Univerzitet u Kragujevcu
Mašinski fakultet
Smer
Drumski saobraćaj
Seminarski rad
Predmet:
Zakonska regulativa u drumskom saobraćaju
Tema:
Prevoz opasnih materija
Predmetni nastavnik: Student:
Prof. Dr Dragoljub Radonjić Malešević Nikola 305/2010
Kragujevac
Jun 2011.
Prevoz opasnih materija
2011
3
1. Uvodna razmatranja
Razvojem nauke, tehnike i tehnologije omogućena je proizvodnja velikog broja
različitih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one
materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice štetne po zdravlje i
okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestručnog rada, zatim usled bilo kakve
nezgode tokom proizvodnje, skladištenja, rukovanja ili transporta.
Transport opasnih materija zauzima sve značajnije mesto u strukturi ukupnog
prevoza. Imajući u vidu svojstva ovih materija očigledno je da se njihovim prevozom
povećava opšta opasnost, sa jedne strane zbog mogućnosti nastajanja saobraćajnih
nezgoda, a sa druge strane zbog ograničenih mogućnosti prilagođavanja ambalaže i
vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju sprečavanja njihovog štetnog dejstva.
Transportna sredstva kojima se vrši prevoz opasnih materija moraju biti posebne
konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovarajućim zakonom.
Mogućnosti bezbednog skladištenja ovih materija su daleko veće nego
mogućnosti bezbednog prevoza. Naime, skladište se može locirati na najpovoljnijem
mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vrši i kroz gusto naseljene urbane sredine
ili pored značajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje određene opasne materije
moglo izazvati veoma teške posledice.
Transport opasnih materija i predmeta, tzv. ”opasnih roba” je prema Evropskom
sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraćaju (ADR-u)
zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih
vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, već je potrebno
dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvršio prevoz.
Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao što su pripremanje
materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci
Prevoz opasnih materija
2011
4
voznog osoblja u slučaju saobraćajne nezgode ili havarije i slično. Obeležavanje
opasnih materija je takođe definisano ADR-om tako da omogućava brzo i jednostavno
sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje
treba da ispune ambalaža i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u
kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu označene
odgovarajućim listicama opasnosti i tablama za obeležavanje vozila.
Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre
sa aspekta mogućnosti nastanka saobraćajnih nezgoda, a zatim sa aspekta
nemogućnosti sprečavanja štetnog dejstva od strane ambalaže i vozila u takvim
situacijama. Takođe, do pojave akcedentnih situacija može doći i prilikom utovara i
istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno poštovanje propisa koji se
odnose na ovu problematiku. U slučaju pojave incidenta, akteri su dužni da odmah
obaveste odgovarajuće interventne servise čiji je zadatak da hitno reaguju u takvim
situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom
obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u
oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pažnja.
2. Vrste i podela opasnih materija
Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladištenju,
transportu, rukovanju i korišćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi ili mogu
dovesti do materijalnih šteta ukoliko se njima nestručno rukuje. Zauzimaju veoma
značajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (
European agreement
concerning the international carriage of dangerousgoods by road
) definisane osnovne
instrukcije kojih se moraju pridržavati sve države potpisnice ovog sporazuma bez
odstupanja.
Široka primena ovih materija uslovila je njihovu opštu klasifikaciju koja je
izvršena u skladu sa međunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaćeno je oko
50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina,
agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane
u sledeće klase:
KLASA 1:
1a
Eksplozivne materije,
1b
Predmeti punjeni eksplozivnim materijama,
1c
Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;
KLASA 2
Zbijeni gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;
KLASA 3
Zapaljive tečnosti;
KLASA 4:
4a
Zapaljive čvrste materije,
4b
Materije sklone samoupaljenju,
4c
Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;
Prevoz opasnih materija
2011
6
Svaki eksploziv ima određene fizičko-hemijske i balističke karakteristike na
osnovu kojih se određuje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike
svrstavaju se:
1. Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu količinu kiseonika za potpunu oksidaciju
eksplozivne materije, ili predstavlja količinu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za
potpunu oksidaciju;
2. Gustina - predstavlja važno svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno utiče na
brzinu i pritisak detonacije;
3. Specifična zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali
procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013
bara, pri čemu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju;
4. Sadržaj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sardži
azot;
5. Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja
eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidišu na najviši nivo;
6. Toplota eksplozije - predstavlja razliku između toplote stvaranja finalnih proizvoda
eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije;
7. Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali
hemijskim razlaganjem eksplozivne materije;
8. Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne
materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja;
9. Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izraženu u cm sa koje pada teg
određene težine pri čemu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku
6 proba;
10. Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod
uticajem određenog opterećenja;
11. Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija;
12. Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i različita je.
U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni
predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izrađene su radi
nekog praktičnog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehničkih efekata. Sa aspekta zakona,
eksplozivne materije su podeljene na:
privredne eksplozive
- pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se
upotrebljavaju za rušenje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom
oslobođenom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja;
sredstva za paljenje eksploziva
- ovde spadaju sve vrste kapisli, upaljača i štapina i
pirotehnička sredstva koja se koriste pri miniranju;
pirotehničke proizvode
- pirotehničkim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se
upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u
naučne i privredne svrhe, kao i predmeti koje sardže eksplozivne sastojke, prskave
sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji služe za postizanje efekata
razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima;
privrednu municiju
- privrednom municijom se smatraju meci, patroni i čaure
opremljene kapislom i napunjene barutom;
