Средња школа ,,Жикица Дамњановић“
Главашева 81, Смедеревска Паланка
Матурски практични рад из предмета Прерада и одлагање
отпадних вода
ПРЕРАДА И СУШЕЊЕ ОТПАДНОГ МУЉА
Ментор: Ученик:
Невена Радомировић, проф Валентина Исаиловић, IV
2
Смедеревска Паланка, јун 2017.
2
Садржај
1.
Увод...................................................................................................................3
2.
Настајање,карактеристике и врсте муља.......................................................4
2.1.
Примарни муљ..........................................................................................4
2.2.
Секундарни муљ........................................................................................4
2.3.
Секундарни неоргански муљ
............................................................................5
3.
Поступци прераде муља................................................................................................5
3.1.
Згушњавање............................................................................................................5
3.2.
Стабилизација.........................................................................................................6
3.2.1.
Аеробна стабилизација..................................................................................6
3.2.2.
Анаеробна стабилизација..............................................................................6
3.2.3.
Спаљивање......................................................................................................6
3.2.4.
Стабилизације кречом....................................................................................7
3.2.5.
Стабилизација муља на сушним пољима.....................................................7
3.2.6.
Компостирање................................................................................................7
3.3.
Кондиционирање...................................................................................................8
3.3.1.
Коагулација.....................................................................................................8
3.3.2.
Флокулација....................................................................................................9
3.4.
Обезводњавање.....................................................................................................9
4.
Сушење муља...............................................................................................................10
4.1.
Сушење помоћу соларне енергије......................................................................10
4.2.
Директно сушење муља.......................................................................................10
4.2.1.
Ротирајући бубањ.........................................................................................10
4.2.2.
Флеш сушница...............................................................................................11
4.2.3.
Тракаста сушница..........................................................................................12
4.2.4.
Спреј сушнице...............................................................................................13
4.3.
Индиректно сушење муља..................................................................................13
4.3.1.
Ротирајућа сушница.....................................................................................14
4.3.2.
Вакуум сушница...........................................................................................14
4.3.3.
Сушница танког филма................................................................................15
4.3.4.
Сушница са лопатицама..............................................................................16
4.4.
Остали типови сушница за муљеве....................................................................16
5.
Закључак.......................................................................................................................19
6.
Литература...................................................................................................................20
4
2.
Настајање, карактеристике и врсте муља
У поступцима прераде отпадних вода велики део присутног загађења одвоји се физичком
сепарацијом, коагулацијом – флокулацијом и флотацијом, а мањи део се минерализује у
биолошким поступцима прераде. Зависно од фазе прераде отпадних вода, разликују се две
врсте муља:
1)
Примарни муљ
2)
Секундарни муљ.
2.1.
Примарни муљ
Примарни муљ чине чврсте органске и неогранске супстанце нерастворне у води које се
издвајају у прелиминарној или примарној обради: таложењем у базенима за изједначавање
састава и протока, издвајањем на решеткама и ситима, у флотаторима, примарним
таложницима и песколовима. Муљ који се добија у базенима за изједњачавање протока и
састава градских отпадних вода и отпадних вода прехрамбене индустије и биотехнологије,
садржи значајну количину биолошки разградљивог загађења и не може се одлагати без
претходне прераде. Он се најчешће прерађује заједно са секундарним биолошким муљем [3].
Муљ из песколова- Ова врста муља саржи мало супстанци подложних труљењу и има мали
садржај воде па се без претходног третмана одводи и одлаже на одређеним депонијама.
Крупан пливајући материјал
који се издваја на решеткама третира се зависно од хемијске
природе. Сакупљена пластика се одводи на даљу прераду. Са крупнијим материјалом
органског порекла поступа се на два начина:
а)
Одводи се на силирање
б
) Меље се у посебним уређајима а затим спаја са секундарним биолошким муљем са којим
се даље прерађује.
2.2.
Секундарни биолошки муљ
Ова врста муља настаје у поступцима биолошке прераде отпадних вода.Он садржи микробну
биомасу, неразграђене супстанце природног органског порекла и малу количину супстанци
минералног карактера. Заједничка карактеристика ових муљева је велика хемијска
нестабилност и биоразградљивост, што значи да су подложни хемијским и биолошким
процесима разградње сличним природном труљењу. Ако се без претходног третмана одлажу
у природном окружењу, загађују сва три природна амбијента: Ваздух (гасовима труљења),
земљиште (тешким металима, тешко разградљивим пестицидима) и воду (спирањем муља
кишом и продором загађења у подземне воде). Због тога се биолошки муљ пре коначног
одлагања мора стабилизовати или минерализовати [3].
5
2.3.
Секундарни неоргански муљ
Овај муљ настаје у поступцима преципитације (хемијско таложење растворених неорганских
супстанци) или у поступцима неутрализације коришћењем кречњака, креча или кречног
млека. Овај муљ у принципу не садржи супстанце подложне труљењу и одлаже се на
одговарајуће депоније у зависности од хемијске природе [3].
Због велике запремине муљева,њихова прерада је оптерећена потребом изградње опреме
великог капацитета. Због тога је у првој фази прераде потребно смањити њихову запремину,
што се постиже поступцима згушњавања
.
3.
Поступци прераде муља
Прерада отпадног муља обухвата следеће поступке:
Згушњавање
Стабилизација
Кондиционирање
Обезводњавање
Одлагање
Сушење и оксидација.
3.1.
Згушњавање
Прва фаза прераде муља је у принципу његово згушњавање. Циљ згушњавања је да се смањи
његова запремина и тиме рационализују следеће фазе његове прераде. Биолошки муљ ретко
садржи више од 1,5% суве супстанце, а стандардним поступцима згушњавања може се
угустити и до 5% суве супстанце, чиме му се запремина смањује за 20-25% [3]. Водена
фракција издвојена одводњавањем муља, уколико има већу БПК вредност од дозвољене за
испуштање
у
пријемнике,
претходно
се
мора
прерадити.
Згушњавање се може извести на један од следећа два начина:
1)
Гравитационим таложењем уз претходно кондиционисање;
2)
Флотацијом. [1]
Табела 1. Проценат суве супстанце отпадног муља пре и након процеса згушњавања.
