Fakultet za industrijski menadžment
Kruševac
Univerzitet “UNION”
Seminarski rad
Predmet: Menadžment proizvodnih procesa
Tema: Preventivno – plansko održavanje
Mentor
Student
Prof. dr Milutin Đuričić
Milena Šović 183/05
1
SADRŽAJ
1.
Uvod
............................................................................................................
.......
1
2.
Održavanje
i
metode
održavanja
............................................................
2
3.
Preventivno
–
plansko
održavanje
..........................................................
2
3.1. Čišćenje i podmazivanje .............................................................................
3
3.1.1. Čišćenje .............................................................................................
3
3.1.2. Podmazivanje ...................................................................................
3
3.1.2.1 Razvoj programa podmazivanja ............................................
4
3.2. Pregled stanja i kontrola ispravnosti …………………………………....
7
3.2.1 Planiranje pregleda .............................................................................
10
3.2.2. Metode za identifikaciju stanja pri pregledu ..................................
11
3.2.3. Sprovođenje preventivnog pregleda i izveštaj .................................
12
4.
Zaključak
…………………………………………………………………….
13
5.
Literatura
……………………………………………………………………
14
2
3.
Održavanje i metode održavanja
Proces održavanja pretstavlja skup svih aktivnosti koji se sprovode u cilju
otklanjanja otkaza i sprečavanja njihove pojave. Održavanje ima za cilj da pomoću
određenih aktivnosti održava radnu sposobnost mašine na određenom nivou, ili da je
ponovo dovede u stanje potrebne radne sposobnosti. Održavanje doprinosi direktno
povećanju produktivnosti mašina, smanjenju zastoja i troškova proizvodnje, a od
posebnog značaja je za ekonomično i racionalno poslovanje.
Osnovna podela održavanja data je na slici 1.
sl.1 Podela održavanja
Može se reći da postoje tri osnovne metode održavanja i dve glavne pod grupe
preventivnog održavanja. U praksi se najčešće srećemo sa njihovim kombinacijama.
Metoda prevantivnog održavanja podrazumeva da se na tehnički sistem deluje
pre otkaza sa zadatkom da se spreči pojava stanja U OTKAZU, odnosno zadrži stanje
sistema u traženoj funkciji (U RADU) u što dužem vremenu. Kao što se vidi na slici 1
prventivno održavanje može biti plansko i prema stanju. Cilj ovog seminarskog rada
je da opišemo i što bolje razjasnimo preventivno plansko održavanje, njegove metode
i cilj.
4.
Preventivno – plansko održavanje
Pod pojmom preventivno-plansko održavanje podrazumevaju se fiksni
intervali (nedelja, mesec, kvartal, sezona ili neki drugi interval) u kojima se izvode
određene aktivnosti. Ovi intervali mogu biti konstantni ili se mogu menjati.
Dva glavna elementa preventivnog održavanja sa fiksnim intervalima su
tehnološki postupak i disciplina.
Uspešna primena određenog tehnološkog postupka je zasnovana na:
1. Detaljnom spisku opreme koja se održava,
2. Glavnom godišnjem planu preventivnog održavanja iz koga proizilaze
mesečni, nedeljni i dnevni zadaci,
4
3. Određivanju odgovornog osoblja za sprovođenje predviđenih zadataka,
4. Kontroli obavljenih zadataka,
5. Izveštaju koji ukazuje na to kada je preventivna aktivnost sprovedena i
kada je treba ponovo uraditi i
6. Izvođenju korekcije kod pojave bilo koje protivurečnosti.
3.2. Čišćenje i podmazivanje
3.1.2. Čišćenje
Savršeni red i čistoća su osnova za uspešno sprovođenje preventivnog
održavanja. Čišćenje pretstavlja operaciju uklanjanja svih za normalnan rad tehničkog
sredstva štetnih i nepotrebnih materijala. U čišćenje spada i pranje i produvavanje
elemenata ili kompletnog tehničkog sredstva. Tako na primer zbog prisustva metalnih
opiljaka i raznih fluida i gasova, dolazi do brzog starenja i habanja zaptivnih
elemenata od gume, te zaključujemo da je ovo posledica nedovoljnog čišćenja i da
može dovesti do većih oštećenja i ozbiljnijih otkaza na opremi.
Čišćenje se sprovodi svakodnevno a sredstva za čišćenje i njihova količina
posebno se određuje za svako sredstvo i organizacionu jedinicu. Obimnija čišćenja se
najčešće izvode nedeljno i mesečno.
Čišćenje tehničkih sredstava obavljaju rukovaoci sredstava a za čistoću na
generalnom planu je u najvećem broju slučajeva zadužena posebna služba.
3.1.3. Podmazivanje
Podmazivanje obuhvata: čišćenje i ispiranje kliznih površina, proveru stanja
maziva (količine i svojstva), dopunjavanje i dolivanje utrošenih količina maziva i
njihovu zamenu na predviđenim mestima.
Podmazivanje mašina ima za cilj da se mazivom rastave naležuće pokretne
površine mašine, kako bi se trenje između ovih površina prenelo na mazivo. Takođe
premazivanje štiti površine koje nisu obojene, a na koje deluje korozija ili hemikalije.
Mazivo obezbeđuje smanjenje zagrevanja kontaktnih elemenata i sprečava iznošenje
produkata habanja iz zone kontakta. obrazujući sloj odgovarajuće debljine, nosivosti i
otpornosti.
Pravilno podmazivanje čuva radnu sposobnost mašine i produžava njen
tehnički vek
.
Vrste i kvalitet maziva koja se upotrebljavaju zavise od konstrukcionih
oblika i dimenzija delova koji se podmazuju, od opterećenja i brzine pomeranja ovih
površina, od temperature na mestu podmazivanja i okolini mašine, od delovanja
tehnološkog procesa i radne okoline na oksidaciju i hemijsko nagrizanje površina
mašine. Vrste maziva koja se koriste su: ulja ili masti za podmazivanje, ulja za
hlađenje i podmazivanje, maziva za zaštitu kliznih površina i sl. Samo podmazivanje
može da se vrši nanošenjem maziva na površine, kapanjem ulja i ceđenjem masti i
dovođenjem ulja i masti na površine pod pritiskom.
Za svaku mašinu treba sastaviti kartu podmazivanja
delova i premazivanja
površina. Ova karta treba da sadrži naziv i oznaku mašine, šemu mašine, oznake
mesta koja se podmazuju i premazuju, vrste i količine maziva, vremenske razmake
ponavljanja ovih operacija, postupak i normu vremena operacija podmazivanja i
premazivanja uz navođenje složenosti posla. Na osnovu navedene karte sastavljaju se
operativni i osnovni planovi
podmazivanja i premazivanja mašine.
5
