SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………………..2
2. FAKTORI RIZIKA U PREVENCIJI MALIGNIH BOLESTI……………………………3
2.1.
Značaj malignih bolesti u
Srbiji……………………………………………………….4
2.2.
Faktori rizika u nastanku malignih
bolesti…………………………………………….4
3. SAVREMENA DIJAGNOSTIKA U LEČENJU MALIGNIH BOLESTI………………..8
4. ZAKLJUČAK………………………………………………..…………………………..12
LITERATURA……………………………………………………………..……………………13
1
1. UVOD
Primarna prevencija malignih bolesti obuhvata sve mere zaštite zdravlja koje sprečavaju
nastanak karcinoma. Uopšte, ovaj pojam se odnosi na smanjenje faktora rizika za nastanak
malignih bolesti u opštoj populaciji. Postoje dva osnovna oblika strategije u primarnoj prevenciji,
koja se baziraju na činjenicama da je veći broj malignih bolesti potencijalno preventivan (mogu
se sprečiti).
Kao prvo, postoji težnja da se smanji broj osoba koje su izložene dejstvu supstanci koje
povećavaju rizik za nastanak ovih bolesti, npr. merama zaštite protiv kancerogena na radnom
mestu i životnoj sredini. Druga je, ali ne manje važna težnja, da se na što efektniji način utiče na
svest ljudi da se svojim ponašanjem mogu zaštititi od nastanka karcinoma. Upravo zbog te
činjenice navodimo štetne faktore koje treba izbegavati i preporuke za promenu načina života
koje bi smanjile mogućnost nastanka karcinoma na minimum.
Nepotrebno je napominjati kako maligni tumor spada među najteže bolesti i kako je, ukoliko se
pravovremeno ne otkrije i ne leči na adekvatan način, skoro u 100% slučajeva smrtonosan.
3
2.1.
Značaj malignih bolesti u Srbiji
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, Srbija, bez Kosova, ima sedam i po miliona
stanovnika (5.466.000 u centralnoj Srbiji i 2.032.000 u Vojvodini). U odnosu na prethodni popis
iz 1991. godine, broj stanovnika se smanjio za 4,4%. Beleže se neprekidno smanjenje stopa
nataliteta i trend starenja stanovništva. Prema podacima Registra za rak centralne Srbije i
Registra za maligne neoplazme Vojvodine, u Srbiji svake godine od raka oboli oko 30.000
osoba. Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva, želuca i
prostate. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela
materice.
Maligna oboljenja su odgovorna za oko 18,5% ukupne smrtnosti i nalaze se na drugom mestu,
iza oboljenja srca i krvnih sudova. Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja u našoj zemlji je
u poslednjih nekoliko decenija u neprekidnom porastu. Sa izuzetkom raka želuca, čija učestalost
opada, i raka grlića materice koji pokazuje oscilacije, kod svih vodećih malignih bolesti uočava
se porast obolevanja i umiranja. Učestalost malignih bolesti, kao i zastupljenost najčešćih tipova
u Srbiji, slične su kao i u okolnim zemljama, tj. zemljama bivše Jugoslavije i drugim zemljama
jugoistočne Evrope.
U poređenju sa ostalim delovima Evrope, ukupna stopa incidence malignih bolesti u Srbiji spada
u grupu stopa srednjih vrednosti. Međutim, postoje izuzeci: prema učestalosti raka pluća i raka
grlića materice, naša zemlja je među vodećima u Evropi.
2.2.
Faktori rizika u nastanku malignih bolesti
PUŠENJE:
Epidemiološke studije potvrđuju povezanost navike pušenja sa rakom pluća, grla,
usne duplje, jednjaka, mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice. Utvrđena je
povezanost pušenja sa rakom želuca, jetre i debelog creva. Procenjuje se da je pušenje
odgovorno za 30% ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90% smrtnosti od raka pluća.
Svakako, zbog ovoga je neophodno prestati pušiti, ali i zatražiti i lekarsku pomoć za odvikavanje
od pušenja.
