ANEVROPSKI

NIVERZITET

za multidisciplinarne i virtuelne studije

Pan-European University for Multidiscipline & Virtual Studies

BANJA LUKA

DIPLOMSKI-SPECIJALISTI

KI RAD

Tema: Prestanak radnog odnosa

Profesor:

Student:

Prof. dr M la

en M andi

Jelica Mari

Banja Luka, oktobar 2008.god.

SADRŽAJ

1. UVOD............................................................................................................. 4
2. PRESTANAK RADNOG ODNOSA ......................................................................... 5

2.1. Prestanak radnog odnosa zbog neopravdanog izostanka s posla ................ 6

2.1.1. Uslovi za prestanak radnog odnosa ..................................................... 7

2.1.2.

Slu

ajevi (ne) opravdanogizostanka s posla ......................................... 7

a. Izostanak s posla zbog bolesti.................................................................. 9

b. Izostanak s posla zbog stavljanja u pritvor ................................................10

c. Izostanak s posla zbog odlaska na vojnu vježbu ........................................ 11

d. Izostanak s posla zbog u

eš

a u štrajku ................................................... 11

e. «Izostanak s posla» kad zaposleni do

e na posao, aodbije da radi ............... 11

f. Izostanak s posla zbog odlaska na GO ...................................................... 13

g. Izostanak s posla 5 radnih dana uzastopno ............................................... 14

2.2. Donošenje odluke o prestanku radnog odnosa .................................................. 16

3. PRESTANAK RADNOG ODNOSA OD  STRANE POSLODAVCA ....................................  17
4. PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO  SILI  ZAKONA .................................................  20
4.1. Prestanak  radnog odnosa zbog gubitra  radne sposobnosti  .................................. 20
4.2. Prestanak  radnog odnosa zbog zabrane  vršenja odre

enih poslova ...................... 21

4.3. Prestanak radnog odnosa zbog odsutnosti usljed m jere bezbjednosti,

    vaspitne ili zaštitne m jere .............................................................................. 22
4.4. Prestanak  radnog odnosa usljed prestanka  rada poslodavca ............................... 23
5. SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA  .....................................................  23
5.1. Sporazum ijevanje, predo

avanje posljedica i sporazum ..................................... 24

6. OTKAZ UGOVORA O RADU OD  STRANE  ZAPOSLENOG  .......................................... 24
7. OTKAZ UGOVORA O RADU OD  STRANE  POSLODAVCA  .......................................... 25
8. OTKAZNI POSTUPAK  ....................................................................................... 30
8.1. Rok zastarjelosti  ..........................................................................................  30

8.2. Otkazni akt ................................................................................................. 31
8.3. Dostavljanje i kona

nost rješenja o otkazu ...................................................... 31

9. PRESTANAK RADNOG ODNOSA USLJED SMRTI ZAPOSLENOG ............................... 32
10. VIŠAK ZAPOSLENIH PO ZAKONU O RADU ......................................................... 32
11. STANDARDI UTVR

ENI KONVENCIJOM MOR-a BROJ 158 .................................... 34

11.1. Prim jena konvencije .................................................................................... 34
11.2. Procedura prestanka radnog odnosa zbog ekonomskih, tehnoloških
strukturalnih ili sli

nih razloga ....................................................................... 34

UVOD

1. PRAVA IZ RADNOG ODNOSA

Ustav i zakoni garantuju manje više na papiru prava iz oblasti rada i zapošljavanja.

Ali se praksa razlikuje od pravne normative. I ova oblast dijeli sudbinu cjelokupnog stanja u

zemlji i državi. Sudovi su u vrsti produžene paralize, ljudska prava se krše u raznim
oblastima i dalje, pa i u slu

ajevima kada se radi o pravu na rad. Nova vlast

ini napore da

prevazi

e tesko

e tranzicije, koja je vrlo bolna, mnogi ostaju bez radnih mjesta, bogatiji i

niji diktiraju odluke koje se ti

u drugih, kada se radi o zapošljavanju, napredovanju,

platama, otkazima, vlada siromaštvo, nema radnih mjesta, proizvodni kapaciteti su

zastarjeli, nažalost ponuda radne snage nije

esto kvalitetna u odnosu na tražnju što se ti

obrazovanja. Društvena preduze

a su stvarali svi zaposleni, sada ta preduze

a kupuju

nici za bagatelu, istjeruju zaposlene na ulicu, ne pomažu protesti, štrajkovi, žalbe

sindikatima i sudovima. Ne funkcioniše u dovoljnoj mjeri na

elo sposobnosti.

Pravo na rad je garantovano Opštom deklaracijom o ljudskim pravima,

lan 23:

"Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, pogodne uslove rada i zaštitu u
slu

aju nezaposlenosti, na zaradu koja

e mu osigurati život dostojan ljudskog bi

a, a ako

to nije slu

aj, onda da mu se omogu

i socijalna zaštita. Svako ima pravo da se udružuje u

sindikate i da stupa u štrajk". Ovo pravo je garantovano i Ustavom i zakonima i
me

unarodnim obavezama.

Pravo na rad je bilo predvi

eno još Ustavom iz 1946, a zatim Ustavom iz 1953

godine. Dodatno je obra

eno Zakonom o radnim odnosima iz 1957 godine. Ustav iz 1963

godine postavlja pitanje da li se pravo na rad može obezbjediti svima koji ga traže, jer to

zavisi od ekonomskog razvoja zemlje. Ustavom iz 1974 godine se izri

ito garantuje sloboda

rada ,svako je slobodan da izabere svoju profesiju, svi položaji i funkcije u društvu su

dostupni svima u uslovima jednakosti.

Iako je prethodna SFR Jugoslavija tvrdila da je dostigla visok nivo ostvarenja

ljudskih prava i sloboda, da je ostvarila vrhunski nivo razvoja ljudskih prava i zavela

Samoupravljanje i dala radnicima na raspolaganje sredstva za proizvodnju, sada je jasno
da sredstvima za proizvodnju nisu upravljali radnici, nego politi

ari-vlastodršci, da je

carevala Moralno-politi

ka podobnost (što je u praksi naj

e zna

ilo

lanstvo u SKJ).

Direktore preduze

a su birali spoljni politi

ki centri mo

i, ali je to servirano kao da su

ih izabrali zaposleni, u zakonu je bila upisana Moralno-politi

ka podobnost kao kriterijum za

izbor i imenovanje na položaje direktora, i sva druga zna

ajnija radna mjesta (

esto i za

šefa službe), procedure selekcije ovih kadrova su bile u rukama politi

kih centara mo

i van

preduze

a. Moralno-pliti

ka podobnost se zahtijevana i za radna mjesta u pojedinim

zanimanjima od posebnog društvenog zna

aja kao što su: informisanje, državna uprava,

kultura, obrazovanje, nauka, i.sl. Moralno-politi

ka podobnost se zahtijevala u oglasima, bila

je upisana u statutima i pravnim dokumentima preduze

a i ustanova Preko 90 % direktora

su bili

lanovi SKJ, ve

ina šefova službi, skoro 100 % oficira, sudija, javnih tužioca, kadrova

u državnoj upravi, komunisti su držali skoro sve važnije položaje u informisanju, nauci,

kulturi, obrazovanju, zdravstvu, i svim drugim klju

nim društvenim sektorima.

Pokret za zaštitu ljudskih prava je još prije dvadeset i više godina ustao u osudu

Moralno-politi

ke podobnosti kao nelegalne i štetne, jer drasti

no prigušuje funkcionisanje

ela sposobnosti i podsti

e društvene podjele.

Sa približavanjem istorijskih promjena koje

e nastati uvo

enjem višepartijskog

sistema, po

inje da se mijenja radno zakonodavstvo i predvi

a se i postojanje privatne

svojine nad bivšim društvenim preduze

ima, donose se novi zakoni o preduze

ima. Novim

Zakonima o radnim odnosima došlo je do zna

ajnih promjena u ovoj oblasti. Me

utim

direktore i dalje biraju politi

ari

ija su oni produžena ruka. Direktor postaje poslovodni

organ, koji odlu

uje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa. Predstavnici zakonodavne i

izvršte vlasti se imenuju u skladu sa izbornim rezultatima.

Ovim zakonom je propisana nova mjera izricanja tehnoloških viškova (otpremnina,

odlazak u penziju, itd). Istim zakonom je predvidjeno pravo radnika da se organizuju u

nezavisne sindikate i donesen je Zakon o štrajku koji radnicima daje pravo na štrajk.

2. PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Službeniku, namješteniku, kao i pripravniku (u daljem tekstu: zaposlenik) prestaje

radni odnos u sljede

im slu

ajevima

dobrovoljnog istupanja iz službe na osnovu pismenog zahtjeva zaposlenika,

Zakon o radu i Zakon o državnoj službi u organima uprave Br

ko distrikta BiH

rukovode

ih službenika kojima prestaje radni odnos odmah po potvrdi njihove

kandidature za javnu funkciju,

u slu

ajevima sukoba interesa iz

lana 22. ovog zakona,

u postupku izvršenja pravosnažne sudske presude,

u drugim slu

ajevima utvr

enim posebnim zakonom.

2.1. Prestanak radnog odnosa zbog neopravdanog izostanka s posla

Neopravdani izostanak s posla predstavlja zakonski osnov za prestanak radnog odnosa

protiv volje zaposlenog, ali po ovom osnovu zaposlenom ne prestaje radni odnos po sili zakona,

je potrebno da poslodavac donese odluku o prestanku radnog odnosa, tj. odluku o otkazu

ugovora o radu. To zna

i da po ovom osnovu zaposlenom može, ali i ne mora uvijek da prestane

radni odnos, ve

to zavisi od volje poslodavca da li

e donijeti odluku o prestanku radnog

odnosa, bez obzira na to što su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa.

2.1.1. Uslovi za prestanak radnog odnosa

Da bi zaposlenom po ovom zakonskom osnovu prestao radni odnos potrebno je da bude

ispunjeno nekoliko uslova i to:

prvo, da se radi o neopravdanom izostanku s posla;

drugo, da je zaposleni neopravdano izostao s posla pet radnih dana uzastopno i

tre

e, da poslodavac donese odluku o prestanku radnog odnosa, tj. odluku o otkazu ugovora o

radu.

2.1.2. Slu

ajevi neopravdanog izostanka s posla

Da bi zaposlenom prestao radni odnos potrebno je, pre svega, da se radi o neopravdanom

izostanku s posla. Kada

e to biti slu

aji mora se utvrditi posebno za svaki konkretni slu

izostanka s posla. Razlog za prestanak radnog odnosa postoji samo ako je neopravdano
odsustvovanje s posla trajalo onoliko radnih dana koliko je to zakonom utvr

eno kao uslov za