocellulare 

cervicis uteri

), 15 do 25% svih karcinoma čini karcinom žljezdanih stanica (adenokarcinom, 

lat.  

adenocarcinoma cervicis uteri

) čija incidencija u posljednjih dvadesetak godina bilježi 

stalni porast, a manje od 0,5% svih zloćudnih oboljenja vrata maternice čine drugi epitelni 

tumori   –   adenoskvamozni   karcinom,   neuroendokrini   tumori   i   nediferencirani   karcinomi. 

(Jezernik, 2018:1).

Danas se zna da se gotovo svi slučajevi invazivnog karcinoma vrata maternice razvijaju 

iz preinvazivnih lezija u periodu od 10 do 20 godina, a posljedično perzistentnoj infekciji s 

jednim ili više od petnaestak onkogenih tipova humanog papiloma virusa. Zahvaljujući tim 

spoznajama   te   kontinuiranoj   provjeri   starih   i   uvođenjem   novih   metoda   prevencije,   u 

posljednjih pedesetak godina učestalost i smrtnost od karcinoma pločastih stanica dramatično 

je   smanjena   prvenstveno   u   razvijenim   zemljama,   dok   je   u   određenim   slabije   razvijenim 

regijama svijeta karcinom grlića materice još uvijek najčešći uzrok smrti od novotvorina 

(Jezernik, 2018:1).

Invazivni karcinom grlića materice jedina je novotvorina u ljudi i jedini ginekološki 

karcinom s identificiranom etiopatogenezom, dostupnom uspješnom profilaksom u obliku 

cjepiva i mogućnošću kontrole i prevencije redovnim pregledima (Jezernik, 2018:1).

Rak grlića maternice je dugo bio najčešći rak među ženama u razvijenim zemljama dok 

ga u ranim devedesetim godinama prethodnog vijeka nije premašio rak dojke. Najviše se 

pojavljuje u nerazvijenim zemljama jugozapadne Afrike, Južne Amerike i jugoistočne Azije. 

Na te zemlje otpada oko 80% svih novootkrivenih slučajeva raka vrata maternice. Godišnje se 

u svijetu registruje gotovo 500 000 novooboljelih, a oko 270 000 je smrtnih ishoda (Župić, 

2

2011:1).   Pojavnost   i   smrtnost   su   značajno   sniženi   zahvaljujući   citološkom   Papanicolau 

(PAPA) testu kod dobro organiziranog programa pregleda otkrivanja preinvazivnih promjena. 

U populacijama, koje nisu podvrgnute citološkom pregledu ili je on nepotpun, rak grlića 

maternice se češće javlja (Župić, 2011:1).

Karcinom grlića maternice četvrti je najčešći uzrok smrti od raka u žena u svijetu. 

Razvoj gotovo svih slučajeva posljedica je perzistentne infekcije jednim od humanih papiloma 

virusa visokog onkogenog rizika, koja će se nakon primoinfekcije razviti u tek oko 10% žena. 

Unutar nekoliko godina, samo 1 do 2% perzistentnih infekcija progredirati će u preinvazivnu 

leziju, a tek manji broj preinvazivnih lezija tijekom određenog perioda u karcinom vrata 

maternice.   Faktori   rizika   za   razvoj   karcinoma   su   rizično   seksualno   ponašanje,   veći   broj 

porođaja,   infekcije   s   drugim   polno   prenosivim   uzročnicima,   dugotrajna   upotreba   oralne 

hormonske kontracepcije i pušenje (Jezernik, 2018:1).

4

Slika 1.

 Anatomija vrata maternice (Jezernik, 2018:2)

Maternica je histološki građena od potrbušnice, mišićnog sloja i sluznice. Potrbušnica 

obavija samo zadnji supravaginalni dio vrata maternice; prednji dio je, zbog toga što serozna 

ovojnica sa stražnje strane mokraćnog mjehura prelazi na matericu u visini istmusa, nepokriven 

i smješten retroperitonealno. Mišićni sloj je u području vrata maternice stanjen na svega 15% 

debljine s područja trupa i nadomješten gustim vezivom, dok je sluznica deblja nego u području 

trupu.   Sluznica   supravaginalnog   dijela   vrata   materice   obložena   je   crvenkasto   obojenim 

jednoslojnim   cilindričnim   epitelom,   građenim   od   sekrecijskih   i   manjeg   broja   cilijarnih 

trepetljikavih stanica. Epitel stvara brojne žljezdane kripte i luči sluz, a prema kranijalno se 

nastavlja na epitel endometrija. Sluznica egzocerviksa prekrivena je neorožnjelim, višeslojnim 

pločastim   epitelom   građenim   od   četiri   sloja-bazalnog,   parabazalnog,   intermedijarnog   i 

superficijalnog. Ružičaste je boje i prema kaudalno se nastavlja na višeslojni epitel vagine 

(Jezernik, 2018:2).

Mjesto prijelaza cilindričnog epitela endocerviksa u pločasti epitel egzocerviksa naziva 

se skvamokolumnom granicom i njezin smještaj nije stalan, već ovisi o hormonskom statusu i 

životnoj dobi žene (slika 2 i 3). U pubertetu i reproduktivnom razdoblju, odnosno u vrijeme 

hormonske   stimulacije   cilindričnog   epitela,   skvamokolumna   granica   smještena   je 

egzocervikalno. Pritom na stanice epitela djeluje vaginalni  sadržaj niskog pH i potiče ih na 

pločastu metaplaziju uz razvoj najprije nezrelog, a sazrijevanjem i zrelog metaplastičnog 

epitela gotovo identičnog pločastom epitelu. Na ezgocerviksu stoga možemo razlikovati jednu 

lateralnije smještenu originalnu ili primarnu skvamokolumnu granicu koja predstavlja mjesto