UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Predmet: Tehnološki procesi

Seminarski rad

PRERADA PLASTI

NIH MASA

Mentor

Student

Ivan Krstić

Jovana Stanković

Niš, 2017.

SADRŽAJ

Strana

UVOD .......................................................................................................................... 1

KALANDROVANJE................................................................................................... 2

PRESOVANJE PLASTIČNIH MASA.........................................................................3

3.1

KOMPRESIONO PRESOVANJE........................................................................................3

3.2

POSREDNO PRESOVANJE................................................................................................3

3.3

BRIZGANJE..........................................................................................................................4

3.4

LIVENJE................................................................................................................................6

3.5

EKSTRUDIRANJE................................................................................................................7

PROCESI EKSTRUZIJE U PROIZVODNJI PLASTIČNIH MASA..........................8

4.1

PROIZVODNJA FOLIJA I FILMOVA................................................................................8

4.2

PROIZVODNJA FOLIJA LIVENJEM.................................................................................8

4.3

OBLAGANJE PODLOGA I PROIZVODNJA LAMINIRANIH FOLIJA...........................9

4.4

PROIZVODNJA DUVANIH ŠUPLJIH TELA EKSTRUDIRANJEM..............................10

4.5

EKSTRUDIRANJE VLAKANA, FILAMENTA I MREŽA...............................................11

4.6

EKSTRUDIRANJE CEVI, PROFILA I PLOČA................................................................11

4.7

EKSTRUZIONO BRIZGANJE...........................................................................................12

4.8

EKSTRUDIRANJE DUVANJE..........................................................................................13

4.9

PROIZVODNJA VEŠTAČKIH PENA...............................................................................14

4.10

PREVLAČENJE METALNIH PREDMETA VEŠTAČKIM MATERIJALIMA...............14

SAVREMENI POSTUPCI U PRERADI POLIMERNIH MATERIJALA ...............15

5.1

UVOD..................................................................................................................................15

5.2

TANKOZIDNO INJEKCIONO BRIZGANJE....................................................................15

5.3

VIŠEKOMPONENTNO INJEKCIONO BRIZGANJE.......................................................17

5.4

INJEKCIONO BRIZGANJE SA DUVANJEM..................................................................19

5.5

INJEKCIONO BRIZGANJE POMOĆU VODE.................................................................21

5.6

KOEKSTRUDIRANJE........................................................................................................22

5.7

PULDRUDIRANJE.............................................................................................................24

5.8

NAMOTAVANJE...............................................................................................................26

5.9

EKSTRUDIRANJE MIKROCELULARNIH PENA...........................................................27

5.10

BRIZGANJE NA POLEĐINU PRIPREMKA NAČINJENOG OD KOMADIĆA
PRIRODNE ILI UMETNE KOŽE.......................................................................................28

5.11

LOWARI POSTUPAK..........................................................

.............................................29

LITERATURA........................................................................................................... 29

KALANDROVANJE

Kalandrovanje je sli

no valjanju metala. Primenjuje se za dobijanje tankih folija. Suština

postupka je u višestrukom propuštanju fabrikata kroz zagrejane valjke, tako da se debljina
stalno smanjuje. Kalandrovanjem se dobija folija debljine od 0,04 do 3 mm. Postupak
kalandrovanja se izvodi pomo

u mašine koja se naziva kalander. Proizvodnja na kalanderu je

kontinualna i koristi se u masovnoj proizvodnji, kada je potrebno proizvoditi velike koli

ine.

Tri osnovne vrste kalandera su kalanderi za:
- izvla

enje folija,

- peglanje i
- utiskivanje dezena.

Kalander za izvla

enje folija

prevodi izmešani i homogeno plastificirani materijal u tanke

folije beskona

ne dužine. Kalander se sastoji od tri, odnosno

etiri cilindri

na valjka,

paralelno postavljenih sa suprotnim smerom obrtanja. Vru

a masa se kontinualano dodaje

izme

u prva dva valjka kalandera, istiskuje u razmak izme

u drugog i tre

eg, a zatim tre

eg i

etvrtog, pri

emu se debljina izjedna

ava i površina polira. Iza valjka se nalaze ure

aj za

hla

enje, merenje, obrezivanje i namotavanje gotovih folija. Upravljanje procesom

proizvodnje folija zahteva uskla

ivanje razli

itih operacija, posebno u pogledu sastava,

temperature, brzine, kapaciteta itd. Na kalanderu se naj

eš

e prera

uju omekšani i tvrdi

polivinil hlorid.

Kalander za peglanje

se koristi za dobijanje glatkih

površina folija i plo

a, dobijenih ekstruzijom.

Ure

aj se sastoji od 3 paralelno postavljena valjka

sa poliranim površinama. Rastojanje valjaka se
precizno reguliše.

Kalander za dezeniranje utiskivanjem

sastoji se od

gravirnog valjka i kontra valjka sa elasti

nom

površinom (obi

no guma ili presovani papir).

Dezeniranje utiskivanjem vrši se u plasti

nom

stanju. Materijal se odmah hladi da bi se spre

ila

deformacija dezena.

Slika 2.1

–

Šematski prikaz kalandrovanja

PRESOVANJE PLASTIČNIH MASA

Izrada delova od plastičnih masa presovanjem vrši se u alatima (kalupima) za presovanje, koji
imaju jedno ili nekoliko profilisanih udubljenja sa konturom koja odgovara obliku dela.
Udubljenja alate se ispunjavaju plastičnom masom (u čvrstom ili rastoplenom stanju) i pod
dejstvom toplote i pritiska izvodi se oblikovanje dela.

Osnovni postupci izrade delova od plastičnih masa u alatima za presovanje su:
-kompresiono presovanje,
-posredno presovanje i
-injekciono presovanje (presovanje brizganjem i livenje pod pritiskom).

Prva dva načina presovanja pretežno se primenjuju kod izrade delova od termoreaktivnih
plastičnih masa (tzv. duroplasta koji se ne mogu topiti), dok se livenjem pod pritiskom
najčešće izrađuju delovi od termoplastičnih masa (termoplasti).

3.1

Kompresiono presovanje

Kompresiono (obično) presovanje je najprostiji postupak izrade delova od duroplasta
primenom alata i kalupa za presovanje i široko se primenjuje u praksi.
Proces običnog presovanja se izvodi na hidrauličnoj presi u dvodelnom alatu i sastoji se iz
sledećih faza rada:
-punjenje udubljenja predhodno zagrejanog alata plastičnom masom,
-zatvaranje alata i izvođenja presovanja, pri čemu materijal omekšava pod dejstvom toplote i
pritiska i popunjava udubljenja alata, a zatim u toku određenog vremena očvršćava,
-otvaranje alata i izbacivanje gotovog dela (otpreska) iz njega.
Udubljenje alata može se puniti zrnastom plastičnom masom ili prethodno presovanim
komadima (tablete, briketi).
Običnim presovanjem mogu se izrađivati delovi svih veličina i svih vrsta plastičnih masa za
presovanje, osim delova sa dubokim otvorima malog prečnika, kao i delovi sa armaturom
male čvrstoće, koja se pod dejstvom pritiska materijala može deformisati.

3.2

Posredno presovanje

Ovaj način presovanja izvodi se pomoću alata koji imaju odvojenu komoru za punjenje od
udubljenja alata u kome se vrši oblikovanje dela (Slika 3-3.). Proces presovanja se sastoji iz
sledećih faza:
-punjenje komore materijalom, koji se u njoj zagreva i omekšava,
-potiskivanje rastopljenog materijala iz komore za punjenje, preko ulivnih kanala ka
gravuri alata, -vraćanje potiskivača, otvaranje alata i izbacivanje gotovog dela i -zatvaranje
alata i izvođenje sledećeg ciklusa.

3.3

Brizganje

Brizganje je sa ekonomskog aspekta najznačajniji postupak prerade termoplasta. Glavne prednosti

ubizgavanja su u uštedi materijala, manjem vremenu izrade i manjem potrebnom prostoru za
proizvodnju. I pored velikih troškova za nabavku opreme (mašina i alata) ovaj postupak daje
velike prednosti kod serija od samo nekoliko hiljada komada.

određenih postupkom injekcionog brizganja.
Na   potrebni   pritisak   brizganja   utiču   dužina   i   širina   alata,   debljina   dela   i   dimenzije   ušća.   Sa
porastom dužine i širine alata raste i pritisak brizganja. Smanjenje debljine otpreska i preseka ušća
dovodi do povećanja potrebnog pritiska brizganja.
Povećanje  temperature termoplasta zahteva veće pritiske brizganja, dok povišena temperatura
alata neznatno smanjuje pritisak brizganja.
Temperatura   brizganja:   jedan   od   najvažnijih   problema   pri   brizganju   termoplasta   predstavlja
jednoliko zagrevanje materijala.  Čim je zapremina cilindra veća, to treba više toplote dovesti
masi. Provodljivost toplote granulata je slaba. Radi toga će materijal koji je bliži zidu cilindra u
jednom trenutku biti pregrejan. Problem je teži što je veći predmet koji treba brizgati. Kod klipnih
mašina za brizganje ovaj problem je naročito izražen.

Usavršavanjem mašina za brizganje došlo se do mašina sa potisnim pužem. Okretanjem puža
vrši se mešanje granulata, tako da se postiže efekat jednolikog zagrevanja.

Temperatura se određuje prema vrsti termoplasta, mašini, odnosno puta tečenja prema debljini
zida, kao i prema tome koliko je iskorišćen kapacitet mašine. Pri istoj temperaturi mase teško
tečljiv termoplast očvrsne u kraćem vremenu hlađenja, nego lako tečljiv. Tečljivost materijala
je u suštini zavisna od temperature mase, pritiska brizganja i temperature alata.

Tanki zidovi iziskuju višu temperaturu, jer suviše niska temperatura vodi ka orijentisanim
naponima proizvoda. Međutim, treba voditi računa da suviše visoka temperatura ne dovede do
termičkog oštećenja materijala. Veća temperatura mase utiče na veće skupljanje dela, ali se
deformaciona razlika smanjuje, a mehaničke osobine povećavaju.

Brzina brizganja; brzina brizganja je brzina kojom se kreće pužni klip napred. Od te brzine
zavisi količina mase koja u sekundi izađe iz mlaznice, odnosno uđe u alat.

Brzina brizganja je funkcija temperature termoplasta, pritiska brizganja i mase otpreska. Bira
se tako da se kalupna šupljina ispuni još pri plastičnom stanju termoplasta.

Kod proizvoda sa tankim zidovima bira se veća brzina brizganja. Time se ograničava
orijentacija tečenja, a temperatura mase izjednačava. Suviše velike brzine brizganja mogu

negativno uticati na kvalitet, mehaničke osobine, izgorelost i listanje.

Naknadni pritisak: naknadni pritisak deluje na kraju faze brizganja. Uključuje se pre kraja
potpunog ispunjenja alata da bi se izbegle eventualne netačnosti pri doziranju. Naknadni
pritisak se bira da deo pokaže što manje ulegnuće, jer u suprotnom bi bio nepotrebno
opterećen unutrašnjim naprezanjem.
Naknadni pritisak ima naročitu važnost kod proizvoda sa debelim zidovima. Vreme delovanja
naknadnog pritiska se određuje iskustveno i opravdano je reći da je vreme trajanja naknadnog
pritiska vreme hlađenja ulivnog sistema.

3.4

Livenje pod pritiskom

Livenje pod pritiskom (injekciono presovanje) je slično posrednom presovanju. Izvodi se
odgovarajućim alatima na specijalnim mašinama za injekciono presovanje. Primenjuje se