1.
УВОД
Декубитус тј. декубитална рана је локално оштећење коже и/или поткожног
ткива настало због силе притиска, силе смицања или трења, односно њиховом
комбинацијом.
Због локалне исхемије на местима притиска тела на подлогу долази до
иреверзибилних промена ткива на тим местима и настанка некротичних промена
које се протежу у различите дубине. Деукубитални улкуси могу настати већ након
2 сата непрекидног притиска. Могу се јавити на различитим деловима тела, али
нека места су уобичајена за појаву декубитуса. Најчешће се јављају у региону
кукова и у геутеалном пределу, затим на доњим екстремитетима и на свим другим
деловима тела. [1]
[1] Влајић Е. Декубитус: процена, спречавање и лечење, 2008.
-1-
1.1 ПРЕВЕНЦИЈА ДЕКУБИТУСА
1.1.
Фактори
који утичу на настанак декубитуса
Фактори настанка декубитуса су егзогени и ендогени. Егзогени фактори
настанка су:
дуго лежање на неудобном душеку,
наборано лично и постељно рубље,
влага у постељи,
нестручно постављена имобилизација,
контрактура зглобова.
Ендогени фактори настанка су:
хроничне и терминалне болести,
потхрањеност, хипопротеинемија и анемија,
срчана и бубрежна обољења,
парезе и парализе појединих делова тела,
немогућност и невољност промене положаја болесника у постоперативном
току,
бактеријска контаминација коже. [2]
1.2. Клиничка слика
[3]
У клиничкој слици доминира локализација промена на регијама тела које су
изложене притиску о тврду , мокру и у неравну подлогу. Класификација
декубитуса је потребан ради идентификације и описа величине декубитуса.
Декубитуси се деле у пет стадијума, зависно од дубине оштећеног ткива:
I стадијум – Појава црвенила са едемом. То стање настаје након 2-3 сата притиска
на једном месту. Болесник осећа бол, свраб или топлоту у подручју притиска. Нема
рану, а црвенило не нестаје кад се притисне. Промене у овом стадијуму су још увек
реверзибилне.
II стадијум – На захваћеном делу коже, а делимично и поткожном ткиву, јављају се
мехурићи. Постоји алтерација ћелија у епидерму. Кожа добија пурпурно плаву
боју. Оштећења још нису коначна.
[2] Преузето: www.scribd.com/doc/dekubitus/- Zdravstvena nega u neurologiji, jul 2009.
[3] Љубомир Панајоловић, Јефта Козарски, С. Цветановић, Игор Маљковић.
Хируршко лечење декубитуса, ВМА Београд, Тимочки медински гласник.
-2-
Мере превенције су:
добра нега и смањене притиска,
спречавање контаминације излучевинама,
промена положаја и коришћење помагала,
спровођење хигијнско-дијететског режима
и уколико дође до појаве ране, добра нега и лечење.
1.5. Дијагностиковање декубитуса
[5]
Дијагностиковање промена најпре спроводи медицинска сестра, јер она
спроводи сву потребну негу и мере превенција. А у процесу лечења је већ
неопходно присуство лекара различитих специјалности.
Процена настанка декубитуса се врши на основу
Knoll, Norton, Braden
скале, а
постоје и друге (Gosnell, Naterlow скала).
Knoll
скала има распон бодова од 0-33, а процењује се опште и ментално стање,
активност, покретљивост, инконтиненације, перопална исхрана и течност и
предиспонирајуће болести. Свака ставка носи од 0-3 бода.
Norton
скала има распон бодова од 5-16, па је од 05-12 висок ризик, 13-14
умерен ризик, 15-16 мали ризик. А оцењује се физичка кондиција, ментално стање,
активност, покретљивост и инконтиненције. Оцењује се бодовима од 1-4.
Braden
скала процењује сензорну перцепцију, влажност, активност,
покретљивост, прехрана и трење. Распон бодова је од 6-23 и мањи број бодова
означава већи ризик за настанак декубитуса.
1.6. Лечење декубитуса
[5]
Лечење је веома сложено и дуг процес и захтева мултидисциплиниран приступ
и ангажовање лекара различитих специјалности. Лечење декубитуса може бити:
конзервативно
хируршко
Конзервативно лечење подразумева:
побољшање општег стања болесника,
поново успостављање пертузије у оштећеним ткивима,
превенција и санација инфекције у рани,
стимулација стварања гранулационог ткива.
[5] В. Коњикутић, Здравствена нега у процесу рехабилитације, 2005
-4-
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
