1
FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADžMENT
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Krivično procesno pravo
Tema: Presuda
Profesor:
Student:
Prof. Svetlana Đuričić Vladimir Mićić
Jun, 2019
2
САДРЖАЈ:
1. УВОД
3
2. ПРЕСУДА....................................................................................................................... 4
2.1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ПРЕСУДЕ..............................................................................4
2.2. ВРСТЕ ПРЕСУДА....................................................................................................... 5
2.2.1. Пресуда којом се оптужба одбија...........................................................................6
2.2.2. Ослобађајућа пресуда...............................................................................................8
2.2.3. Осуђујућа пресуда.................................................................................................... 9
2.3. ИЗРИЦАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ.........................................................11
2.4. ПИСМЕНА ИЗРАДА И ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ............................................12
2.5. САДРЖАЈ И ФОРМА ПРЕСУДЕ............................................................................13
2.6. ПРАВНОСНАЖНОСТ И ИЗВРШНОСТ ПРЕСУДЕ.............................................15
3. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................. 16
ЛИТЕРАТУРА:................................................................................................................. 17
4
ПРЕСУДА
2.1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ПРЕСУДЕ
Пресуда је најважнија судска одлука којом се решава предмет кривичног поступка и она
мора бити заснована на правно-релевантним чињеницама, које су утврђене доказима који
су изведени на главном претресу. Пресуда се, по правилу, доноси након одржаног главног
претреса, с тим што постоје изузеци кад се пресуда доноси и без одржаног главног
претреса или кад се након оджаног главног претреса донесе решење.
Доношење пресуде, у процесном смислу, представља завршну фазу главног
кривичног поступка и обухвата више делатности суда које су хронолошки повезане:
изрицање пресуде, објављивање пресуде, писмена израда и достављање пресуда, а
уколико је потребно и исправљање пресуде.
Основ пресуде чине правно-релевантне чињенице које морају бити утврђене
доказима до највећег степена извесности тј. до истинитости сазнања о њиховом постојању
или непостојању. Сходно начелу слободне оцене доказа, суд приликом вредновања доказа
није лимитиран формалним правилима, али сваки доказ мора да оцени појединачно и у
вези са осталим доказима.
„Предмет пресуде може бити само кривично дело и евентуални учинилац тог дела
садржани у оптужби, и то у њиховом чињеничном опису, због тога што правна
квалификација дела у оптужби не обавезује кривични суд.“ „Однос пресуде и оптужбе се
заснива на деловању начела акузаторности, из којег не само да произилази немогућност
покретања и вођења кривичног поступка без овлашћеног тужиоца и његовог оптужног
акта, већ и правило да се пресуда може односити само на оно што је обухваћено
оптужбом.“ То значи да између пресуде и оптужбе мора да постоји субјективни и
објективни идентитет. Субјективни идентитет или лична саобразност значи да се пресуда
увек мора односити на лице које је оптужено. Објективни идентитет или предметна
саобразност односи се на чињенични опис кривичног дела, који мора бити истоветан у
оптужби и пресуди. Код објективног идентитета поставља се питње када се сматра да је
5
идентитет измењен тј. модификован. У погледу решавања овог питања постоје две
солуције:
1)
Суд би морао да буде везан описом дела садржаном у оптужници и то према свим
појединостима тог описа и независно од чињеничног стања утврђеног на главном
претресу,
2)
Суд би морао да буде везан за догађај који је предмет оптужбе, потпуно независно од
описа тог догађаја садржаног у оптужници. У пракси се углавном прихвата друга
солуција, али не у неограниченом виду. Наиме, „суд своју пресуду може заснивати на
чињеничном стању које је утврдио на главном претресу и онда кад се такво чињенично
стање разликује од оног које је описано у оптужници, али само ако су кумулативно
испуњена два услова:
1)
да је у питању исти догађај, као и онај који је предмет оптужнице, иако је он у
оптужници другачије описан,
2)
тако утврђено чињенично стање је повољније за оптуженог.
ВРСТЕ ПРЕСУДА
У члану 421. Законика о кривичном поступку предвиђене су три врсте пресуда:
1)
одбијајућа пресуда - пресуда којом се оптужба одбија
2)
ослобађајућа пресуда - којом се оптужени ослобађа од оптужбе
3)
осуђујућа пресуда – оптужени се оглашава кривим.
Пресуда може да буде и сложена, односно може да садржи осуђујући,
ослобађајући, па чак и одбијајући део. То су случајеви кад је једном оптуженом стављено
на терет извршење више кривичних дела или је више њих оптужено за извршење више
кривичних дела.
