1. Pojam preventive i preventivnog inzenjerstva
Preventiva podrazumeva skup aktivnosti koje su usmerene ka sprecavanju nastanka
stetnog dogadjaja tj. smanjenju mogucnosti da do akcidenta dodje i smanjenju
posledica ukoliko do stetnog dogadjaja ipak dodje. U tom kontekstu, preventivno
inzenjerstvo predstavlja sofisticirano sredstvo za realizaciju preventive. Preventivno
inzenjerstvo obuhvata skup postupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinarnog
pristupa meri rizik prisutan u nekom sistemu, utvrdjuju mere preventivne zastite i
njihov uticaj na rizik i kontrolise realizacija utvrdjenih zastitnih mera i postupaka.
Otuda preventivno inzenjerstvo oznacava ujedno i najracionalniji odgovor na
opasnosti koje su deo tehnoloskog procesa. Moze se reci da je preventivno
inzenjerstvo tehnicka, ekonomska i pravna osnova osiguranja.
2. Preventiva u zakonu o osiguranju
Delatnost osiguranja (clan 2):
Poslovi osiguranja su zakljucivanje i izvrsavanje ugovora o osiguranju i preduzimanje
mera za sprecavanje i suzbijanje rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu i lica.
Premija osiguranja (clan 106):
Funkcionalna premija sastoji se od tehnicke premije, a moze sadrzati i doprinos za
preventivu, ako je uracunat u premiju osiguranja.
3. Preventiva u zakonu o obligacionim odnosima
U zakonu o obligacionim odnosima ne govori se izricito o preventivnoj funkciji u
osiguranju. Medjutim, iz pojedinih clanova ovog zakona se vidi da zakonodavac
pojedina pitanja preventivnog karaktera regulise snagom zakona i ne ostavlja slobodu
ugovaranja. To se delimicno odnosi na obavezu osiguranika da prijavi sve okolnosti
od znacaja za ocenu rizika, takodje i da obavesti osiguravaca o promenama rizika.
Posebno se u clanu 926 regulise pitanje medjusobnih prava i obaveza osiguranika i
osiguravaca u sprecavanju osiguranog slucaja i spasavanja. Prema ovom clanu,
osiguranik je duzan da preduzme propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da
se spreci nastupanje osiguranog slucaja.
4. Mesto i uloga preventive u osiguranju
Izuzetno odgovoran i slozen zadatak za svaku drzavu je:
-da stvori uslove
-organizuje i osposobi drustvene strukture
-oblikuje mehanizme i mere
-uspostavi odgovornost institucija i pojedinaca
-izvrsi izbor modaliteta koji mogu pojedince da usmere na pravilno ponasanje
-da prevenciju uspesno locira na realna zbivanja u svim privrednim i drugim
sistemima drustva.
Time se oblikuje bezbednost ljudi i imovine. Zbog toga, preventiva u osiguranju
predstavlja jednu od bitnih poluga za sprecavanje ili ublazavanje negativnih efekata
stetnih dogadjaja.
5. Preventivno inzenjerstvo u funkciji smanjenja steta
Istrazivacki rezultati preventivnog inzenjerstva idu ka parcijalnim ciljevima ukoliko
su usmereni samo na preventivnu zastitu. Njegova kompleksna funkcija ostvaruje se u
sprezi sa osiguranjem imovine i ljudi. Istrazivacke aktivnosti preventivnog
inzenjerstva cine tri karakteristicne faze:
1. faza procene rizika osiguranja kojom se definisu svi tehnoloski, plansko-
urbanisticki, gradjevinski, obrazovni, ekonomski, pravni uslovi formiranja
osiguravajuceg odnosa
2. faza upravljanja preuzetim rizikom osiguranja koja integrise aktivnosti
osiguravaca na utvrdjivanju realnog stanja preuzetog rizika, ugovorom
prihvacenih propisanih i ugovorenih mera preventivne zastite od strane
osiguranika
3. faza istrazivanja i utvrdjivanja uzroka, posledica i odgovornosti za nastali stetni
dogadjaj.
6. Ukratko objasniti uticaj tehnike i tehnologije na mogucnost nastanka stetnog
dogadjaja
Danasnji tehnoloski razvoj pored prednosti koje su nesumnjive ima i negativnu
stranu. Ta negativna strana odnosi se na prisustvo razlicitih steta koje mogu imati
razlicite razmere, od beznacajnih do katastrofalnih. Pri tome, prosecni efekti steta,
posebno onih koje nastaju kao posledica dejstva pozara i eksplozija, direktno su
srazmerni stepenu tehnoloskog razvoja. Zato su katastrofe neminovnost i cena koja se
mora platiti zarad tehnoloskog napretka. Da je ovo samo delimicno moze se zakljuciti
ukoliko se iznos realizovanih steta dovede u odnos sa bruto nacionalnim dohotkom.
7. Ciljevi i zadaci preventivnog inzenjerstva
Ciljevi preventivnog inzenjerstva su:
-polazeci od dostignuca uticajnih naucno-istrazivackih i strucnih saznanja, kreirati
optimalni sistem zastite parcijalnih namenskih jedinica tako da verovatnoca nastanka
stetnog dogadjaja bude minimalna
-kreirati i prakticno realizovati sistem reagovanja parcijalne sredine, u slucaju pojave
stetnog dogadjaja, na nacin da njegove posledice budu najmanje moguce
-osmisljeno upravljati sistemom zastite u direktnom vremenu funkcionisanja sistema
-prikupiti i arhivirati verodostojne, ekspertski proverene informacije o uzroku stetnog
dogadjaja, njegovoj materijalnoj i drugoj steti kao i odgovornosti za njeno izazivanje.
Navedene ciljeve preventivno inzenjerstvo ostvaruje realizacijom sledecih zadataka:
-analiziranjem karakteristika: urbanistickog, gradjevinskog, elektrotehnickog,
masinskog, organizacionog, obrazovnog i zastitnog stanja konkretnog predmeta
istrazivanja
-analiziranjem tehnoloskih karakteristika predmeta istrazivanja i procenjivanjem
verovatnoce formiranja uslova za nastanak stetnog dogadjaja
-utvrdjivanjem i nalaganjem tehnickih, organizacionih i pravnih mera preventivne
zastite
-laboratorijskim istrazivanjem i atestiranjem
-upravljanjem projektom zajednicki prihvacenim sistemom preventivne zastite u
direktnom vremenu
