1. УВОД
Саобраћај је настао као потреба човека и у тесној вези је са нивоом развоја људских
потреба (посебно захтева за саобраћајем), односно са развојем друштва. Ниво развоја
саобраћаја увек је зависио од нивоа технолошког и укупног развоја друштва и њему се
уподобљавао. Када су доминирали захтеви за кратким превозима малих количина ствари и
људи, у саобраћају су доминирала саобраћајна средства која су то омогућавала. Настанком
захтеви за превозом великих количина ствари и људи, на великим растојањима, појавила
су се и транспортна средства која су ово омогућавала. Када се појавила потреба за
ефикасним коришћењем различитих грана и видова саобраћаја, јавÿа се интегрални
(комбиновани) транспорт. С друге стране, ниво развоја саобраћаја умногоме одреоеује
тренутни ниво и омогућује даљи развој друштва. Уколико развој саобраћаја касни за
развојем друштва, онда ниво саобраћаја постаје сметња даљем развоју друштва. Бројни су
примери који ово доказују. У првобитној заједници људи су имали потребу да превезу
мале количине терета, на мала растојања. Овакве захтеве могао је да задовољи примитиван
саобраћај који је користио људски рад и делимично снагу припитомљених животиња.
Поред ношења терета (од стране човека или животиња), значајнији превози су реализовани
вучењем на рачвастој грани (која клизи), сплавовима и првим чамцима (издубљено стабло)
који су ишли низводно или су били вучени и сл.
Први сувоземни путеви биле су стазе које су утабале животиње. С развојем
робовласништва, робовласници укрупњавају своје поседе и јефтино купују робове. Јавља
се потреба да се знатно веће количине терета (сва производња, сва оруођа и алати, сви
робови итд.), свакодневно превозе унутар поседа на ма лим и средњим растојањима (са
једног на други крај поседа или од удаљених њива до складишта или места где станују
робови, односно робовласник). Мада доминира натурална производња, део производа
намењени су размени. Везивањем значајног физичког рада за робове, омогућује се
интензивније бављење умним радом. Развијају се писменост, уметност и наука. Образују
се прве велике државе. У оквиру треће велике друштвене поделе рада издваја се трговина.
Формирање организованих војних формација и велике војне активности стварају нове
потребе за саобраћањем: за брзим пребацивањем војних јединица (војника, наоружања,
хране и др. потреба) на велика растојања, али и потребу за сигурним и брзим преносом
саопштења и информација. Овакви захтеви су се могли задовољити развојем и применом
нових превозних средстава. Један од највећих проналазака у историји – проналазак точка,
омогућио је конструкцију таљига (грана или једноставна дрвена конструкција са точком
који се окреће). Наиме, када су људи схватили да су отпори клизању неколико десетина
пута већи од отпора котрљању, они су уместо једноставног и тешког вучења гране,
конструисали точак који се окреће и на њега ставили грану са теретом. Основно превозно
средство били су товарне животиње, а знатно касније и запрега. Због повећаних захтева за
превозом, а посебно због потреба војске, граде се путеви са тврдом подлогом и путна
мрежа.
2
искуство
понашање
вожња под утицајем
умор
остали елементи (стандард, образовање, социо-демографска обележја, утицаји дрога и
лекова, болест, исхрана, пушење).
2.1.
Општа слика стања безбједности у свијету и код нас
Технички недостаци пута, често су узрок нестанка саобраћајни несрећа. Ови недостаци
могу настати или у фази пројектовања или у фази изградње, фази опремања или уколико се
пут не оџава правовремено. И овдје разликујемо активну и пасивну безбједност пута.
Активна безбједност пута представља особине пута усмјерене на стварање услова за
безбједан саобраћај и избјегавање настанка саобраћајних несрећа. У активну безбједност
спада: -траса пута- мора бити адекватно обликована, односно правилно вођена, без наглих
ломова, са кривинама што већих полупречника, без дугих праваца који умарају возача.
Слика 1. Старост битно утиче на ризик учешћа у саобраћајним незгодама. „У“ крива
описује ову зависност, истичући велики ризик младих и старих лица у односу на
средовечне (Бедард, М. и др.). С друге стране, у саобраћају највише има средовечних
возача
2
.
2
4
Мора се избјећи нагло мјењање брзине. Траса пута мора бити оптички добро вођена, тј
морају се уцртати средишње и рубне линије, те остала сигнализациај за повечање
безбједности;-технички елементи пута-са аспекта безбједности повољнији су путеви са
физички одвојеним смјеровима, са довољним простором поред пута (2 м магистралне, 1м
локалне), ширина траке (2.5 м локалне, 3.5 м магистралне), са одвојеним тракама за
различите видове саобраћаја;- стање коловоза- за безбједну вожњу мора се обезбједити
добро пријањање између точка И подлоге јер се на тај начин спречава клизање. То се
постиже одговарајучом храпавошћу. Истрошен коловоз треба поправити, како би се
смањио број несрећа; -опрема пута- добро опремљен пут повећава безбједност саобраћаја.
У опрему пута убрајамо:
Саобраћајну сигнализацију и саобраћајне уређаје;-расвјета пута-с обзиром да се саобраћај
одвија и ноћу, потребно је добро освјетлити саобраћајнице. То се односи на опасне
раскрснице и петље,пјешачке прелазе и тунеле. Путеви ван насеља не морају да се
освијетле;-раскрснице-доказано је да се 50% несрећа у градовима деси на раскрсницама.
Најопаснија су лијева скретања која треба посебно одвојити те укрштање различитих
видова саобраћаја, што такођер треба адекватно ријешити; -утицај бочних запрека- бочне
запреке (ограде, стубови, рекламне плоче и дрвеће) треба удаљити од коловоза;-одржавање
пута-мора бити континуирано и правовремено.
Слика 2. Стање сигурности у појединим земљама свијета
Да би се постигло жељено стање сигурности у саобраћају, неоходно је потпуно сагледати
тренутно стање, те на основу резултата вредновања сигурности саобраћаја тачно одредити
како и гдје треба улагати да би се постигло жељено стање сигурности. Детаљна и упоредна
анализа саобраћајних незгода представља најпоузданије средство за оцјену нивоа
сигурности саобраћаја. Вредновање сигурности саобраћаја врши се утврђивањем:
5
