Gimnazija Veljko Petrović Sombor
Maturski rad
Tema:
Prevencija mentalnog zdravlja
Mentor: učenica:
Prof. Radmila Mihaljičić Saška Arsenić 4/5
Sombor, maj 2014.
2
Sadržaj:
1. Mentalno zdravlje kroz istoriju......................................................................................................3
2. Nastanak pokreta mentalne higijene...........................................................................................4
3. Razvoj i promocije mentalnog zdravlja.......................................................................................6
4. Predmet i uloga mentalne higijene...............................................................................................7
5. Uloga i aktivnosti mentalne higijene kod dece........................................................................8
6. Zaštita mentalnog zdravlja.............................................................................................................11
7. Zaključak................................................................................................................................................15
Literatura.............................................................................................................................................................16
4
U veku iza nas, dela Frojda (Sigmund Freud, 1856-1939) i Mejera (Adolf Meyer,
1866-1950), rodonačelnika pravaca razvoja psihijatrije, pokreću stvaranje otvorenijeg
stava prema mentalnim bolestima u društvu, ali nasuprot tome. Zakon o eutanaziji u
Hitlerovoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata vodi u smrt preko četvrtine miliona
duševno obolelih širom Evrope.
Polovinom prošloga veka, najpre u Francuskoj a zatim i kod nas, otpočinje
upotreba psihofarmaka iz grupe neuroleptika, koji u potpunosti menjaju tok teških
duševnih oboljenja koja su do tada lečena sa skromnim uspehom. Ovim velikim naučnim
doprinosom farmakologije i kliničke psihijatrije otvara se novo polje za delatnost
mentalne higijene, koja osim primarne prevencije dobija zadatak da doprinese
uspešnijoj socijalnoj rehabilitaciji i poboljšanju kvaliteta života lečenih psihijatrijskih
bolesnika.
Nijedna socijalna grupa ili pojedinac nisu imuni na mentalne poremećaje, ali je
rizik od narušavanja mentalnog zdravlja veći među siromašnim, nezaposlenim i
osobama niskog obrazovnog statusa, kao i među žrtvama nasilja, migrantima i
izbeglicama, decom i adolescentima, zlostavljanim ženama i starim osobama. Danas
problemi mentalnog zdravlja prožimaju društvo u celini, a unapređenje mentalnog
zdravlja predstavlja izazov globalnog razvoja.
2. Nastanak pokreta mentalne higijene
Mentalna higijena je grana preventivne medicine koja se bavi sprečavanjem
duševnih poremećaja kao i očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja. Iako je
dobila status samostalne nauke, ona se oslanja i na druge naučne discipline. Ona u
današnje vreme koristi iskustva mnogih naučnih disciplina: antropologije, sociologije,
psihologije, zdravstvene ekologije i psihijatrije, što sprovodi kroz mere, metode i tehnike
zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija 1950. godine
5
razrešava nedoumice oko matičnosti ove multidiscplinarne zdravstvene aktivnosti
prisvajane i od društvenih nauka, sa isticanjem preventivno-medicinskog aspekta: „
pod
mentalnom higijenom podrazumevaju se sve one aktivnosti koje sprovodi higijena,
nastojanja, tehnike i delatnosti u cilju sprečavanja bolesti i očuvanja zdravlja”
. Kempbel
(Cambell) mentalnu higijenu definiše kao nauku i praksu u održavanju mentalnog
zdravlja i efikasnosti, sadržanu u dva cilja. Prvi cilj je da razvija optimalne načine ličnog i
socijalnog ponašanja sa namerom da se urođene obdarenosti i kapaciteti iskoriste na
najbolji način. Drugi cilj je
da se preveniraju
mentalne bolesti. Blisko
područje ispituje i
ortopsihijatrija, koja se
posmatra kao podgrana
psihijatrije, koja se bavi
ispitivanjem i tretmanom
mentalnih devijacija u
graničnim područjima
psihijatrije; takođe obuhvata i ispitivanja metoda prevencije mentalnih poremećaja.
Specifična područja aktivnosti mentalne higijene su proučavanje mogućnosti
modifikacije faktora sredine koji mogu biti morbogeni faktori, na prvom mestu
interpersonalnih odnosa, bez potcenjivanja značaja faktora ishrane, stanovanja,
saobraćaja, nestabilnih ekonomskih, političkih okolnosti, ratova i prirodnih katatstrofa.
Mentalnu higijenu kao pojam prvi put je upotrebio Vilijam Svit¬ser (William Sweetser)
1843. godine, a kasnije na svojim predavanjim u Kembridžu promovisao psiholog
Vilijam Džejms (William James, 1842-1910). Termin u savremenu literaturu na velika
vrata uvodi psihijatar Adolf Mejer stavom o individualnim psihološkim linijama razvoja
ličnosti i aktivnom učešću mentalno obolelih u lečenju.
