UNIVERZITET “UNION-NIKOLA TESLA” BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
PREDMET:
GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
SEMINARSKI RAD
TEMA:
PRESUDE
Profesor: Student:
U Pirotu, oktobar
2
S A D R Ž A J
UVOD ...................................................................................................................... 2
1. POJAM PRESUDE ............................................................................................. 3
2. DONOŠENJE PRESUDE.................................................................................... 3
3. SADRŽINA PRESUDE ...................................................................................... 5
4. PODELA PRESUDA .......................................................................................... 6
4.1. Podela prema sadržini zaštite koja se presudom pruža ..................................... 6
4.1.1. Osuđujuća presuda .............................................................................. 7
4.1.2. Utrvrđujuća presuda ............................................................................ 8
4.1.3. Preobražajna presuda ......................................................................... 9
4.2. Podela prema delu zahteva o kome se odlučuje ................................................ 9
4.3. Podela prema postupku koji je prethodio donošenju presude…………………11
5. NEDOSTACI, DOPUNA I ISPRAVLJANJE PRESUDE ................................14
6. PRAVOSNAŽNOST PRESUDE ........................................................................15
ZAKLJUČAK ..........................................................................................................17
LITERATURA .........................................................................................................18
3
UVOD
U sudskom postupku sud donosi odluke u obliku presude ili rešenja. S obzirom da se
presudom po pravilu konačno rešava konkretni sporni materijalno pravni odnos.), onda je
presuda najvažnija odluka koju sud donosi.
Zbog toga je zakonom propisano šta sve treba da sadrži presuda i kakva je struktura
presude.
Nakon izricanja, presuda mora biti izrađena u tehničkom smislu, tj. napisana, te ona
dobija oblik službenog akta i snagu javne isprave. Svaka presuda mora imati
odgovoarajući
"stepen jasnoće, razumljivosti i određenosti koji joj daje kvalitet pravne sigurnosti i
zakonitosti".
Svakako, kvalitet presude u mnogome zavisi od stručnosti i sposobnosti sudije koji
vrši pismenu izradu presude 1 .
1 Sudija mr Sretko Janković, Grešeke i propusti pri izradi prvostepene krivične presude,
Bilten vrhovnog suda
Srbije br. 2/06, oktobar 2006
4
1. POJAM PRESUDE
Presuda u našem pravu predstavlja jednu od dve vrste oblika sudskih odluka (presuda i
rešenje).
Odlukom se uređuje određena procesna ili materijalna situacija i nalaze subjektima da
se povinuju njenom određenju. Osnovu sudskih odluka čini odlučivanje kao misaona
logička
operacija primene prava na konkretan slučaj i izricanje određene pravne posledice.
Činjenično
stanje i pravna norma su podloga za izricanje presude.
Izreka ili dispozitiv presude o osnovanosti tužbenog zahteva je glavni deo presude. U
izreci
pesude sud odlučuje o osnovanosti svih zahteva koji su stavljeni u postupku, a tiču se
glavne
stvari i sporednih traženja, a uz to sud odlučuje i o naknadi parničnih troškova.
Presudom se odlučuje o glavnom i osnovnom pitanju parničnog postupka – o
osnovanosti tužbenog zahteva. Odlučuje se da li tužilac zaslužuje onu pravnu zaštitu,
koju
zahteva i za koju tvrdi da mu pripada.
Presudom se (uz male izuzetke) odlučuje primenom materijalnog prava na one
činjenice koje ovo pravo određuje kao relevantne za nastupanje određene pravne
posledice.
PRESUDA - u građanskopravnom smislu, sudska odluka kojom se meritorno odlučuje o
tužbenom zahtevu, u krivičnopravnom smislu, sudska odluka kojom sud u potpunosti
rasvetljava i razrešava krivičnu stvar, u privrednoprestupnom postupku važi, uglavnom,
ono
što je rečeno za presude u krivičnom postupku; u upravnom sporu, odluka kojom
nadležni sud
odlučuje o zakonitosti konačnog upravnog akta 2 .
Ovim stadijumom postupka rukovodi predsednik veća koji se stara da se sva pitanja
svestrano i potpuno razmotre. Na njemu leži odgovornost da neutrališe nepovoljan
položaj
sudija porotnika i da svoje profesionlano znanje i iskustvo unosi u većanje na način koji
razjašnjava detalje u procesu mišljenja i suđenja. Predsednik veća ne sme da bude
sugestivan,
da ne izjašnjava unapred. Pravilno obavljanje većanja i glasanja o ishodu parnice temelji
se na
moralnoj snazi predsednika veća.
Za svaku odluku veća potrebna je većina glasova. Članovi veća ne mogu odbiti
glasanje o pitanjima koja postavi predsednik veća. Član veća koji je pri glasanju o nekom
ranijem pitanju ostao u manjini ne može da se uzdrži od glasanja o pitanju o kome se ima
docnije odlučivati.
Predsednik veća glasa poslednji kako ne bi uticao na mišljenje ostalih članova veća.
Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavlja predsednik veća. Ako
se o pojedinom pitanju glasovi podele na više različitih mišljenja tako da ni jedno nema
većinu, pitanja se moraju razdvojiti i glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne većina.
No,
ako i to ne pomogne, to je pokazatelj da pojednina pitanja nisu dovoljno raspravljena i
razjašnjena, pa je neophodno ponovno otvaranje glavne rasprave.
O većanju i glasanju se sastavlja poseban zapisnik u koji se unosi tok glasanja i odluka
koja je doneta. Odvojena mišljenja članova veća prilažu se uz njega, ako nisu u njega
uneta.
Potpisuju ga svi članovi veća i zapisničar.
Zapisnik se zatvara u poseban omot i može ga razgledati samo viši sud kada odlučuje
o pravnom leku, uz novo kovertiranje i oznaku "razgledan".
Ako je u postupku po pravnom leku, odluka višeg suda doneta jednoglasno, zapisnik
se ne sastavlja, nego se na izvorniku odluke stavlja beleška o većanju i glasanju.
Prema načelu neposrednosti – presudu donosi isti onaj sudija ili veće koji su
učestvovali na ročištu na kojem je glavna rasprava zaključena.
Odluka se donosi neposredno po zajključenju glavne rasprave, dok su utisci sudije i
članova
veća još sveži (izuzetno: složeni predmeti – za 8 dana od dana zaključenja glavne
rasprave.).
Završna faza u donošenju presude je njeno objavljivanje.
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
Sudija pojedinac ili predsednik veća javno čita izreku presude i ukratko saopštava
njene razloge. Prilikom objavljivanja presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o
odmeravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vrši
sudija, a
odluka se unosi u pismeni sastav presude. Svi prisutni će stojeći slušati čitanje izreke
presude.
3 Prof dr Alekandar Radovanov, Građansko procesno pravo – parnični, vanparnični i
postupak izvršenja i
obezbeđenja, četvrto izmenjeno izdanje, Univerzitet Privredna Akademija Novi Sad,
Pravni fakultet za privredu i
