studenti.rs home page

САОБРАЋАЈНИ

 

ФАКУЛТЕТ

 

УНИВЕРЗИТЕТА

 

У

 

БЕОГРАДУ

 

Катедра

 

за

 

друмски

 

и

 

градски

 

транспорт

 

робе

 

Ментори

: 

Проф

. 

др

 

Снежана

 

Филиповић

, 

дипл

. 

инж

. 

Асистент

 

мр

 

Оливера

 

Медар

, 

дипл

. 

инж

. 

 
 
 
 
 
 
 
 

ДИПЛОМСКИ

 

РАД

 

Стање

 

и

 

могућности

 

развоја

 

превоза

 

робе

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Студент

: 

Татјана

 

Јовановић

 

Бр

. 

индекса

: 96-1-161 

 

Април

 2004. 

година

 

САДРЖАЈ

 

УВОД

..................................................................................................................................................4

 

1

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

.....................6

 

1.1

 

Приступ

 

професији

 

превозника

 

и

 

приступ

 

тржишту

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.........................................................................................................................8

 

1.2

 

Технологија

 

и

 

безбедност

...............................................................................................9

 

1.3

 

Социјална

 

усаглашавања

............................................................................................10

 

1.4

 

Фискално

 

усаглашавање

.............................................................................................10

 

1.5

 

Статистички

 

подаци

.....................................................................................................10

 

1.6

 

Помоћ

 

државе

 

и

 

финансијске

 

компензације

............................................................11

 

1.7

 

Правила

 

конкуренције

.................................................................................................11

 

2

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

.....................................12

 

2.1

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

правна

 

акта

 

ЕЗ

.................................................13

 

2.2

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

документима

 

ЦЕМТ

-

а

...........................................15

 

2.3

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

земаља

    

чланица

 

ЕУ

.....................................................................................................................16

 

2.4

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

земаља

 

ЦИЕ

....18

 

2.5

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

бивших

 

република

 

СФРЈ

............................................................................................................19

 

2.6

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

домаће

 

законодавство

.....................................21

 

3

 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

...24

 

3.1

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

оствареном

 

обиму

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

....................................................................................................................27

 

3.2

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

оствареном

 

обиму

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

по

 

класама

 

дужина

 

превозних

 

путева

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

..............................................29

 

3.3

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

транспортном

 

раду

 

оствареном

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

............................................................................30

 

3.4

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

 

по

 

врстама

 

роба

 

које

 

се

 

превозе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

.............................................32

 

3.5

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

, 

оствареним

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

земаља

 

ЦИЕ

.......34

 

3.6

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

УК

, 1997............36

 

3.7

 

Резултати

 

истраживања

 

спроведених

 

од

 

стране

 IRU-

а

.........................................38

 

3.8

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

на

 

нивоу

 

Србије

 

и

 

Црне

 

Горе

........................................................................................................................42

 

 

 

 

background image

 

3

Прилог

 19.

 

Трендови

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

јавном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999...................................................................82

 

Прилог

 20.

 

Расподела

 

обима

 

превоза

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999 ................................................83

 

Прилог

 21.

 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999 ................................................84

 

Прилог

 22.

 

Трендови

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Чешкој

, 1995-2001..85

 

Прилог

 23.

 

Трендови

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

превозу

 

друмском

 

саобраћају

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

Чешкој

, 1995-2000 ............................................86

 

Прилог

 24.

 

Обим

 

превоза

, 

транспортни

 

рад

 

и

 

дужина

 

превозног

 

пута

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Словачкој

, 1995-

2001 .....................................................................................................................87

 

Прилог

 25.

 

Образац

 

СА

/

М

-11 .............................................................................................87

 

Прилог

 26.

 

Образац

 

СА

/

Г

-11 ..............................................................................................90

 

Прилог

 27.

 

Образац

 

СА

/

Г

-21 ..............................................................................................93

 

Прилог

 28.

 

Подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

за

 

Србију

 

и

 

Црну

 

Гору

, 

1965-2002 ............................................................................................................94

 

Прилог

 29.

 

Садржај

 

табела

.................................................................................................95

 

Прилог

 30.

 

Садржај

 

слика

..................................................................................................96

 

 

 
 

УВОД

 

4

УВОД

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумева

 

превоз

 

који

 

се

 

врши

 

у

 

циљу

 

задовољавања

 

потреба

 

везаних

 

за

 

обављање

 

основне

 

делатности

, 

која

 

је

 

најчешће

 

из

 

области

 

производње

, 

пољопривреде

, 

трговине

, 

услуга

 

и

 

сл

.  

Пласман

 

појединих

 

врста

 

робе

 

на

 

тржишту

 

у

 

великој

 

мери

 

зависи

 

од

 

правовремене

 

испоруке

 

која

 

се

 

лакше

 

може

 

реализовати

 

сопственим

 

возним

 

парком

. 

Сопственим

 

возним

 

парком

 

постиже

 

се

 

да

 

возила

 

буду

 

на

 

сталном

 

располагању

 

и

 

тиме

 

омогуће

 

уштеде

 

у

 

времену

, 

као

 

и

 

да

 

превозне

 

потребе

 

буду

 

извршене

 

по

 

редоследу

 

који

 

захтева

 

степен

 

хитности

 

испоруке

, 

чиме

 

се

 

постиже

 

да

 

извршење

 

превоза

 

буде

 

прилагођено

 

потребама

 

клијената

. 

Дакле

, 

возни

 

паркови

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

обезбеђују

 

виши

 

ниво

 

услуге

. 

Међутим

, 

недовољан

 

ниво

 

интензитета

 

експлоатације

 

тих

 

возила

 

указује

 

на

 

чињеницу

 

да

 

су

 

возни

 

паркови

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

често

 

предимензионисани

.  

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

предмет

 

је

 

правних

 

аката

 

Европске

 

заједнице

, 

билатералних

 

споразума

 

и

 

докумената

 

Европске

 

конференције

 

министара

 

саобраћаја

. 

Када

 

је

 

у

 

питању

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

он

 

подлеже

 

искључиво

 

националним

 

законима

 

и

 

прописима

 

сваке

 

земље

 

посебно

. 

Значај

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

квантитативном

 

и

 

квалитативном

 

смислу

, 

разликује

 

се

 

од

 

земље

 

до

 

земље

, 

а

 

огледа

 

се

 

кроз

 

његово

 

учешће

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

  (

унутрашњем

 

и

 

међународном

), 

затим

 

кроз

 

његово

 

учешће

 

у

 

укупном

 

друштвеном

 

производу

, 

кроз

 

његов

 

утицај

 

на

 

степен

 

запослености

 

и

 

обим

 

инвестиција

 

и

 

сл

. 

Циљ

 

овог

 

рада

 

је

 

да

 

се

: 

¾

 

кроз

 

преглед

 

правних

 

аката

 

различитог

 

правног

 

дејства

, 

утврди

 

начин

 

дефинисања

 

појма

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

законски

 

услов

 

под

 

којима

 

се

 

он

 

одвија

 

у

 

унутрашњем

, 

односно

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Европској

 

унији

, 

и

 

у

 

земљама

 

Централне

 

и

 

Источне

 

Европе

; 

¾

 

на

 

основу

 

анализе

 

доступних

 

статистичких

 

података

 

утврди

: 

ƒ

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

ƒ

 

расподела

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

по

 

класама

 

дужина

 

превозних

 

путева

, 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

6

1

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

  

Према

 

Божовићу

 (2003), 

најважнији

 

привредно

-

политички

 

циљ

 

Европске

 

уније

  (

у

 

даљем

 

тексту

 

ЕУ

) 

јесте

 

стварање

 

јединственог

 

тржишта

 

унутар

 

којег

 

је

 

омогућено

 

слободно

 

кретање

 

људи

, 

робе

, 

услуге

 

и

 

капитала

. 

Четири

 

слободе

 

и

 

оно

 

што

 

оне

 

подразумевају

 

приказано

 

је

 

на

 

слици

 1.1. 

 

СЛОБОДНО

 

КРЕТАЊЕ

 

ЉУДИ

 

СЛОБОДНО

 

ПРУЖАЊЕ

 

УСЛУГЕ

 

•

 

Укидање

 

граничних

 

контрола

 

•

 

Либерализација

 

финансијских

 

служби

 

•

 

Хармонизација

 

законодавства

 

•

 

Хармонизација

 

надзора

 

банака

 

и

 

осигурања

 

•

 

Слобода

 

пословања

 

и

 

запошљавања

 

•

 

Отварање

 

тржишта

 

промета

 

и

 

телекомуникација

 

•

 

Појачане

 

спољне

 

контроле

 

СЛОБОДНО

 

КРЕТАЊЕ

 

КАПИТАЛА

 

СЛОБОДНО

 

КРЕТАЊЕ

 

РОБЕ

•

 

Укидање

 

граничних

 

контрола

 

•

 

Већа

 

мобилност

 

новца

 

и

 

капитала

 

•

 

Хармонизација

 

и

 

међусобно

 

признавање

 

норми

 

и

 

прописа

 

•

 

Кораци

 

за

 

стварање

 

заједничког

 

финансијских

 

тржишта

 

•

 

Хармонизација

 

пореза

 

•

 

Либерализација

 

промета

 

сигурносним

 

папирима

 

Слика

 1.1. 

Четири

 

слободе

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

7

Превоз

 

представља

 

један

 

од

 

кључних

 

елемената

 

у

 

стварању

 

јединственог

 

тржишта

, 

будући

 

да

 

доприноси

 

физичком

 

остварењу

 

два

 

његова

 

основна

 

циља

 - 

слободном

 

кретању

 

људи

 

и

 

слободном

 

кретању

 

роба

. 

Он

 

сам

 

по

 

себи

 

представља

 

једну

 

од

 

највећих

 

индустрија

 

и

 

у

 

вези

 

је

 

са

 

осталим

 

кључним

 

елементима

 

политике

 

Европске

 

заједнице

 - 

са

 

економском

, 

енергетском

, 

социјалном

 

и

 

регионалном

 

политиком

, 

као

 

и

 

са

 

политиком

 

заштите

 

животне

 

средине

. 

Поред

 

тога

, 

превоз

 

је

 

и

 

мост

 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

осталих

 

земаља

 

Европе

. 

Значај

 

саобраћајног

 

сектора

 

је

 

велик

 

у

 

свакој

 

од

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

како

 

у

 

квантитативном

 

тако

 

и

 

квалитативном

, 

односно

 

социо

-

економском

 

смислу

 

јер

 

представља

 

извор

 

богатства

, 

радних

 

места

, 

генерише

 

значајне

 

инвестиције

 

и

 

пружа

 

подршку

 

осталим

 

привредним

 

делатностима

. 

Тржиште

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

како

 

је

 

то

 

наведено

 

у

 

Белој

 

књизи

 

(

Комисија

 

Европске

 

заједнице

, 1995), 

у

 

земљама

 

чланицама

 

пре

 

стварања

 

јединственог

 

унутрашњег

 

тржишта

 

карактерисао

 

је

 

плуралитет

 

законских

 

одредби

 

како

 

у

 

домену

 

унутрашњег

 

тако

 

и

 

у

 

домену

 

међународног

 

друмског

 

саобраћаја

, 

у

 

областима

 

као

 

што

 

су

 

приступ

 

професији

, 

приступ

 

тржишту

, 

технички

 

стандарди

 

и

 

контрола

, 

социјални

 

услови

, 

фискална

 

питања

, 

заштита

 

животне

 

средине

, 

безбедност

 

и

 

др

. 

Један

 

од

 

неопходних

 

услова

 

за

 

функционисање

 

унутрашњег

 

тржишта

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

јесте

 

обезбеђивање

 

слободе

 

пружања

 

услуге

 

без

 

дискриминације

 

на

 

основу

 

држављанства

 

или

 

места

 

оснивања

. 

Да

 

би

 

се

 

постигао

 

овај

 

циљ

, 

било

 

је

 

неопходно

 

ускладити

 

услове

 

слободне

 

конкуренције

. 

У

 

том

 

циљу

 

Европска

 (

економска

) 

заједница

 

је

 

усвојила

 

мере

 

за

 

успостављање

 

стандарда

 

у

 

већ

 

наведеним

 

областима

. 

У

 

исто

 

време

 

елиминисане

 

су

 

рестрикције

 

у

 

пружању

 

међународних

 

превозних

 

услуга

 

засноване

 

на

 

систему

 

квота

. 

Од

 

1976. 

године

 

квоте

 

Европска

 (

економска

) 

заједница

 

су

 

редовно

 

повећаване

 

сваке

 

године

 

до

 

1993. 

када

 

су

 

потпуно

 

укинуте

. 

Резултат

 

овог

 

процеса

 

је

 

да

 

превозник

 

има

 

право

 

да

 

пружа

 

услуге

 

превоза

 

на

 

територији

 

читаве

 

ЕУ

 

уколико

 

испуњава

 

услове

 

садржане

 

у

 

директивама

 

које

 

регулишу

 

приступ

 

професији

. 

Мере

 

које

 

се

 

тичу

 

отварања

 

националних

 

тржишта

 

страним

 

држављанима

 

такође

 

су

 

усвојене

 

као

 

значајан

 

елемент

 

стварања

 

унутрашњег

 

тржишта

. 

Према

 

Вукадиновићу

 

Д

. 

Р

. (1998), 

уговор

 

о

 

оснивању

 

Европске

 

заједнице

  (

у

 

даљем

 

тексту

 

ЕЗ

), 

потписан

 

фебруара

 1992. 

године

 

у

 

холандском

 

граду

 

Мастрихту

, 

предвиђа

 

постојање

 

три

 

врсте

 

обавезујућих

 

правних

 

аката

  (

правила

, 

упутства

 

и

 

одлуке

) 

и

 

две

 

врсте

 

необавезујућих

 

правних

 

аката

 (

препоруке

 

и

 

мишљења

). 

Правила

 (Regulations)

 

доноси

 

Европски

 

парламент

, 

Европски

 

савет

 

или

 

Европска

 

комисија

. 

Она

 

имају

 

карактер

 

прописа

 

опште

 

примене

, 

обавезују

 

у

 

целини

 

и

 

директно

 

се

 

примењују

 

у

 

свим

 

земљама

 

чланицама

. 

По

 

материјалној

 

садржини

 

и

 

природи

 

својих

 

одредби

, 

правила

 

се

 

могу

 

условно

 

означити

 

и

 

као

 

наднационални

 

или

 

европски

 

закони

, 

чијим

 

се

 

доношењем

 

врши

 

потпуна

 

унификација

 

прописа

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

предметна

 

питања

 

обухваћена

 

правилом

. 

У

 

домаћој

 

правној

 

литератури

 

се

 

ови

 

акти

 

преводе

 

и

 

означавају

 

и

 

као

 

уредбе

. 

У

 

пракси

 

се

 

користи

 

и

 

термин

 

регулатив

. 

Због

 

недвосмислености

 

његовог

 

значења

 

овај

 

термин

 

ће

 

се

 

користити

 

у

 

даљем

 

тексту

. 

Упутства

 (Directives)

 

су

 

правни

 

акти

 

који

 

обавезују

 

земље

 

чланице

 

на

 

које

 

се

 

односе

 

у

 

погледу

 

циља

 

који

 

треба

 

остварити

, 

али

 

је

 

националним

 

властима

 

остављена

 

слобода

 

у

 

погледу

 

избора

 

облика

 

и

 

средства

 

њиховог

 

спровођења

, 

односно

 

извршења

. 

Применом

 

упутстава

 

остварује

 

се

 

хармонизација

 

или

 

усклађивање

 

националних

 

права

 

чиме

 

се

 

ствара

 

неопходно

 

правно

 

окружење

 

за

 

успостављање

 

и

 

функционисање

 

унутрашњег

 

тржишта

. 

У

 

даљем

 

тексту

 

биће

 

коришћен

 

термин

 

директива

, 

који

 

се

 

најчешће

 

користи

 

и

 

у

 

пракси

. 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

9

−

 

Регулатива

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 4058/89 

од

 21. 

децембра

 1989. 

године

 

о

 

утврђивању

 

накнада

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

између

 

земаља

 

чланица

.

 

1.2

 

Технологија

 

и

 

безбедност

 

Важећи

 

правни

 

акти

 

из

 

области

 

технологије

 

и

 

безбедности

, 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

су

: 

¾

 

Тежина

 

и

 

димензија

 

возила

 

−

 

Директива

 

Савета

 96/53/

ЕЗ

 

од

 25. 

јула

 1996. 

године

 

која

 

наводи

 

максималне

 

дозвољене

 

димензије

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

саобраћају

 

и

 

максималне

 

дозвољене

 

тежине

 

у

 

међународном

 

саобраћају

 

за

 

одређене

 

категорије

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

која

 

се

 

користе

 

на

 

територији

 

Заједнице

. 

¾

 

Уређаји

 

за

 

ограничавање

 

брзине

 

−

 

Директива

 

Савета

 92/6/

ЕЕЗ

 

од

 10. 

новембра

 1992. 

године

 

о

 

инсталирању

 

и

 

употреби

 

уређаја

 

за

 

ограничење

 

брзине

 

за

 

одређене

 

категорије

 

моторних

 

возила

 

у

 

оквиру

 

Заједнице

 

¾

 

Дубина

 

бразди

 

на

 

гумама

 

−

 

Директива

 

Савета

 89/459/

ЕЕЗ

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

дубину

 

бразди

 

на

 

гумама

 

одређених

 

категорија

 

моторних

 

возила

 

и

 

њихових

 

приколица

 

¾

 

Возачке

 

дозволе

 

−

 

Директива

 

Савета

 91/439/

ЕЕЗ

 

од

 29. 

јула

 1991. 

о

 

возачким

 

дозволама

 

¾

 

Сигурносни

 

појасеви

 

−

 

Директива

 

Савета

 91/671/

ЕЕЗ

 

од

 16. 

децембра

 1991. 

године

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

о

 

обавезној

 

употреби

 

сигурносних

 

појасева

 

у

 

возилима

 

тежине

 

до

 3,5 

тона

.

 

¾

 

Тахограф

 

−

 

Регулатива

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3821/85 

од

 20. 

децембра

 1985. 

године

 

о

 

контролној

 

опреми

 

у

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

¾

 

Контрола

 

исправности

 

−

 

Директива

 

Савета

 96/96/

ЕЗ

 

од

 20. 

децембра

 1996. 

године

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

о

 

контроли

 

исправности

 

моторних

 

возила

 

и

 

њихових

 

приколица

 

¾

 

Превоз

 

опасних

 

материја

 

−

 

Директива

 

Савета

 96/35/

ЕЗ

 

од

 3. 

јула

 1996. 

године

 

о

 

постављању

 

и

 

стручној

 

квалификованости

 

саветника

 

за

 

безбедност

 

у

 

превозу

 

опасних

 

материја

 

друмом

, 

железницом

 

и

 

унутрашњим

 

пловним

 

путевима

.

 

−

 

Директива

 

Савета

 94/55/

ЕЗ

 

од

 21. 

новембра

 1994. 

године

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

о

 

превозу

 

опасних

 

материја

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

−

 

Директива

 

Савета

 95/50/

ЕЗ

 

од

 6. 

октобра

 1995. 

године

 

о

 

једнообразној

 

процедури

 

за

 

контролу

 

превоза

 

опасних

 

материја

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

10

1.3

 

Социјална

 

усаглашавања

 

Важећи

 

правни

 

акти

 

из

 

области

 

социјалног

 

усаглашавања

, 

односно

 

из

 

области

 

радног

 

права

, 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

су

: 

¾

 

Време

 

вожње

 

и

 

време

 

одмора

 

−

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3820/85 

од

 20. 

децембра

 1985. 

године

 

о

 

хармонизацији

 

извесних

 

прописа

 

из

 

области

 

социјалног

 

законодавства

 

који

 

је

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

 

у

 

друмским

 

саобраћају

. 

−

 

Директива

 

Савета

 88/599/

ЕЕЗ

 

од

 23. 

новембра

 1988. 

године

 

о

 

стандардној

 

процедури

 

за

 

примену

 

Регулативе

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3820/85

 

о

 

хармонизацији

 

извесних

 

прописа

 

из

 

области

 

социјалног

 

законодавства

 

који

 

је

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

 

у

 

друмским

 

саобраћају

 

и

 

Регулативе

 

(

ЕЕЗ

) 

бр

. 3821/85 

о

 

контролној

 

опреми

 

у

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.

 

¾

 

Обука

 

возача

 

−

 

Директива

 

Савета

 2003/59/

ЕЗ

 

од

 15. 

јула

 2003. 

године

 

о

 

минималном

 

нивоу

 

обуке

 

и

 

периодици

 

обуке

 

возача

 

појединих

 

категорија

 

возила

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.

 

1.4

 

Фискално

 

усаглашавање

 

Важећи

 

правни

 

акти

 

из

 

области

 

фискалног

 

усаглашавања

, 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

су

: 

−

 

Директива

 

Савета

 93/89/

ЕЕЗ

 

од

 25. 

октобра

 1993. 

године

 

о

 

опорезивању

 

одређених

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

и

 

путарини

 

и

 

наплати

 

коришћења

  

инфраструктуре

 

у

 

земљама

 

чланицама

 

−

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 1108/70 

од

 4. 

јуна

 1970. 

године

 

о

 

увођењу

 

обрачунског

 

система

 

за

 

трошкове

 

инфраструктуре

 

у

 

железничком

, 

друмском

 

и

 

речном

 

саобраћају

 

1.5

 

Статистички

 

подаци

 

Важећи

 

правни

 

акти

 

којима

 

се

 

утврђује

 

обавеза

 

прикупљања

 

одређених

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

као

 

и

 

врста

 

података

 

и

 

начин

 

на

 

који

 

те

 

податке

 

треба

 

приказати

 

су

: 

−

 

Резолуција

 

Савета

 

бр

. 92/

С

 86/04 

од

 26. 

марта

 1992. 

године

 

о

 

допуни

 

система

 

посматрања

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

железницом

, 

друмом

 

и

 

унутрашњим

 

пловним

 

путевима

 

−

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 1172/98 

од

 25. 

маја

 1998 

којом

 

је

 

утврђено

 

које

 

податке

 

у

 

вези

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

треба

 

прикупљати

 

и

 

начин

 

на

 

који

 

те

 

податке

 

треба

 

приказати

. 

−

 

Регулативом

 

Комисије

  (

ЕЗ

) 

бр

. 2163/2001 

од

 7. 

новембра

 2001. 

године

 

која

 

се

 

тиче

 

техничке

 

обраде

 

статистичких

 

податка

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

који

 

се

 

шаљу

 

Еуростат

1

-

у

 

                                                 

1

 

Одељење

 

при

 

Европској

 

комисији

 

задужено

 

за

 

прикупљање

 

и

 

обраду

 

статистичких

 

података

 

из

 

свих

 

области

. 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

12

2

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

  

Према

 

Топенчаревићу

 (1987), 

основна

 

подела

 

друмског

 

превоза

 

односи

 

се

 

на

 

намену

 

возних

 

паркова

 

при

 

коришћењу

 

капацитета

 

и

 

у

 

том

 

смислу

 

разликујемо

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавни

 

превоз

. 

Према

 

Царићу

, 

Јанковецу

, 

Шулејићу

, 

и

 

Трајковићу

 (1998), 

појам

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

, 

историјски

 

гледано

, 

старији

 

од

 

појма

 

јавног

 

превоза

. 

Још

 

у

 

раном

 

средњем

 

веку

 

најчешћа

 

појава

 

је

 

била

 

да

 

трговац

 

сам

 

превози

 

своју

 

робу

 

са

 

једног

 

на

 

друго

 

тржиште

, 

значи

 

власник

 

робе

 

је

 

најчешће

 

био

 

истовремено

 

и

 

превозник

. 

Тек

 

у

 

каснијој

 

фази

 

развоја

 

све

 

чешће

 

се

 

појављује

 

превоз

 

туђе

 

робе

 

у

 

циљу

 

зараде

, 

тј

. 

тек

 

се

 

тада

 

у

 

знатно

 

већем

 

обиму

 

појављује

 

превоз

 

као

 

самостална

 

и

 

специјализована

 

привредна

 

делатност

. 

Дакле

, 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумева

 

превоз

 

који

 

се

 

врши

 

у

 

циљу

 

задовољавања

 

потреба

 

везаних

 

за

 

обављање

 

основне

 

делатности

, 

која

 

је

 

најчешће

 

из

 

области

 

производње

, 

пољопривреде

, 

трговине

, 

услуга

 

и

 

сл

. 

Јавни

 

превоз

 

подразумева

 

превоз

 

туђе

 

робе

 

по

 

основу

 

уговора

 

у

 

циљу

 

зараде

. 

Према

 

Топенчаревићу

 (1987) 

и

 ECMT (2001), 

интензитет

 

коришћења

 

и

 

производност

 

возила

, 

односно

 

ефикасност

 

возила

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

мања

 

од

 

ефикасности

 

возила

 

у

 

јавном

 

превозу

  (

мала

 

вероватноћа

 

повратних

 

вожњи

 

под

 

теретом

, 

већи

 

транспортни

 

трошкови

, 

а

 

тиме

 

и

 

већа

 

цена

 

финалног

 

производа

). 

Ово

 

за

 

последицу

 

има

 

веће

 

коришћење

 

путне

 

инфраструктуре

, 

већу

 

емисија

 

штетних

 

издувних

 

гасова

, 

закрченост

 

на

 

путевима

 

и

 

др

.  

Међутим

, 

један

 

део

 

капацитета

 

у

 

возним

 

парковима

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

настао

 

је

 

као

 

резултат

 

недовољне

 

заинтересованости

 

превозника

 

за

 

обављање

 

превоза

 

специфичних

 

карактеристика

: 

кратки

 

превозни

 

путеви

, 

посебни

 

захтеви

 

у

 

вези

 

са

 

возилима

 

и

 

робом

 

и

 

сл

. 

С

 

друге

 

стране

, 

возни

 

паркови

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

обезбеђују

 

виши

 

ниво

 

услуга

 

и

 

олакшавају

 

пласман

 

производа

 

на

 

тржишту

. 

Сопственим

 

возним

 

парком

 

постиже

 

се

, 

између

 

осталог

 

да

 

возила

 

буду

 

на

 

сталном

 

располагању

 

и

 

тиме

 

омогуће

 

уштеде

 

у

 

времену

, 

лакше

 

прилагођавање

 

потребама

 

клијената

, 

уштеде

 

у

 

трошковима

 

амбалаже

 

и

 

сл

. 

Такође

, 

возила

 

возних

 

паркова

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

могу

 

се

 

користити

 

и

 

у

 

рекламне

 

сврхе

. 

Због

 

свега

 

наведеног

, 

одређен

 

број

 

предузећа

 

преферира

 

да

 

у

 

потпуности

 

контролише

 

своје

 

пословање

, 

укључујући

 

и

 

елементе

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

логистику

 

и

 

превоз

.  

Значајно

 

је

 

уочити

 

да

 

се

 

у

 

оквиру

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

може

 

извршити

 

подела

 

на

 

две

 

различите

 

категорије

: 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

13

1.

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

чији

 

је

 

превасходни

 

циљ

 

превоз

 

робе

 

са

 

једног

 

на

 

друго

 

место

  (

од

 

фабрике

 

до

 

дистрибутивног

 

центра

, 

или

 

од

 

дистрибутивног

 

центра

 

до

 

малопродајних

 

објеката

). 

У

 

ову

 

категорију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спадају

 

предузећа

 

и

 

предузетници

 

са

 

једним

 

возило

, 

која

 

повремено

 

превозе

 

мале

 

количине

 

робе

 

у

 

свом

 

непосредном

 

окружењу

, 

али

 

и

 

велика

 

предузећа

 

са

 

значајним

 

бројем

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

, 

која

 

превозе

 

велике

 

количине

 

робе

 

и

 

на

 

националном

 

и

 

на

 

међународном

 

плану

. 

2.

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

чији

 

је

 

превасходни

 

циљ

 

превоз

 

запослених

 (

занатлија

, 

радника

, 

инжењера

 

и

 

сл

.), 

као

 

и

 

неопходног

 

алата

 

и

 

опреме

 

до

 

места

 

извођења

 

радова

. 

Код

 

ове

 

категорије

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

најчешће

 

се

 

ради

 

о

 

малим

 

комерцијалним

 

возилима

, 

као

 

и

 

возилима

 

специјалне

 

надградње

, 

која

 

остају

 

на

 

месту

 

извођења

 

радова

 

док

 

радови

 

трају

, 

што

 

није

 

случај

 

у

 

првој

 

категорији

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

предмет

 

је

 

правних

 

аката

 

ЕЗ

  (

превоз

 

који

 

се

 

обавља

 

између

 

две

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

), 

билатералних

 

споразума

 

(

превоз

 

који

 

се

 

обавља

 

између

 

две

 

земље

 

од

 

којих

 

најмање

 

једна

 

није

 

чланица

 

ЕУ

) 

и

 

Резолуција

 

Европске

 

конференције

 

министара

 

саобраћаја

2

 - 

ЦЕМТ

3

  (

превоз

 

који

 

се

 

обавља

 

између

 

две

 

земље

 

чланице

 

ЦЕМТ

-

а

). 

Када

 

је

 

у

 

питању

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

он

 

подлеже

 

искључиво

 

националним

 

законима

 

и

 

прописима

 

сваке

 

земље

 

посебно

. 

2.1

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

правна

 

акта

 

ЕЗ

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

први

 

пут

 

је

 

законски

 

дефинисан

 

Директивом

 

Савета

 

80/49/

ЕЕЗ

 

од

 20. 

децембра

 1979. 

године

 

која

 

представља

 

допуну

 

Прве

 

Директиве

 

Савета

 

од

 

23. 

јула

 1962. 

године

 

о

 

постављању

 

општих

 

правила

 

за

 

поједине

 

врсте

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Прва

 

Директива

 

Савета

 

практично

 

дефинише

 

оне

 

врсте

 

превоза

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

које

 

се

 

изузимају

 

из

 

система

 

квота

 

и

 

система

 

дозвола

 

за

 

превоз

 

(

тадашњи

 

Анекс

 I). 

Према

 

овој

 

директиви

, 

а

 

након

 

допуне

 

Директивом

 

Савета

 80/49/

ЕЕЗ

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

једна

 

од

 

врста

 

превоза

 

која

 

се

 

изузима

 

из

 

система

 

квота

 

и

 

дозвола

, 

био

 

је

 

дефинисан

 

као

 

превоз

 

који

 

испуњава

 

следећих

 

пет

 

услова

: 

1.

 

Роба

 

која

 

се

 

превози

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

мора

 

да

 

је

 

продата

, 

купљена

, 

изнајмљена

, 

унајмљена

, 

произведена

, 

изведена

, 

прерађена

 

или

 

оправљена

 

од

 

стране

 

извршиоца

  

2.

 

Сврха

 

превоза

 

мора

 

бити

 

превоз

 

роба

 

до

 

или

 

од

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

превоз

 

у

 

оквиру

 

предузећа

 

или

 

ван

 

предузећа

 

због

 

сопствених

 

потреба

 

3.

 

Возач

 

моторног

 

возила

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

 

4.

 

Возило

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

 

или

 

купљено

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

на

 

одложено

 

плаћање

 

5.

 

Превоз

 

мора

 

бити

 

само

 

пратећа

, 

помоћна

 

делатност

 

основној

 

делатности

 

извршиоца

 

превоза

 

Директивом

 

Савета

 84/647/

ЕЕЗ

 

од

 19. 

децембра

 1984. 

године

 

о

 

употреби

 

возила

 

узетих

 

у

 

закуп

 

без

 

возача

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

извршена

 

је

 

допуна

 

Прве

 

Директиве

 

                                                 

2

 Conférence Européenne des Ministres des Transports (CEMT)  European Conference of Ministers of Transport 

(ECMT). 

3

 

У

 

раду

 

је

 

коришћена

 

скраћеница

 

која

 

се

 

за

 

овај

 

појам

 

користи

 

у

 

домаћем

 

законодавству

. 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

15

потребе

. 

Ово

 

практично

 

значи

 

да

 

возила

 

и

 

возачи

, 

како

 

у

 

јавном

 

тако

 

и

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

морају

 

испунити

 

услове

 

прописане

 

овим

 

актима

.

 

У

 

прилогу

 3. 

дат

 

је

 

преглед

 

тих

 

правних

 

аката

 

ЕУ

. 

2.2

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

документима

 

ЦЕМТ

-

а

 

Према

 ECMT (2001), 

Европска

 

конференција

 

министара

 

за

 

саобраћај

 

је

 

међувладина

 

организација

 

основана

 17. 

октобра

 1953. 

године

 

у

 

Бриселу

. 

То

 

је

 

форум

 

у

 

коме

 

министри

 

одговорни

 

за

 

сектор

 

саобраћаја

, 

тачније

 

за

 

сектор

 

копненог

 

саобраћаја

 (

друмски

, 

железнички

, 

унутрашњи

 

пловни

 

путеви

), 

могу

 

да

 

сарађују

 

по

 

питању

 

саобраћајне

 

политике

. 

Примарна

 

улога

 

ЦЕМТ

-

а

, 

још

 

од

 

његовог

 

оснивања

, 

јесте

 

да

 

олакша

 

одвијање

 

међународног

 

копненог

 

саобраћаја

, 

као

 

и

 

интеграцију

 

свих

 

заинтересованих

 

тржишта

 

стварајући

 ''

мост

'' 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

осталих

 

европских

 

земаља

. 

Увођење

 

мултилатералне

 

квоте

 

дозвола

4

 

за

 

превоз

 1. 

јануара

 1974. 

године

 

представљало

 

је

 

практичан

 

корак

 

ка

 

постепеној

 

либерализацији

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Либерализација

 

превоза

 

може

 

се

 

постићи

 

само

 

кроз

 

хармонизацију

 

услова

 

конкуренције

 

између

 

превозника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

из

 

различитих

 

земаља

 

и

 

између

 

различитих

 

видова

 

саобраћаја

. 

Поред

 

тога

, 

увођењем

 

стандарда

 

везаних

 

за

 

буку

 

и

 

емисију

 

издувних

 

гасова

 

моторних

 

возила

, 

мултилатерална

 

квота

 

промовише

 

употребу

 

еколошких

 

и

 

безбедних

 

возила

 

чиме

 

се

 

доприноси

 

обезбеђењу

 

одрживог

 

транспорта

. 

Практично

, 

мултилатералан

 

карактер

 

дозвола

 

има

 

за

 

циљ

 

рационализацију

 

употребе

 

возила

 

тиме

 

што

 

се

 

њиховим

 

коришћењем

 

може

 

смањити

 

број

 

празних

 

вожњи

.  

Дефиниција

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

према

 

ЦЕМТ

 

Резолуцији

 

бр

. 00/1 (ECMT, 

2000) 

која

 

се

 

тиче

 

правила

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 

у

 

сагласности

 

са

 

дефиницијом

 

у

 

ЕУ

, 

и

 

гласи

: ''

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

превоз

 

код

 

кога

 

је

 

роба

 

која

 

се

 

превози

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

је

 

продата

, 

купљена

, 

изнајмљена

, 

произведена

, 

изведена

, 

прерађена

 

или

 

оправљена

 

од

 

стране

 

извршиоца

. 

Сврха

 

превоза

 

мора

 

бити

 

превоз

 

роба

 

до

 

или

 

од

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

превоз

 

у

 

оквиру

 

објекта

 

или

 

ван

 

објекта

 

због

 

сопствених

 

потреба

. 

Моторно

 

возило

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

управљано

 

од

 

стране

 

лица

 

које

 

је

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

, 

и

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

 

или

 

стављено

 

извршиоцу

 

на

 

располагање

 

по

 

основу

 

уговора

 

о

 

закупу

 

или

 

лизингу

. 

Превоз

 

мора

 

бити

 

пратећа

, 

помоћна

 

делатност

 

основној

 

делатности

 

извршиоца

 

превоза

''. 

Према

 

истој

 

Резолуцији

, 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спада

 

у

 

либерализоване

 

превозе

, 

односно

 

превозе

 

који

 

се

 

изузимају

 

из

 

режима

 

мултилатералних

 

и

 

билатералних

 

дозвола

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

се

 

и

 

у

 

ЦЕМТ

-

овом

 

предлогу

 

стандардне

 

форме

 

билатералног

 

споразума

 

налази

 

на

 

листи

 

превоза

 

које

 

треба

 

либерализовати

. 

Међутим

, 

поједине

 

земље

 

чланице

 

ЦЕМТ

-

а

 

ставиле

 

су

 

резерву

 

на

 

либерализацију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

5

.  

Документа

 

ЦЕМТ

-

а

 

из

 

области

 

приступа

 

професији

 

превозника

 

и

 

приступа

 

тржишту

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

, 

технологије

 

и

 

безбедности

, 

социјалних

 

усаглашавања

 

и

 

др

., 

засновани

 

су

 

на

 

принципима

 

и

 

правилима

 

садржаним

 

у

 

правним

 

актима

 

ЕЗ

, 

па

 

се

 

у

 

овом

 

раду

 

неће

 

посебно

 

помињати

. 

                                                 

4

 

Мултилатерални

 

карактер

: 

могућност

 

употребе

 

дозволе

 

за

 

превоз

, 

која

 

важи

 

одређен

 

временски

 

рок

 

за

 

неограничен

 

број

 

вожњи

 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЦЕМТ

-

а

, 

при

 

чему

 

те

 

земље

 

могу

 

бити

 

различити

 

од

 

земље

 

регистрације

. 

5

 

Аустрија

, 

Белорусија

, 

Чешка

 

Република

, 

Естонија

, 

Финска

, 

Француска

, 

Естонија

, 

Литванија

, 

Пољска

, 

Португалија

, 

Руска

 

Федерација

 

и

 

Турска

. 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

16

2.3

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

  

Међу

 

националним

 

законодавствима

 

земаља

 

чланица

 

постоје

 

разлике

 

у

 

дефинисању

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Поређењем

 

дефиниције

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

 

са

 

дефиницијом

 

датом

 

у

 

Регулативи

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 881/92 

биће

 

могуће

 

идентификовати

 

разлике

 

у

 

дефинисању

 

ове

 

врсте

 

превоза

 

у

 

односу

 

на

 

наднационално

 

законодавство

 

ЕЗ

, 

као

 

и

 

разлике

 

које

 

постоје

 

између

 

самих

 

националних

 

законодавстава

 

земаља

 

чланица

. 

У

 

табели

 2.1., 

користећи

 

резултате

 

анализе

 

спроведене

 

од

 

стране

 

ЦЕМТ

-

а

 

(ECMT, 2001) 

приказане

 

су

 

ове

 

разлике

. 

Табела

 2.1. 

Разлика

 

у

 

дефиницији

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

између

 

националних

 

закона

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

законодавства

 

ЕУ

 

Земља

 

чланица

 

Услов

 

Разлика

 

Аустрија

 

 

Не

 

постоји

 

разлика

 

у

 

односу

 

на

 

дефиницију

 

из

 

Регулативе

 881/92 

Белгија

 

 

3 

Не

 

постоји

 

позитивна

 

дефиниција

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Не

 

постоји

 

обавеза

 

да

 

возач

 

буде

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

. 

Уједињено

 

Краљевство

 

1, 2 

3 

Дозвољен

 

превоз

 

за

 

рачун

 

предузећа

 

која

 

припадају

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

Предузеће

 

мора

 

да

 

контролише

 

активности

 

возача

 

и

 

да

 

га

 

запосли

 

али

 

не

 

за

 

стално

. 

Грчка

 

4 

Закуп

 

возила

 

без

 

возача

 

није

 

дозвољен

 

у

 

унутрашњем

 

превозу

 (

супротно

 

члану

 3. 

тачки

 2. 

Директиве

 84/647). 

Данска

 2 

Не

 

постоји

 

ограничење

 

у

 

погледу

 

сврхе

 

превоза

. 

Ирска

 

1, 2, 3, 4, 5 

У

 

потпуности

 

различита

 

дефиниција

. 

Италија

 2 

Не

 

постоји

 

ограничење

 

у

 

погледу

 

сврхе

 

превоза

. 

Луксембург

 

2 
3 
4 

Не

 

постоји

 

ограничење

 

у

 

погледу

 

сврхе

 

превоза

. 

Не

 

постоји

 

обавеза

 

да

 

возач

 

буде

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

 

Закуп

 

возила

 

без

 

возача

 

није

 

дозвољен

 

у

 

унутрашњем

 

превозу

 (

супротно

 

члану

 3. 

тачки

 2. 

Директиве

 84/647). 

Немачка

 

 

Не

 

постоји

 

разлика

 

у

 

односу

 

на

 

дефиницију

 

из

 

Регулативе

 881/92. 

Португалија

 

2 
4 

Не

 

постоји

 

ограничење

 

у

 

погледу

 

сврхе

 

превоза

. 

Не

 

постоји

 

обавеза

 

да

 

возач

 

буде

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

 

Финска

 

 

Не

 

постоји

 

појам

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Француска

 

3 
4 

Не

 

постоји

 

обавеза

 

да

 

возач

 

буде

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

. 

Возило

 

може

 

бити

 

узето

 

у

 

закуп

 

заједно

 

са

 

возачем

. 

Холандија

 

1, 2 
3, 4 

Дозвољен

 

превоз

 

за

 

рачун

 

предузећа

 

која

 

припадају

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

Возила

 

и

 

возачи

 

могу

 

бити

 

узети

 

у

 

закуп

 

од

 

других

 

предузећа

. 

Шведска

 

 

Не

 

постоји

 

дефиниција

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Шпанија

 

 

Не

 

постоји

 

разлика

 

у

 

односу

 

на

 

дефиницију

 

из

 

Регулативе

 881/92. 

Користећи

 

исти

 

извор

, 

у

 

табели

 2.2. 

приказано

 

је

 

постојање

 

административних

 

захтева

 

у

 

односу

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

18

потребе

, 

под

 

одређеним

 

условима

 

учествују

 

и

 

у

 

јавном

 

превозу

 

су

 

корак

 

више

 

у

 

либерализацији

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

На

 

основу

 

свега

 

изнетог

 

јасно

 

је

 

да

 

постоје

 

значајне

 

разлике

 

између

 

националних

 

законодавстава

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

у

 

погледу

 

дефинисања

 

појма

 

и

 

услова

 

под

 

којима

 

се

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

одвија

. 

Такође

, 

постоје

 

и

 

значајне

 

разлике

 

између

 

дефинисања

 

услова

 

под

 

којима

 

се

 

ова

 

врста

 

превоза

 

одвија

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

односу

 

на

 

услове

 

под

 

којима

 

се

 

одвија

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Постојање

 

ових

 

разлика

 

јасно

 

указује

 

да

 

процес

 

хармонизације

 

прописа

 

у

 

овој

 

области

 

још

 

увек

 

није

 

завршен

. 

2.4

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

земаља

 

ЦИЕ

 

Поређењем

 

дефиниције

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

земљама

 

Централне

 

и

 

Источне

 

Европе

 (

у

 

даљем

 

тексту

 

ЦИЕ

) 

са

 

дефиницијом

 

из

 

Анекса

 II, 

тачка

 4. 

Регулативе

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

881/92 

могу

 

се

 

уочити

 

разлике

 

приказане

 

у

 

табели

 2.3. (ECMT, 2001). 

Преглед

 

административних

 

захтева

 

у

 

односу

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

приказан

 

је

 

у

 

табели

 2.4. 

(ECMT, 2001). 

Табела

 2.3. 

Разлике

 

у

 

дефиницији

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

између

 

националних

 

закона

 

земаља

 

ЦИЕ

 

и

 

законодавства

 

ЕУ

 

Услов

 

Да

 

Делимично

 

Не

 

Без

 

одговора

1

1 

RO, H, SLO, BIH, HR, GEO 

SK, PL, CZ, LT, BG, MK 

BY 

LV, MD, RUS, EST 

2 

H, SLO, BG, BY, BIH 

SK, PL, CZ, RO, MK, 

GEO 

LT 

MD, RUS, HR, EST, 

LV 

3 

LV, BG, SLO, BY, BIH, GEO 

RO, MK, HR 

CZ, PL, SK, 

H 

LT, EST, MD, RUS 

4 

SK, LV, H, SLO, BY, BIH, GEO 

RO, BG, MK, HR 

PL, CZ 

EST, LT, MD, RUS 

5 

PL, LV, RO, H, SLO, BIH, HR, 

GEO 

SK, CZ, MK 

BG, BY 

LT, EST, RUS, MD 

1) 

Највероватни

je 

не

 

постоје

 

специфични

 

захтеви

  

Табела

 2.4. 

Преглед

 

националних

 

административних

 

захтева

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

 

Да

 

Делимично

 

Не

 

Без

 

одговора

 

Лиценцирање

 

BG, EST, SLO, LV, MD 

RO

1

, RUS

2

SK, PL, CZ, LT, H, MK, 

BY, BIH, HR, GEO 

 

Евидентирање

 

возила

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

PL

3

, BG

4

, EST

5

, H

6

, 

SLO, LV, MD, RUS

7

, 

BIH

8

, HR

9

, GEO

10

 

SK, CZ, LT, RO, BY, 
MK 

 

Специјалне

 

табле

 

за

 

возила

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

SLO, HR 

 

SK, PL, CZ, BG, LT, 
EST, RO, H, LV, MD, 
MK, BY, RUS, BIH, 
GEO 

 

Приступ

 

професији

11

RO, SLO, EST, MD, 
MK, GEO 

BG (

пк

), BY 

(

пк

), BIH (

пк

) 

SK, PL, CZ, LV, H, 
RUS, HR 

LT 

Иницијална

 

обука

 

возача

 

CZ, BG, LT, EST, RO, 
H, SLO, LV, MD, BY, 
RUS, BIH, HR, GEO 

 

SLO, PL, MK 

 

1) 

Само

 

за

 

међународни

 

саобраћај

; 2) 

За

 

унутрашњи

 

саобраћај

-''

рестриктивна

 

лиценца

''; 

за

 

међународни

 

саобраћај

-''

стандардна

 

међународна

 

лиценца

'', 

иста

 

за

 

јавни

 

превоз

 

и

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

; 3) 

У

 

Министарству

 

Саобраћаја

; 4) 

У

 

полицији

; 5) 

Као

 

и

 

сва

 

друга

 

возила

; 6) 

Генерални

 

саобраћајни

 

инспекторат

; 7) 

Иста

 

и

 

за

 

возила

 

у

 

јавном

 

превозу

 

и

 

за

 

возила

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

; 8) 

Име

 

и

 

назив

 

власника

 

возила

; 9) 

Министарство

 

унутрашњих

 

послова

; 10) 

Саобраћајна

 

полиција

; 11) 

Три

 

квалитативна

 

критеријума

: 

добра

 

репутација

 (

др

), 

одговарајућа

 

финансијска

 

способност

 (

фс

), 

професионална

 

компетентност

 (

пк

). 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

19

На

 

основу

 

података

 

приказаних

 

у

 

табелама

 2.3. 

и

 2.4. 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

је

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

законском

 

смислу

, 

третиран

 

на

 

различите

 

начине

. 

У

 

појединим

 

земљама

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

третиран

 

је

 

готово

 

на

 

идентичан

 

начин

 

као

 

и

 

јавни

 

превоз

, 

што

 

практично

 

значи

 

да

 

подлеже

 

квалитативним

 

критеријумима

 

које

 

треба

 

задовољити

 

у

 

циљу

 

приступа

 

професији

 

превозника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

је

, 

чешће

 

него

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

предмет

 

лиценцирања

.  

Међутим

, 

треба

 

истаћи

 

да

 

је

 

у

 

овим

 

земљама

 

превоз

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

регулисан

 

билатералним

 

споразумима

 

и

 

да

 

подлеже

 

систему

 

квота

. 

Уколико

 

билатералним

 

споразумом

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

није

 

изузет

 

из

 

режима

 

билатералних

 

дозвола

 

то

 

значи

 

да

 

се

 

он

 

одвија

 

под

 

истим

 

условима

 

као

 

и

 

јавни

 

превоз

, 

односно

 

да

 

је

 

за

 

његово

 

извршење

 

потребна

 

дозвола

 

за

 

превоз

 

као

 

и

 

у

 

случају

 

јавног

 

превоза

.  

2.5

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

национална

 

законодавства

 

бивших

 

република

 

СФРЈ

 

У

 

овом

 

поглављу

 

биће

 

описан

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

две

 

бивше

 

републике

 

СФРЈ

, 

Републици

 

Словенији

 

и

 

Републици

 

Хрватској

. 

Законски

 

оквир

 

ове

 

врсте

 

превоза

 

у

 

осталим

 

бившим

 

републикама

 

неће

 

бити

 

анализиран

 

јер

 

правни

 

акти

 

који

 

дефинишу

 

област

 

превоза

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

нису

 

били

 

доступни

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Републици

 

Словенији

 

предмет

 

је

 

Закона

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Уредни

 

лист

 

Републике

 

Словеније

'', 

бр

. 59-3149/2001). 

Одредбе

 

овог

 

закона

 

не

 

односе

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

чија

 

највећа

 

дозвољена

 

маса

 

не

 

прелази

 3,5 

т

.  

Према

 

Закону

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

под

 

превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумева

 

се

 

превоз

 

који

 

испуњава

 

следеће

 

услове

: 

¾

 

Роба

 

која

 

се

 

превози

 

мора

 

бити

 

у

 

власништву

 

домаћег

 

превозника

 

или

 

продата

, 

купљена

, 

узета

 

или

 

дата

 

у

 

закуп

, 

произведена

, 

допуњена

 

или

 

поправљена

 

од

 

стране

 

домаћег

 

превозника

; 

¾

 

Сврха

 

пута

 

мора

 

бити

 

превоз

 

робе

 

до

 

или

 

од

 

домаћег

 

превозника

 

или

 

за

 

њено

 

премештање

 

било

 

унутар

 

било

 

изван

 

предузећа

, 

али

 

само

 

за

 

потребе

 

домаћег

 

превозника

; 

¾

 

Моторна

 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

за

 

такав

 

превоз

 

морају

 

возити

 

запослени

 

код

 

домаћег

 

превозника

; 

¾

 

Возила

 

морају

 

бити

 

у

 

власништву

 

домаћег

 

превозника

 

или

 

изнајмљена

, 

с

 

тим

 

да

 

испуњавају

 

услове

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

употребу

 

возила

, 

изнајмљених

 

без

 

возача

 

за

 

друмски

 

превоз

 

робе

. 

Ова

 

одредба

 

се

 

не

 

односи

 

на

 

употребу

 

резервног

 

возила

 

у

 

време

 

када

 

је

 

возило

 

које

 

се

 

нормално

 

користи

 

у

 

отказу

. 

Превозници

 

који

 

желе

 

да

 

обављају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

дужни

 

су

 

да

 

пре

 

почетка

 

обављања

 

превоза

 

поднесу

 

пријаву

 

издаваоцу

 

лиценце

. 

У

 

пријави

 

се

 

наводе

 

подаци

 

о

 

врсти

 

превоза

, 

број

 

моторних

 

возила

 

за

 

који

 

је

 

потребан

 

извод

 

потврде

 

и

 

подаци

 

о

 

броју

 

прикључних

 

возила

. 

Такође

, 

подносе

 

се

 

и

 

писмени

 

докази

 

о

 

испуњавању

 

услова

 

прописаних

 

законом

, 

као

 

и

 

извод

 

из

 

судског

 

регистра

 

из

 

којег

 

се

 

види

 

да

 

је

 

уписана

 

делатност

 

превоза

 

у

 

друмском

 

саобраћају

  (

само

 

за

 

правна

 

лица

). 

Након

 

пријаве

, 

издавалац

 

лиценце

 

домаћем

 

превознику

 

издаје

 

потврду

 

о

 

пријави

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

ако

 

испуњава

 

следеће

 

услове

: 

background image

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

21

обављања

 

превоза

 

робе

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 3,5 

т

, 

у

 

возилу

 

се

 

мора

 

налазити

 

товарни

 

лист

 

и

 

доказ

 

из

 

којег

 

се

 

може

 

утврдити

 

да

 

се

 

ради

 

о

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

није

 

дефинисан

, 

па

 

се

 

намеће

 

закључак

 

да

 

у

 

овом

 

случају

 

важе

 

исти

 

услови

 

као

 

и

 

за

 

јавни

 

превоз

. 

Такође

, 

страна

 

правна

 

или

 

физичка

 

лица

 

која

 

обављају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

нису

 

ослобођена

 

дозвола

, 

осим

 

уколико

 

је

 

то

 

предвиђено

 

билатералним

 

споразумом

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подлеже

 

обавези

 

достављања

 

података

 

о

 

обављеном

 

превозу

. 

2.6

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

кроз

 

домаће

 

законодавство

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Републици

 

Србији

 

предмет

 

је

 

Закона

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Службени

 

гласник

 

Републике

 

Србије

'', 

бр

. 46/95 

и

 66/2001), 

Закона

 

о

 

међународном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Службени

 

лист

 

СРЈ

'', 

бр

. 60/98, 44/99 

и

 

74/99) 

и

 

Уредбе

 

о

 

начину

 

расподеле

 

и

 

критеријумима

 

за

 

доделу

 

страних

 

дозвола

 

за

 

међународни

 

јавни

 

превоз

 

ствари

 

домаћим

 

превозницима

 (''

Службени

 

гласник

 

Републике

 

Србије

'', 

бр

. 19/03). 

Према

 

Закону

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

јесте

 

превоз

 

који

 

обављају

 

предузећа

, 

правна

 

лица

, 

предузетници

 

и

 

грађани

 

ради

 

задовољавања

 

потреба

 

у

 

обављању

 

своје

 

делатности

. 

Јавни

 

превоз

, 

у

 

смислу

 

овог

 

закона

, 

јесте

 

превоз

 

који

 

је

 

под

 

једнаким

 

условима

 

доступан

 

свим

 

корисницима

 

превозних

 

услуга

 

и

 

обавља

 

се

 

на

 

основу

 

уговора

 

о

 

превозу

. 

Предузеће

, 

друго

 

правно

 

лице

, 

предузетник

 

и

 

грађанин

, 

ималац

 

возила

, 

може

 

вршити

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

и

 

то

: 

1)

 

Превоз

 

ствари

 

за

 

задовољавање

 

потреба

 

у

 

обављању

 

своје

 

делатности

; 

2)

 

Превоз

 

својих

 

радника

 

или

 

других

 

лица

 

у

 

вези

 

са

 

вршењем

 

послова

 

из

 

своје

 

делатности

, 

као

 

и

 

превоз

 

чланова

 

породице

 

радника

 

за

 

одлазак

 

на

 

одмор

 

или

 

рекреацију

. 

Превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

смислу

 

овог

 

закона

, 

сматра

 

се

 

и

 

превоз

 

лица

 

који

 

врше

: 

1)

 

Угоститељска

 

предузећа

, 

друга

 

правна

 

лица

 

и

 

предузетници

 

који

 

обављају

 

угоститељску

 

делатност

, 

као

 

и

 

одмаралишта

 

кад

 

превозе

 

своје

 

госте

; 

2)

 

Установе

 

у

 

области

 

здравствене

 

и

 

социјалне

 

заштите

 

кад

 

превозе

 

болеснике

; 

3)

 

Туристичка

 

предузећа

, 

друга

 

правна

 

лица

 

и

 

предузетници

 

који

 

обављају

 

туристичку

 

делатност

 

кад

 

на

 

основну

 

посебног

 

уговора

 

превозе

 

групе

 

туриста

 

без

 

успутног

 

примања

 

путника

; 

4)

 

Културне

, 

просветне

 

и

 

спортске

 

организације

, 

удружења

, 

заједнице

 

и

 

друге

 

организације

 

у

 

тим

 

областима

 

кад

 

превозе

 

своје

 

учеснике

, 

студенте

, 

наставно

 

особље

, 

односно

 

своје

 

чланове

; 

5)

 

Организације

 

које

 

врше

 

оспособљавање

 

кандидата

 

за

 

возаче

; 

и

 

6)

 

Предузећа

, 

друга

 

правна

 

лица

 

и

 

предузетници

 

који

 

врше

 

погребне

 

услуге

. 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

може

 

обављати

 

предузеће

, 

друго

 

правно

 

лице

, 

предузетник

 

и

 

грађанин

 

који

 

испуњава

 

услове

 

утврђене

 

овим

 

законом

 

у

 

погледу

 

ЗАКОНСКИ

 

ОКВИР

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

22

опремљености

, 

обезбеђења

 

одговарајућих

 

паркинг

 

простора

 

за

 

возила

 

и

 

кадрова

 

који

 

врше

 

послове

 

редовног

 

одржавања

 

возила

 

и

 

контролу

 

њихове

 

техничке

 

исправности

. 

Јавни

 

превоз

 

ствари

 

може

 

обављати

 

предузеће

, 

друго

 

правно

 

лице

 

и

 

предузетник

 

регистровано

 

за

 

обављање

 

те

 

врсте

 

превоза

, 

уз

 

испуњавање

 

услова

 

као

 

и

 

у

 

случају

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Надлежно

 

Министарство

 

издаје

 

акт

 

о

 

испуњености

 

услова

 

за

 

обављање

 

превоза

 

само

 

предузећима

, 

другим

 

правним

 

лицима

 

и

 

предузетницима

 

који

 

учествују

 

у

 

јавном

 

превозу

. 

Превоз

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

обавља

 

се

 

возилима

 

која

 

испуњавају

 

услове

 

утврђене

 

прописима

 

о

 

безбедности

 

саобраћаја

 

на

 

путевима

 

и

 

прописима

 

о

 

стандардима

 

за

 

поједине

 

врсте

 

возила

. 

Возила

 

којима

 

се

 

обавља

 

јавни

 

превоз

 

и

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

морају

 

се

 

редовно

 

одржавати

 

и

 

контролисати

 

ради

 

обезбеђивања

 

њихове

 

сталне

 

техничке

 

исправности

 

и

 

безбедног

 

коришћења

 

у

 

саобраћају

. 

Возило

 

којим

 

се

 

обавља

 

превоз

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

мора

 

имати

 

на

 

бочним

 

странама

 

исписану

 

фирму

, 

односно

 

назив

 

власника

 

возила

, 

и

 

то

 

словима

 

висине

 

најмање

 10 

цм

 

и

 

бојом

 

која

 

се

 

битно

 

разликује

 

од

 

основне

 

боје

 

возила

. 

Поред

 

овога

, 

на

 

бочним

 

странама

 

или

 

у

 

доњем

 

десном

 

углу

 

ветробранског

 

стакла

 

возила

 

којим

 

се

 

обавља

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

мора

 

бити

 

натпис

 ''

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

''. 

У

 

возилу

 

којим

 

се

 

обавља

 

превоз

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

мора

 

се

 

налазити

 

путни

 

налог

 

попуњен

 

на

 

прописан

 

начин

6

, 

оверен

 

и

 

потписан

 

од

 

стране

 

овлашћеног

 

лица

 

и

 

лица

 

одговорног

 

за

 

контролу

 

техничке

 

исправности

 

возила

, 

а

 

у

 

случају

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

документ

 (

отпремница

 

и

 

сл

.) 

из

 

кога

 

се

 

може

 

утврдити

 

власник

 

и

 

врста

 

ствари

 

које

 

се

 

превозе

.  

Према

 

Закону

 

о

 

међународном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

међународни

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

међународни

 

превоз

 

који

 

предузеће

, 

друго

 

правно

 

лице

, 

државни

 

орган

 

или

 

предузетник

, 

односно

 

страно

 

правно

 

или

 

физичко

 

лице

 

обавља

 

возилом

 

у

 

власништву

 

ради

 

задовољавања

 

потреба

 

своје

 

делатности

 

или

 

ради

 

превоза

 

својих

 

радника

 

или

 

других

 

лица

 

у

 

вези

 

са

 

обављањем

 

послова

 

из

 

своје

 

делатности

. 

Међународни

 

јавни

 

превоз

 

ствари

, 

у

 

смислу

 

овог

 

закона

, 

јесте

 

међународни

 

превоз

 

који

 

је

 

под

 

једнаким

 

условима

 

доступан

 

свим

 

корисницима

 

превозних

 

услуга

. 

За

 

обављање

 

међународног

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

потребна

 

је

 

дозвола

 

која

 

се

 

издаје

 

по

 

поступку

 

за

 

издавање

 

дозволе

 

за

 

међународни

 

јавни

 

превоз

, 

ако

 

је

 

међународним

 

уговором

  (

билатералним

 

споразумом

) 

предвиђено

 

да

 

се

 

такав

 

превоз

 

обавља

 

на

 

основу

 

дозволе

. 

Начин

 

расподеле

, 

односно

 

поступак

 

издавања

 

дозвола

 

за

 

међународни

 

јавни

 

превоз

 

ствари

 

прописује

 

Савезна

 

влада

.  

Уредба

 

Савезне

 

владе

 (''

Службени

 

лист

 

СРЈ

'', 

бр

. 18/2000) 

о

 

критеријумима

 

и

 

начину

 

расподеле

 

страних

 

дозвола

 

за

 

међународни

 

јавни

 

превоз

 

ствари

 

домаћим

 

превозницима

, 

није

 

посебно

 

третирала

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Све

 

одредбе

 

ове

 

уредбе

 

примењиване

 

су

 

на

 

исти

 

начин

 

и

 

за

 

јавни

 

превоз

 

и

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Ово

 

практично

 

значи

 

да

 

је

 

у

 

додели

 

дозвола

 

за

 

међународни

 

превоз

 

робе

 

могло

 

да

 

учествује

 

само

 

предузеће

 

које

 

је

 

испунило

 

све

 

услове

 

за

 

издавање

 

уверења

 

о

 

оспособљености

 

за

 

обављање

 

међународног

 

јавног

 

превоза

 

ствари

, 

прописане

 

Законом

 

о

 

међународном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Ови

 

услови

 

подразумевају

 

финансијску

 

способност

, 

техничку

 

опремљеност

 

и

 

стручну

 

оспособљеност

, 

као

 

и

 

да

 

је

 

предузеће

 

три

 

године

 

обављало

 

одговарајућу

 

врсту

 

унутрашњег

 

                                                 

6

 

Правилник

 

о

 

садржају

 

путног

 

налога

, 

начин

 

његовог

 

издавања

, 

уношење

 

података

 

и

 

вођење

 

евиденције

 

о

 

издатим

 

путним

 

налозима

 (''

Службени

 

гласник

 

Републике

 

Србије

'', 

бр

. 2/91 

и

 8/91) 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

24

3

 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

Имајући

 

у

 

виду

 

да

 

познавање

 

статистичких

 

података

 

о

 

превозу

 

представља

 

основ

 

за

 

креирање

 

заједничке

 

саобраћајне

 

политике

 

на

 

нивоу

 

ЕУ

 

успостављен

 

је

 

систем

 

осматрања

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

и

 

другим

 

видовима

 

саобраћаја

 (

Предлог

 

Савета

 

од

 26 

марта

 1992. 

године

). 

Такође

, 

Регулативом

 

Савета

  (

ЕЗ

) 

бр

. 1172/98 

установљена

 

је

 

обавеза

 

прикупљања

 

и

 

достављања

 

статистичких

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

Еуростат

-

у

, 

и

 

прецизно

 

су

 

дефинисани

 

подаци

 

који

 

подлежу

 

овој

 

обавези

 

која

 

се

 

односи

 

на

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

. 

Форма

 

у

 

којој

 

се

 

ови

 

подаци

 

достављају

 

Еуростат

-

у

 

дефинисана

 

је

 

Регулативом

 

Комисије

 (

ЕЗ

) 

бр

. 2163/2001. 

Одредбе

 

Регулативе

 

Савета

 (

ЕЗ

) 

бр

. 1172/98 

се

 

не

 

односе

 

на

 

возила

 

чије

 

су

 

дозвољена

 

бруто

 

маса

 

или

 

димензије

 

већа

 

од

 

дозвољене

 

вредности

  (

вангабаритна

 

возила

), 

као

 

ни

 

на

 

пољопривредна

 

и

 

војна

 

возила

 

и

 

возила

 

у

 

власништву

 

државне

 

администрације

. 

Такође

, 

возила

 

чија

 

је

 

максимална

 

бруто

 

маса

, 

или

 

максимална

 

дозвољена

 

носивост

 

мања

 

од

 

неке

 

граничне

  (

која

 

се

 

разликује

 

од

 

земље

 

до

 

земље

), 

могу

 

бити

 

изузета

 

од

 

одредби

 

ове

 

регулативе

. 

Међутим

, 

граничне

 

вредности

 

за

 

максималну

 

бруто

 

масу

, 

односно

 

максималну

 

дозвољену

 

носивост

 

не

 

могу

 

бити

 

мање

 

од

 6 

т

 

и

 3,5 

т

 

респективно

. 

Статистички

 

подаци

 

који

 

су

 

обухваћени

 

поменутом

 

регулативом

 

сврстани

 

су

 

у

 

три

 

групе

: 

I.

 

подаци

 

у

 

вези

 

са

 

возилом

8

 

1)

 

могућност

 

употребе

 

возила

 

за

 

комбиновани

 

превоз

 (

није

 

обавезан

 

податак

); 

2)

 

број

 

осовина

 

на

 

возилу

, 

при

 

чему

 

се

 

користе

 

шифре

 

приказане

 

у

 

прилогу

 4. 

(

није

 

обавезан

 

податак

); 

3)

 

старост

 

моторног

 

возила

 (

камиона

 

и

 

вучног

 

возила

) 

у

 

годинама

 (

рачунајући

 

од

 

датума

 

прве

 

регистрације

); 

4)

 

максимално

 

дозвољена

 

бруто

 

маса

 

возила

 (10

2 

кг

); 

5)

 

максимална

 

дозвољена

 

носивост

 

возила

 (10

2 

кг

); 

                                                 

8

 

Под

 

возилом

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

подразумева

 

се

 

свако

 

појединачно

 

друмско

 

возило

 (

соло

 

камион

) 

и

 

транспортни

 

састав

  (

соло

 

камион

 

са

 

приколицом

 

или

 

вучно

 

возило

 

са

 

полуприколицом

) 

чија

 

је

 

основна

 

намена

 

превоз

 

робе

. 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

25

6)

 

превозилац

, 

при

 

чему

 

се

 

користе

 

шифре

 

од

 

четири

 

броја

 

које

 

дефинишу

 

у

 

коју

 

групу

 

делатности

 

спада

 

основна

 

делатност

 

превозиоца

. 

Класификација

 

делатности

 

и

 

шифре

 

делатности

 (NACE Rev. 1)

9

 

дефинисане

 

су

 

Регулативом

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3037/90

10

 (

нпр

., 

шифра

 

за

 

делатност

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 60.24, 

а

 

шифра

 

за

 

делатност

 

производње

 

и

 

прераде

 

меса

 

је

 15.11), 

(

није

 

обавезан

 

податак

); 

7)

 

врста

 

превоза

 (

јавни

 

превоз

/

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

); 

8)

 

врста

 

километара

: 

¾

 

километри

 

под

 

теретом

, 

¾

 

празни

 

километри

  (

укључујући

 

вожње

 

вучног

 

возила

 

без

 

полуприколице

) 

(

није

 

обавезан

 

податак

); 

9)

 

податак

 

са

 

мерења

 

тежине

 

возила

 

који

 

треба

 

да

 

обезбеди

 

комплетирање

 

резултата

 

добијених

 

на

 

основу

 

појединачних

 

података

 

који

 

су

 

прикупљени

 

методом

 

случајног

 

узорка

.  

II.

 

подаци

 

у

 

вези

 

са

 

вожњом

 

1)

 

врста

 

вожње

: 

¾

 

проста

 

вожња

 

под

 

теретом

, 

под

 

којом

 

се

 

подразумева

 

превоз

 

робе

 

од

 

места

 

утовара

 

до

 

места

 

истовара

, 

¾

 

сложена

 

вожња

 

под

 

теретом

, 

која

 

се

 

састоји

 

из

 

неколико

 

простих

 

вожњи

 

али

 

није

 

сабирног

 

или

 

дистрибутивног

 

карактера

, 

¾

 

сложена

 

вожња

 

под

 

теретом

 

сабирног

 

или

 

дистрибутивног

 

карактера

, 

¾

 

празна

 

вожња

; 

2)

 

тежина

 

терета

 

који

 

се

 

превози

 

у

 

току

 

просте

 

вожње

, 

или

 

у

 

току

 

сваке

 

просте

 

вожње

 

једне

 

сложене

 

вожње

 (10

2 

кг

); 

3)

 

место

 

утовара

 

¾

 

дефиниција

: 

када

 

се

 

ради

 

о

 

вожњи

 

под

 

теретом

 

подразумева

 

се

 

прво

 

место

 

утовара

  (

или

 

место

 ''

качења

'' 

натовареног

 

прикључног

 

возила

 

за

 

моторно

 

возило

), 

односно

 

место

 

отпочињања

 

вожње

 

под

 

теретом

; 

када

 

се

 

ради

 

о

 

празној

 

вожњи

 

подразумева

 

се

 

последње

 

место

 

истовара

, 

односно

 

место

 

отпочињања

 

празне

 

вожње

, 

¾

 

шифра

: 

користе

 

се

 

шифре

 

трећег

 

нивоа

 NUTS 

номенклатуре

11

 

за

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

, 

и

 

двословне

 

ознаке

 

према

 ISO-3166

 

за

 

земље

 

које

 

нису

 

чланице

 ; 

4)

 

место

 

истовара

  

¾

 

дефиниција

: 

када

 

се

 

ради

 

о

 

вожњи

 

под

 

теретом

 

подразумева

 

се

 

последње

 

место

 

истовара

  (

или

 

место

 ''

откачињања

'' 

прикључног

 

од

 

моторног

 

возила

), 

односно

 

место

 

где

 

се

 

завршава

 

вожња

 

под

 

теретом

; 

када

 

се

 

ради

 

о

 

празној

 

вожњи

 

подразумева

 

се

 

прво

 

место

 

утовара

 (

или

 

место

 ''

качења

'' 

натовареног

 

прикључног

 

возила

 

за

 

моторно

 

возило

), 

односно

 

место

 

где

 

се

 

завршава

 

празна

 

вожња

, 

                                                 

9

 Statistical classification of economic activities in the European Communities 

10

 (Official Journal No L 293, 24.10.1990, p. 1) 

11

 Nomenclature of Territorial Units for Statistics 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

27

Међутим

, 

статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

по

 

земљама

 

или

 

на

 

нивоу

 

ЕУ

, 

нису

 

доступни

 

у

 

описаној

 

форми

. 

На

 

званичном

 

интернет

 

сајту

 

Еуростат

-

а

 

доступан

 

је

 

један

 

део

 

резултата

 

анализе

 

наведених

 

података

. 

Такође

, 

на

 

званичном

 

интернет

 

сајту

 

Еуростат

-

а

 

доступан

 

је

 

и

 

део

 

статистичких

 

податак

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

.  

Други

 

извор

 

статистичких

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

су

 

Статистички

 

годишњаци

 

појединих

 

земаља

 

Европе

. 

Статистички

 

годишњак

, 

уколико

 

је

 

публикован

 

на

 

званичним

 

интернет

 

сајтовима

 

надлежних

 

институција

, 

углавном

 

садржи

 

податке

 

о

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

 

по

 

врстама

 

превоза

  (

јавни

 

превоз

/

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

) 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Остали

 

подаци

 

(

расподела

 

обима

 

превоза

 

и

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

роба

, 

расподела

 

обима

 

превоза

 

по

 

дужинама

 

превозних

 

путева

 

и

 

друго

) 

се

 

ретко

 

публикују

.  

Поред

 

статистичких

 

података

 

из

 

наведених

 

извора

, 

у

 

раду

 

су

 

коришћени

 

и

 

подаци

 

објављени

 

као

 

резултати

 

посебних

 

истраживања

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спроведених

 

од

 

стране

 

Међународне

 

уније

 

за

 

друмски

 

саобраћај

 - IRU

13

 

и

 

ЦЕМТ

-

а

. 

У

 

наставку

 

овог

 

поглавља

 

биће

 

анализирани

 

доступни

 

статистички

 

подаци

 

са

 

циљем

 

утврђивања

: 

учешћа

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

 

оствареним

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

  (

чиме

 

ће

 

се

 

створити

 

услови

 

за

 

препознавање

 

значаја

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

); 

расподеле

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

по

 

класама

 

дужина

 

превозних

 

путева

, 

као

 

и

 

расподеле

 

обима

 

превоза

 

и

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

роба

 (

што

 

ће

 

омогућити

 

утврђивање

 

зависности

 

ове

 

врсте

 

превоза

 

од

 

дужине

 

превозног

 

пута

 

и

 

врсте

 

робе

 

која

 

се

 

превози

); 

ефикасности

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

; 

улоге

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

предузећу

. 

 

3.1

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

оствареном

 

обиму

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

 

Доступни

 

статистички

 

подаци

 

о

 

укупно

 

оствареном

 

обиму

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

, 

односно

 

о

 

расподели

 

обима

 

превоза

 

по

 

врстама

 

превоза

  (

јавни

 

превоз

/

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

) 

приказани

 

су

 

у

 

табели

 3.1. 

Подаци

 

о

 

обиму

 

превоза

 

за

 

сваку

 

од

 

земаља

 

чланица

 

дати

 

су

 

у

 

прилогу

 11. 

Табела

 3.1. 

Обим

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

, 1985-1995 

Обим

 

превоза

 (10

6

 

тона

)

 

Обим

 

превоза

 (10

6

 

тона

)

1

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Јавни

 

превоз

 

Укупно

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Јавни

 

превоз

 

Укупно

 

1985 

3 981,8 

(50,9%) 

3 844,9 

(49,1%) 

7 826,7 

(100%) 

2 688,3 

(47,9%) 

2 924,7 

(52,1%) 

5 613,0 

(100%)

 

1995 

4 413,3 

(43,5 %) 

5 726,0 

(56,5%) 

10 139,3 

(100%) 

2 682,5 

(43,8%) 

3 436,8 

(56,2%) 

6 119,3 

(100%)

 

(1)

 

Искључујући

 

Немачку

, 

Аустрију

, 

Финску

 

и

 

Шведску

 

Укупан

 

обим

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 1995. 

године

 

износио

 

је

       

10 139,3 

милиона

 

тона

 (29,5% 

више

 

него

 1985). 

Од

 

укупног

 

обима

 

превоза

 4 413,3 

милиона

 

тона

 

остварено

 

је

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (10,8% 

више

 

него

 1985), 

док

 

је

 5 726 

милиона

 

тона

 

остварено

 

у

 

јавном

 

превозу

 (48,9% 

више

 

него

 1985). 

Посматрањем

 

само

 

једанаест

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

чиме

 

се

 

искључује

 

утицај

 

приступа

 

нових

 

чланица

 (

Аустрија

, 

                                                 

13

 International Road Transport Union 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

28

Финска

 

и

 

Шведска

) 

и

 

уједињењ

a 

Немачке

, 

укупан

 

обим

 

превоза

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

порастао

 

је

 

за

 9,0%, 

обим

 

јавног

 

превоза

 

за

 17,5%,  

док

 

је

 

обим

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

опао

 

за

 0,2%. 

Процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

 

опало

 

са

 50,9% 

у

 1985. 

години

 

на

 43,5% 

у

 1995. 

години

. 

Посматрањем

 

само

 

једанаест

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

опало

 

је

 

са

 47,9% 

на

 43,8%. 

Посматрањем

 

сваке

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

 

појединачно

 

такође

 

се

 

уочава

 

пад

 

учешћа

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

обиму

 

превоза

 

за

 

период

 

од

 1985 - 1995. 

године

 (

прилог

 11.). 

Процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

значајно

 

варира

 

од

 

једне

 

до

 

друге

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

, 

док

 

је

 

у

 

мањим

 

земљама

 

процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

релативно

 

високо

  (

Португалија

 82,4%, 

Луксембург

 79,9%, 

Аустрија

 

55,3%), 

у

 

Скандинавским

 

земљама

 

овај

 

проценат

 

је

 

знатно

 

мањи

  (

Шведска

 15,2%, 

Финска

 

20,2%), (

прилог

 11.).  

Упркос

 

релативном

 

паду

 

учешћа

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

периоду

 

од

 1985 

до

 

1995. 

године

 

у

 

појединим

 

земљама

 

ЕУ

  (

Немачка

, 

Италија

, 

Луксембург

, 

Уједињено

 

Краљевство

, 

Грчка

 

и

 

Португалија

) 

дошло

 

до

 

пораста

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

квантитативном

 

смислу

. 

У

 

осталим

 

земљама

 

ЕУ

  (

Француска

, 

Холандија

, 

Белгија

, 

Ирска

, 

Данска

 

и

 

Шпанија

) 

обим

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

квантитативном

 

смислу

 

је

 

опао

 

(

прилог

 11.).  

Значајно

 

је

 

истаћи

 

да

 

је

 

повећање

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Италији

 

вероватно

 

узроковано

 

великим

 

порастом

 

обима

 

превоза

 

грађевинског

 

материјала

 

и

 

сирове

 

нафте

 

који

 

спадају

 

у

 

оне

 

групе

 

роба

 

чији

 

се

 

превоз

 

у

 

великом

 

обиму

 

врши

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

  (

види

 

поглавље

 3.4.). 

За

 

све

 

остале

 

врсте

 

роба

 

укупно

, 

обим

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

опао

 

је

 

са

 38,4% 

на

 31,5% 

у

 

периоду

 

од

 1985. 

до

 1995. 

године

 (ECMT, 

2001). 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

30

3.3

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

транспортном

 

раду

 

оствареном

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

ЕУ

 

Доступни

 

статистички

 

подаци

 

о

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

оствареном

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

, 

односно

 

расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

приказани

 

су

 

у

 

табели

 3.2.

 

Подаци

 

о

 

транспортном

 

раду

 

по

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

 

дати

 

су

 

у

 

прилогу

 12. 

Табела

 3.2. 

Транспортни

 

рад

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

, 1985-1995 

Транспортни

 

рад

 (10

9

 

т

-

км

) 

Транспортни

 

рад

 (10

9

 

т

-

км

)

1

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Јавни

 

превоз

 

Укупно

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Јавни

 

превоз

 

Укупно

 

1985 

169,7 

(32,5%) 

352,8 

(67,5%) 

522,5 

(100%)

 

127,3 

(30,0%) 

296,6 

(70,0%) 

423,9 

(100%)

 

1995 

215,6  

(26,0%) 

614,2 

(74,0%) 

829,8 

(100%)

 

136,6 

(23,9%) 

434,3 

(76,1%) 

570,9 

(100%)

 

(1)

 

Искључујући

 

Немачку

, 

Аустрију

, 

Финску

 

и

 

Шведску

 

Укупан

 

транспортни

 

рад

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

ЕУ

 1995. 

године

 

износио

 

је

 829,8 

милијарди

 

т

-

км

 (58,8% 

више

 

него

 1985). 

Од

 

укупног

 

транспортног

 

рада

 215,6 

милијарди

 

т

-

км

, 

остварено

 

је

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (27,0% 

више

 

него

 

1985) 

и

 614,2 

милијарди

 

т

-

км

 

у

 

јавном

 

превозу

 (74,1% 

више

 

него

 1985). 

Посматрањем

 

само

 

једанаест

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

укупан

 

транспортни

 

рад

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

порастао

 

је

 

за

 34,7%, 

транспортни

 

рад

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

за

 7,3%, 

а

 

транспортни

 

рад

 

у

 

јавном

 

превозу

 

за

 46,4%. 

Процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

оствареном

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

 

опао

 

је

 

са

 32,4% 

у

 1985. 

на

 26,0% 

у

 1995. 

години

.  

Посматрајући

 

промене

 

учешћа

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

периоду

 

од

 1985. 

до

 2001. 

године

, 

у

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

 

за

 

које

 

су

 

подаци

 

били

 

доступни

 (

прилог

 12.), 

такође

 

се

 

може

 

уочити

 

опадајући

 

тренд

 (

слика

 3.2.). 

0

20

40

60

80

100

DK1990

DK1995

DK1998

DK2001

D1990

D1995

D1998

D2001

E1990

E1995

E1998

E2001

F

1990

F

1995

F

1998

F

2001

NL1990

NL1995

NL1998

NL2001

P

1990

P

1995

P

1999

UK1990

UK1995

UK1998

UK2001

%

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

Јавни

 

превоз

 

Слика

 3.2. 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

појединим

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

, 1985-2001

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

31

На

 

слици

 3.2. 

може

 

се

 

уочити

 

да

 

је

 

Португалија

 

земља

 

са

 

далеко

 

највећим

 

учешћем

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

. 

У

 

периоду

 

од

 1990-1995 

године

, 

дошло

 

је

 

до

 

пораста

 

учешћа

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

на

 

преко

 70%, 

након

 

чега

 

је

 

овај

 

проценат

 

у

 1999. 

години

  (

ово

 

је

 

последња

 

година

 

за

 

коју

 

су

 

подаци

 

о

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Португалији

 

доступни

) 

опао

 

на

 

око

 50%, 

што

 

је

 

и

 

даље

 

највећи

 

проценат

 

у

 

поређењу

 

са

 

осталим

 

земљама

. 

Уједињено

 

Краљевство

 

је

 

једина

 

земља

 

у

 

којој

 

није

 

дошло

 

до

 

значајних

 

промена

 

у

 

учешћу

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

посматраном

 

периоду

. 

Према

 

статистичким

 

извештајима

 

Удружења

 

превозника

 

у

 

теретном

 

саобраћају

 - FTA

14

 

дошло

 

је

 

до

 

значајног

 

повећања

 

обима

 

превоза

 

и

 

транспортног

 

рада

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Уједињеном

 

Краљевству

 

у

 2002. 

години

. 

Могући

 

разлози

 

повећања

 

су

: 

повећање

 

броја

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 25 

т

; 

повећање

 

грађевинских

 

радова

 

за

 7% (

слична

 

повећања

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

периоду

 

од

 1981. 

до

 1982. 

године

 

и

 

периоду

 

од

 1988. 

до

 

1989. 

године

 

такође

 

су

 

била

 

у

 

вези

 

са

 

променама

 

у

 

грађевинском

 

сектору

); 

повећање

 

обима

 

превоза

 

руда

 

и

 

сирових

 

минерала

 (

врста

 

робе

 

која

 

значајно

 

учествује

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

); 

опште

 

смањење

 

активности

 

у

 

транспортном

 

сектору

 

због

 

болести

 ''

лудих

 

крава

''. 

Раст

 

који

 

је

 

остварен

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 2002. 

години

 

је

 

знак

 

да

 

је

 

можда

 

дошло

 

до

 

извесног

 

преокрета

 

с

 

обзиром

 

да

 

је

, 

још

 

од

 1980. 

године

, 

свако

 

повећање

 

у

 

транспортном

 

сектору

 

увек

 

било

 

последица

 

повећања

 

у

 

области

 

јавног

 

превоза

. 

Према

 

доступним

 

статистичким

 

подацима

  (

прилог

 13.) 

и

 

извештајима

 

Еуростат

-

а

 

(Hedbrand Anita, 2001) 

процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

међународном

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

, 

осим

 

у

 

Белгији

 

(13%) 

и

 

Немачкој

 (9%), 

не

 

прелази

 5%. 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 

толико

 

мало

 

да

 

поједине

 

земље

 

не

 

прикупљају

 

статистичке

 

податке

 

у

 

вези

 

са

 

тим

 (Oberhausen Josefine, 2002). 

Упоређујући

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

обиму

 

превоза

 

и

 

у

 

транспортном

 

раду

  (

табеле

 3.1. 

и

 3.2.) 

види

 

се

 

да

 

је

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

веће

 

када

 

је

 

у

 

питању

 

обим

 

превоза

. 

Овај

 

податак

 

указује

 

на

 

чињеницу

 

да

 

дужина

 

превозног

 

пута

 

значајно

 

утиче

 

на

 

одлуку

 

о

 

томе

 

да

 

ли

 

превоз

 

обавити

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

или

 

не

. 

Узимајући

 

у

 

обзир

 

и

 

чињенице

 

у

 

вези

 

са

 

расподелом

 

обима

 

превоза

 

по

 

врстама

 

превоза

 

и

 

класама

 

дужина

 

превозних

 

путева

, 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

је

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

превоз

 

који

 

се

 

претежно

 

обавља

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

. 

                                                 

14

 Freight Transport Association 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

33

Поређењем

 

података

 

у

 

табелама

 3.3. 

и

 3.4. 

долази

 

се

 

до

 

закључка

 

да

 

је

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

, 

по

 NST 

групама

 

мање

 

од

 

његовог

 

учешћа

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

по

 NST 

групама

. 

Дакле

, 

однос

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

роба

 

потврђује

 

већ

 

изнет

 

став

 

да

 

се

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

обавља

 

претежно

 

на

 

краћим

 

дужинама

 

превозних

 

путева

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

. 

У

 

табели

 3.5. 

приказано

 

је

 

процентуално

 

учешће

 NST 

група

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

. 

Од

 

укупног

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 1995. 

године

 

око

 50% 

остварено

 

је

 

у

 

превозу

 

грађевинског

 

материјала

 

и

 

сирових

 

и

 

прерађених

 

минерала

. 

Табела

 3.5. 

Процентуално

 

учешће

 NST 

група

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

десет

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 1985-1995 

Укупно

 

Јавни

 

превоз

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

NST 

група

 

1985 1995 1985 1995 

1985 

1995 

0 

10,4 9,13 

11,37 9,89  9,33 

8,16 

1 

13,83 13,24 

11,37 13,17  16,53 

13,33 

2 

2,14 0,95 

3,19 1,39 

1 

0,39 

3 

5,64 4,67 

4,41 4,52 

7 

4,86 

4 

1,41 1,61 

1,49 1,29  1,31 

2,02 

5 

3,34 3,18 

4,65 4,43  1,9 

1,55 

6 

38,62 42,78 

34,94 37,26  42,67 

49,91 

7 

2,1 1,43 

1,95 1,44  2,27 

1,41 

8 

4,17 3,90 

5,5 4,98  2,71 

2,51 

9 

18,35 19,11 

21,13 21,63  15,29 

15,86 

Укупно

 100,00 

100,00 

100,00 

100,00 

100,00  100,00 

У

 

табели

 3.6. 

приказано

 

је

 

процентуално

 

учешће

 NST 

група

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

. 

Од

 

укупног

 

транспортног

 

рада

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

око

 28% 

остварено

 

је

 

у

 

превозу

 

грађевинског

 

материјала

 

и

 

сирових

 

и

 

прерађених

 

минерала

, 

око

 23% 

у

 

превозу

 

намирница

 

и

 

прехрамбених

 

производа

 

животињског

 

порекла

 

и

 

око

 19% 

у

 

превозу

 

машина

, 

транспортне

 

опреме

, 

индустријских

 

производа

 

и

 

остале

 

разне

 

робе

. 

Табела

 3.6. 

Процентуално

 

учешће

 NST 

група

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

Укупно

 

Јавни

 

превоз

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

NST 

група

 

1985 1995 1985 1995 

1985 

1995 

0 

13,12 12,47 13,21 12,21 

12,92 

13,27 

1 

18,99 19,49 16,51 18,44 

25,01 

22,73 

2 

1,64 0,81 2,04 0,97 

0,68 

0,31 

3 

5,13 4,55 4,05 3,95 

7,76 

6,38 

4 

1,32 1,61 1,43 1,48 

1,06 

2,02 

5 

6,36 5,73 7,78 6,67 

2,91 

2,84 

6 

18,37 20,39 16,56 17,80 

22,73 

28,37 

7 

2,12 1,56 2,32 1,61 

1,64 

1,38 

8 

7,17 6,43 8,29 7,30 

4,44 

3,74 

9 

25,78 26,96 27,81 29,57 

20,85 

18,96 

Укупно

 

100,00 100,00 100,00 100,00 

100,00 

100,00 

Повећање

 

обима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

квантитативном

 

смислу

, 

у

 

периоду

 

од

 

1985-1995 

године

, 

остварено

 

је

 

само

 

за

 4, 6 

и

 9 NST 

групу

 (

прилог

 16.). 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

34

3.5

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

, 

оствареним

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

на

 

нивоу

 

земаља

 

ЦИЕ

 

У

 

периоду

 

од

 1990-1995 

године

 

већина

 

земаља

 

ЦИЕ

 

прошла

 

је

 

кроз

 

период

 

транзиције

. 

Промене

 

у

 

том

 

периоду

 

довеле

 

су

 

до

 

пораста

 

активности

 

у

 

саобраћајном

 

сектору

.  

Укупан

 

транспортни

 

рад

 

остварен

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

 1997. 

године

 

износио

 

је

 161,4 

милијарди

 

т

-

км

, 

од

 

чега

 

је

 54% 

остварено

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

. 

Од

 

укупно

 

транспортног

 

рада

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 81% 

је

 

остварен

 

у

 

Пољској

 (48%), 

Чешкој

 (20%) 

и

 

Мађарској

 (13%), (Allen John, 1/1999).  

Поређења

 

ради

, 

укупан

 

транспортни

 

рад

 

у

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

 1997. 

године

 

износио

 

је

 1 112,2 

милијарди

 

т

-

км

, 

од

 

чега

 

је

 

око

 79% 

остварено

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 (Hedbrand Anita, 2001). 

Овако

 

значајна

 

разлика

 

између

 

ЕУ

 

и

 

земаља

 

ЦИЕ

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

учешће

 

међународног

 

превоза

 

у

 

укупном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

вероватно

 

је

 

последица

 

слабије

 

националне

 

економије

 

земаља

 

овог

 

региона

. 

Овоме

 

треба

 

додати

 

и

 

чињеницу

 

да

 

за

 

поједине

 

земље

 

подаци

 

нису

 

доступни

. 

Када

 

је

 

у

 

питању

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

његово

 

учешће

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

оствареном

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

по

 

земљама

 

ЦИЕ

, 

варира

 

од

 15% 

до

 

57%. 

На

 

основу

 

доступних

 

података

, 

процентуално

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

нарочито

 

је

 

мало

 

у

 

Словенији

 (15%), 

Словачкој

 (16%) 

и

 

Естонији

 (18%), 

док

 

је

 

у

 

Румунији

 

чак

 57% (Allen John (1/1999), 

слика

 3.3.). 

0

20

40

60

80

100

AL

BG

CZ

EE

HU

LV

LT

PL

RO

SK

SL

Земља

%

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

Јавни

 

превоз

 

Слика

 3.3. 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

, 1997 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 

око

 44% (Allen John, 2/1999). 

Овај

 

проценат

 

значајно

 

варира

 

од

 

земље

 

до

 

земље

. 

На

 

пример

, 

у

 

Албанији

, 

Словенији

, 

Естонији

, 

Мађарској

 

и

 

Пољској

 

износи

 

мање

 

од

 40%, 

док

 

у

 

Румунији

 

износи

 72%, 

у

 

Литванији

 68% 

и

 

Бугарској

 60% (Allen John, 1/1999). 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

транспортном

 

раду

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 

свега

 8%. 

Велики

 

проценат

 

учешћа

 

јавног

 

превоза

 

у

 

транспортном

 

раду

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

је

 

евидентан

 

у

 

свим

 

земљама

 

ЦИЕ

, 

осим

 

у

 

Албанији

 

где

 

је

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

транспортном

 

раду

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

износи

 56% (Allen John, 1/1999). 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

36

3.6

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

УК

, 1997 

На

 

основу

 

до

 

сада

 

изложених

 

статистичких

 

података

 

могли

 

су

 

бити

 

донети

 

само

 

закључци

 

о

 

учешћу

 

одређене

 

врсте

 

превоза

, 

али

 

не

 

и

 

закључци

 

у

 

вези

 

са

 

ефикасношћу

 

посматраних

 

врста

 

превоза

. 

С

 

обзиром

 

да

 

је

 

обухватност

 

доступних

 

статистичких

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Уједињеном

 

Краљевству

 (

у

 

даљем

 

тексту

 

УК

) 

за

 1997. 

годину

 

већа

 

него

 

за

 

било

 

коју

 

другу

 

земљу

, 

биће

 

извршена

 

детаљнија

 

анализа

 

само

 

на

 

нивоу

 

УК

. 

У

 

периоду

 

од

 1980-1997 

године

 

транспортни

 

рад

 

остварен

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

готово

 

је

 

био

 

константан

 

и

 

износио

 

је

 

око

 36 

милијарди

 

т

-

км

, 

док

 

је

 

транспортни

 

рад

 

остварен

 

у

 

јавном

 

превозу

 

повећан

 

за

 51%, 

тако

 

да

 

је

 1997. 

године

 

износио

 112 

милијарди

    

т

-

км

. 

У

 

периоду

 

од

 1996-1997 

године

 

транспортни

 

рад

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

опао

 

је

 

за

 1,6%, 

док

 

је

 

транспортни

 

рад

 

у

 

јавном

 

превозу

 

порастао

 

за

 2,9%. 

У

 1997. 

години

 75% 

укупног

 

транспортног

 

рада

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Уједињеном

 

Краљевству

 

извршен

 

је

 

возилима

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

јавном

 

превозу

 (ECMT, 2001).

 

Укупан

 

број

 

регистрованих

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

износи

 

око

 

430 000, 

од

 

којих

 

само

 

око

 130 000 

поседују

 

тзв

. ''

О

'' 

лиценцу

15

. 

Од

 130 000 

возила

 

која

 

поседују

 ''

О

'' 

лиценцу

 

око

 60 000 

возила

 

поседује

 

рестриктивну

 

лиценцу

 (

само

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

), 56 000 

стандардну

 

националну

 

лиценцу

 (

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавни

 

превоз

) 

и

 14 000 

стандардну

 

међународну

 

лиценцу

  (

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавни

 

превоз

), (ECMT, 2001). 

Структура

 

возила

 

према

 

намени

 

и

 

максималној

 

бруто

 

маси

 

возила

 

приказана

 

је

 

у

 

табели

 

3.8.  

Табела

 3.8. 

Структура

 

возила

 

према

 

намени

 

и

 

максималној

 

бруто

 

маси

 

у

 

УК

, 1997 

Возила

 

Укупно

- 

број

 

возила

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

-

број

 

возила

 

Јавни

 

превоз

- 

број

 

возила

 

Соло

 

возила

--3,5-7,5 

тона

 

бруто

 

масе

 

150 689 

123 433 

27 256 

Соло

 

возила

--7,5-17 

тона

 

бруто

 

масе

 

110 831 

76 642 

34 189 

Соло

 

возила

--17-25 

тона

 

бруто

 

масе

 

19 125 

11 560 

7 565 

Соло

 

возила

--

преко

 25 

тона

 

бруто

 

масе

 

30 655 

16 085 

14 570 

Транспортни

 

састави

--3,5-33 

тона

 

бруто

 

масе

 

28 711 

12 242 

16 469 

Транспортни

 

састави

--

преко

 33 

тона

 

бруто

 

масе

 

86 321 

16 761 

69 560 

Укупно

 

426 332 

256 723 

169 609 

Извор

: ECMT, 2001 

Скоро

 

половина

 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

су

 

од

 3,5-7,5 

тона

 

бруто

 

масе

, 

а

 

свега

 

око

 6,5% 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спадају

 

у

 

категорију

 

тешких

 

теретних

 

возила

 

преко

 33 

тона

 

бруто

 

масе

. 

Поређења

 

ради

, 

свега

 

16% 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

јавном

 

превозу

 

су

 

између

 3,5 

и

 7,5 

тона

 

бруто

 

масе

, 

док

 

чак

 41% 

ових

 

возила

 

спада

 

у

 

категорију

 

тешких

 

теретних

 

возила

. 

Од

 

свих

 

теретних

   

возила

 

чија

 

је

 

бруто

 

маса

 

од

 3,5-7,5 

тона

, 82% 

су

 

регистрована

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

док

 

је

 

само

 19% 

укупног

 

броја

 

тешких

 

теретних

 

возила

 

регистровано

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

.  

У

 

табели

 3.9. 

приказани

 

су

 

подаци

 

о

 

величини

 

возних

 

паркова

 

превозника

16

. 

Највећи

 

број

 

превозника

 

располаже

 

возним

 

парковима

 

до

 10 

возила

 (94% 

превозника

 

која

 

обављају

 

                                                 

15

 

О

perator licence 

16

 

Физичка

 

и

 

правна

 

лица

 

која

 

поседују

 

тзв

.''

О

'' 

лиценцу

 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

37

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 68% 

превозника

 

који

 

обављају

 

јавни

 

превоз

). 

Око

 76% 

превозника

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

има

 

у

 

свом

 

возном

 

парку

 

једно

 

до

 

два

 

возила

. 

Овај

 

проценат

 

у

 

случају

 

превозника

 

који

 

врше

 

јавни

 

превоз

 

износи

 

око

 44%. 

Табела

 3.9. 

Величина

 

возних

 

паркова

 

лиценцираних

 

превозника

 

у

 

УК

, 1997 

Број

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

 

Предузећа

 

која

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Транспортна

 

предузећа

 

1-2 

30 000 

(76,1%) 

11 300  

(43,7%) 

3-5 

4 400 

(11,2%) 

5 700 

(5,7%) 

6-10 

2 600   

(6,6%) 

4 800 

(18,5%) 

11-25 

1 300   

(3,3%) 

2 600 

(10,0%) 

26-50 

600   

(1,5%) 

1 000 

(3,9%) 

51+ 

500   

(1,3%) 

500 

(1,9%) 

Укупно

 

предузећа

 

39 400  

(100%) 

25 900 

(100%) 

Извор

: ECMT, 2001 

У

 

табели

 3.10. 

представљени

 

су

 

подаци

 

о

 

активностима

 

соло

 

возила

 

бруто

 

масе

 

од

 3,5-

7,5 

тона

 

и

 

возила

 

типа

 

транспортни

 

састав

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тона

. 

У

 

разматрање

 

су

 

узете

 

ове

 

две

 

групе

 

теретних

 

возила

 

јер

 

су

 

карактеристичне

 

у

 

смислу

 

што

 82% 

прве

 

групе

 

чине

 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

док

 81% 

друге

 

групе

 

чине

 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

јавном

 

превозу

. 

Табела

 3.10. 

Подаци

 

о

 

активностима

 

теретних

 

возила

 

у

 

УК

, 1997 

 

Возила

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Возила

 

за

 

јавни

 

превоз

 

Просечни

 

пређени

 

километри

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

соло

 

возила

 

бруто

 

масе

 3,5-7,5 

тона

 (

у

 

километрима

) 

26 000 

49 000 

Просечни

 

пређени

 

километри

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

транспортне

 

саставе

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тона

 (

у

 

километрима

) 

88 000 

101 000 

Средњи

 

обим

 

превоза

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

соло

 

возила

 

бруто

 

масе

 3,5-7,5 

тона

 (

у

 

тонама

) 

498 532 

Средњи

 

обим

 

превоза

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

транспортне

 

саставе

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тона

 (

у

 

тонама

) 

8 929 

8 285 

Средњи

 

транспортни

 

рад

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

соло

 

возила

 

бруто

 

масе

 3,5-7,5 

тона

 (

у

 

тона

-

километрима

) 

26 000 

57 000 

Средњи

 

транспортни

 

рад

 

по

 

возилу

 

годишње

 

за

 

транспортне

 

саставе

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тона

 (

у

 

тона

-

километрима

) 

849 000 

1 191 000 

Празни

 

километри

 

годишње

 

за

 

сва

 

возила

 (%) 

29 28 

Извор

: ECMT, 2001 

Просечни

 

пређени

 

километри

 

годишње

 

по

 

возилу

 

у

 

јавном

 

превозу

, 

за

 

соло

 

возила

 

од

 

3,5-7,5 

тона

 

бруто

 

масе

 

су

 

за

 

око

 88,5% 

већи

 

од

 

истих

 

за

 

возила

 

која

 

се

 

користе

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

а

 

за

 

возила

 

типа

 

транспортни

 

састав

 

за

 14,8%. 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

по

 

возилу

 

из

 

групе

 

соло

 

возила

 

од

 3,5-7,5 

тона

 

бруто

 

масе

 

је

 

за

 

око

 7% 

већи

 

за

 

возила

 

у

 

јавном

 

превозу

 

у

 

односу

 

на

 

возила

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

док

 

је

 

у

 

групи

 

возила

 

типа

 

транспортни

 

састав

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тоне

 

ситуација

 

обрнута

, 

па

 

је

 

годишњи

 

обим

 

превоза

 

по

 

возилу

 

у

 

превозу

 

са

 

сопствене

 

потребе

 

за

 

око

 8% 

већи

 

од

 

истог

 

за

 

возила

 

у

 

јавном

 

превозу

. 

Годишњи

 

транспортни

 

рад

 

по

 

возилу

 

из

 

групе

 

соло

 

возила

 

од

 3,5-7,5 

тона

 

бруто

 

масе

 

у

 

јавном

 

превозу

 

је

 

за

 

око

 120% 

већи

 

него

 

за

 

исту

 

групу

 

возила

 

у

 

превозу

 

са

 

сопствене

 

потребе

; 

годишњи

 

транспортни

 

рад

 

по

 

возилу

 

из

 

групе

 

возила

 

типа

 

транспортни

 

састав

 

бруто

 

масе

 

преко

 33 

тоне

 

за

 

возила

 

у

 

јавном

 

превозу

 

је

 

за

 

око

 40% 

већи

 

него

 

за

 

возила

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

39

Табела

 3.12. 

Основне

 

делатности

 

предузећа

 

из

 

узорка

 

15 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

Сектор

 

Број

 

пријава

 % 

пријава

 % 

предузећа

 

Пољопривреда

 

107 12  14 

Индустрија

 

324 36  43 

Трговина

 

265 29  35 

Друге

 

услуге

 

36 4  5 

Остало

 

169 19  23 

Непознато

 

2 0  0 

Укупан

 

број

 

пријава

 

903 100 

- 

Укупан

 

број

 

предузећа

 

745 - 100 

Извор

: ECMT, 2001 

Више

 

од

 80% 

предузећа

 

из

 

узорка

, 

све

 

или

 

већину

 

својих

 

потреба

 

за

 

превозом

 

реализује

 

друмом

 (

табела

 3.13.).  

Табела

 3.13. 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

извршен

 

друмом

 

у

 

поређењу

 

са

 

укупним

 

обимом

 

копненог

 

превоза

 

у

 

предузећима

 

из

 

узорка

 

Резултати

 

анкете

 (15 

земаља

) 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

извршен

 

друмом

 

Број

 

пријава

 

%

предузећа

 

1-30% 

29 4 

31-60% 

25 3 

61-70% 

8 1 

71-80% 

18 2 

81-90% 

36 5 

91-100% 

610 81 

Непознато

 

23 3 

Укупан

 

број

 

предузећа

 749 

100 

Извор

: ECMT, 2001 

Расподела

 

обима

 

превоза

 

по

 

видовима

 

саобраћаја

 

зависи

 

од

 

укупног

 

обима

 

превоза

 

који

 

генерише

 

једно

 

предузеће

. 

Што

 

је

 

већи

 

обим

 

превоза

 

то

 

је

 

чешћа

 

употреба

 

железнице

 

и

 

унутрашњих

 

пловних

 

путева

. 

Ипак

, 

више

 

од

 60% 

великих

 

предузећа

 

из

 

узорка

 

већину

 

својих

 

потреба

 

за

 

превозом

 

реализује

 

друмом

 (ECMT, 2001). 

Расподела

 

обима

 

превоза

 

по

 

видовима

 

саобраћаја

 

зависи

 

и

 

од

 

врсте

 

робе

 

која

 

се

 

превози

. NST 

групе

 2, 3, 4, 5 

и

 7 

чешће

 

се

 

превозе

 

другим

 

видовима

 

саобраћаја

 (

железница

, 

унутрашњи

 

пловни

 

путеви

) 

од

 

роба

 

из

 NST 

групе

 0,1,6,8 

и

 9 (

табела

 3.14.), 

што

 

је

 

донекле

 

и

 

последица

 

транспортних

 

особина

 

појединих

 

врста

 

роба

  

Табела

 3.14. 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

извршен

 

друмом

 

у

 

поређењу

 

са

 

укупним

 

годишњим

 

обимом

 

копненог

 

превоза

 

по

 NST 

групама

 

у

 

предузећима

 

из

 

узорка

 

Резултати

 

анкете

 (15 

земаља

) 

NST 

групе

: 2, 3, 4, 5 ,7 

NST 

групе

: 0, 1, 6, 8, 9 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

извршен

 

друмом

 

Број

 

пријава

 

% 

предузећа

 

Број

 

пријава

 

% 

предузећа

 

1-30% 

14 13 

15  2 

31-60% 

13 13 

12  2 

61-90% 

9 9 

54  8 

91-100% 

68 65 

556  87 

Непознато

  

7  

16   

Укупан

 

број

 

предузећа

 104 100 

637 100 

Извор

: ECMT, 2001 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

40

34% 

предузећа

 

из

 

узорка

 91-100% 

својих

 

годишњих

 

потреба

 

за

 

превозом

 

обавља

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

а

 44% 

предузећа

 

више

 

од

 80% 

својих

 

годишњих

 

потреба

 

за

 

превозом

 

обавља

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (

табела

 3.15.). 

Табела

 3.15. 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

обављен

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

поређењу

 

са

 

укупним

 

годишњим

 

обимом

 

копненог

 

превоза

 

у

 

предузећима

 

из

 

узорка

 

Резултати

 

анкете

 (15 

земаља

) 

Годишњи

 

обим

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Број

 

пријава

 % 

1-10% 

55 7 

11-20% 

37 5 

21-30% 

26 3 

31-40% 

46 6 

41-50% 

54 7 

51-60% 

45 6 

61-70% 

61 8 

71-80% 

76 10 

81-90% 

74 10 

91-100% 

251 34 

Непознато

 

24 3 

Укупан

 

број

 

предузећа

 749 

100 

Извор

: ECMT, 2001 

У

 

табели

 3.16. 

приказани

 

су

 

подаци

 

о

 

расподели

 

превоза

 

у

 

зависности

 

од

 

дужине

 

превозног

 

пута

. 

Табела

 3.16. 

Расподела

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

зависности

 

од

 

дужине

 

превозног

 

пута

 

за

 

предузећа

 

из

 

узорка

 

Резултати

 

анкете

 (15 

земаља

) 

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (%) 

Јавни

 

превоз

 (%) 

1-49 

км

 

14 5 

50-99 

км

 

20 10 

100-249 

км

 

38 26 

250-499 

км

 

23 37 

Преко

 500 

км

 

5 22 

Укупно

  

100 

100 

Извор

: ECMT, 2001 

Према

 

резултатима

 

истраживања

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

највеће

 

за

 

дужине

 

превозних

 

путева

 

од

 100-249 

км

 (38%). 

Иако

 

класе

 

дужине

 

превозног

 

пута

 

нису

 

исте

 

као

 

оне

 

које

 

се

 

користе

 

у

 

статистичким

 

извештајима

, 

могуће

 

је

 

уочити

 

да

 

се

 

расподела

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

зависности

 

од

 

дужине

 

превозног

 

пута

 

разликује

 

од

 

оне

 

приказане

 

на

 

слици

 

2.2. 

Међутим

, 

и

 

овде

 

се

 

уочава

 

доминантност

 

јавног

 

превоза

 

на

 

већим

 

дужима

 

превозних

 

путева

 

с

 

обзиром

 

да

 

се

 85% 

јавног

 

превоза

, 

у

 

поређењу

 

са

 66% 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

обави

 

на

 

превозним

 

путевима

 

дужине

 

преко

 100 

км

.

 

У

 

табели

 3.17. 

приказана

 

је

 

расподела

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

зависности

 

од

 

врсте

 

робе

 

која

 

се

 

превози

.  

background image

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

42

3.8

 

Статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

на

 

нивоу

 

Србије

 

и

 

Црне

 

Горе

 

Прикупљане

 

и

 

обрада

 

статистичких

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

поверена

 

је

 

Савезном

 

и

 

републичким

 

заводима

 

за

 

статистику

, 

а

 

дефинисано

 

је

 

Законом

 

о

 

систему

 

статистичких

 

истраживања

 (''

Службени

 

лист

 

СРЈ

'', 

бр

. 46/2000 

и

 6/2002), 

Законом

 

о

 

статистичким

 

истраживањима

 (''

Службени

 

гласник

 

Републике

 

Србије

'', 

бр

. 83/92) 

и

 

Законом

 

о

 

статистици

 (''

Службени

 

лист

 

Републике

 

Црне

 

Горе

'', 

бр

. 6/67).  

Одлуком

 

о

 

програму

 

статистичких

 

истраживања

 

у

 

периоду

 

од

 2001. 

до

 2005. 

године

 

(''

Службени

 

лист

 

СРЈ

'', 

бр

. 54/2001) 

утврђен

 

је

 

програм

 

статистичких

 

истраживања

. 

Овај

 

програм

, 

између

 

осталог

, 

предвиђа

 

следеће

 

извештаје

: 

1)

 

Месечни

 

извештај

 

о

 

друмском

 

саобраћају

 (

образац

 

СА

/

М

-11), 

2)

 

Годишњи

 

извештај

 

о

 

друмском

 

саобраћају

 (

образац

 

СА

/

Г

-11), 

3)

 

Годишњи

 

извештај

 

о

 

друмском

 

саобраћају

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (

образац

 

СА

/

Г

-21), 

4)

 

Годишњи

 

извештај

 

о

 

токовима

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

  (

образац

 

СА

/

Г

-51). 

5)

 

Месечни

 

извештај

 

о

 

токовима

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

  (

образац

 

СА

/

М

-33), 

Месечни

 

и

 

годишњи

 

извештаји

 

о

 

друмском

 

саобраћају

 

садрже

 

податке

 

о

 

броју

 

и

 

капацитету

 

превозних

 

средстава

 

по

 

врстама

 

и

 

о

 

искоришћењу

 

превозних

 

средстава

; 

податке

 

о

 

превозу

 

путника

 

и

 

путничким

 

километрима

 

по

 

растојањима

, 

као

 

и

 

о

 

превозу

 

робе

 

и

 

тонским

 

километрима

 

по

 

растојањима

; 

податке

 

о

 

приходима

 

и

 

девизном

 

пословању

; 

податке

 

о

 

набавци

 

и

 

утрошку

 

горива

 

и

 

мазива

; 

податке

 

о

 

превозу

 

контенера

, 

превозу

 

робе

 

контенерима

 

и

 

превозу

 

превозних

 

средстава

.  

За

 

прикупљање

 

података

 

у

 

овим

 

истраживањима

 

примењује

 

се

 

извештајни

 

метод

 

(

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

, 1984). 

Извештајна

 

јединица

 

саставља

 

извештај

 

на

 

обрасцима

 

СА

/

М

-11 (

прилог

 25.) 

и

 

СА

/

Г

-11 (

прилог

 26.) 

на

 

основу

 

документације

 

којом

 

располаже

 

и

 

евиденције

 

коју

 

води

 (

књиговодствена

 

документација

, 

техничка

 

документација

, 

инвентарске

 

листе

, 

путни

 

налог

, 

товарни

 

лист

 

и

 

др

.). 

Извештајне

 

јединице

 

су

 

друштвена

 

и

/

или

 

државна

 

предузећа

 

која

 

су

 

према

 

Јединственој

 

класификацији

 

делатности

   

разврстане

 

у

 

делатност

 

друмског

 

саобраћаја

. 

С

 

обзиром

 

на

 

начин

 

на

 

који

 

су

 

дефинисане

 

извештајне

 

јединице

 

јасно

 

је

 

да

 

овим

 

истраживањима

 

нису

 

обухваћена

 

друштвена

 

и

 

државна

 

предузећа

 

чија

 

основна

 

делатност

 

није

 

из

 

области

 

друмског

 

саобраћаја

, 

као

 

ни

 

приватна

 

предузећа

 

и

 

предузетници

 

(

аутопревозничке

 

радње

 

и

 

сл

.) 

који

 

према

 

Закону

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

могу

 

да

 

обављају

 

јавни

 

превоз

.   

Статистичко

 

истраживање

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спроводи

 

са

 

циљем

 

да

 

се

 

прикупе

, 

обраде

 

и

 

објаве

 

подаци

 

о

 

обиму

 

превоза

, 

транспортном

 

раду

, 

искоришћењу

 

превозних

 

средстава

 

и

 

потрошњи

 

горива

 

и

 

мазива

, 

у

 

виду

 

Годишњег

 

извештаја

 

о

 

друмском

 

саобраћају

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

СТАТИСТИЧКИ

 

ПОДАЦИ

 

О

 

ПРЕВОЗУ

 

РОБЕ

 

У

 

ДРУМСКОМ

 

САОБРАЋАЈУ

 

43

За

 

прикупљање

 

података

 

у

 

овом

 

истраживању

 

такође

 

се

 

примењује

 

извештајни

 

метод

 

(

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

, 1994). 

На

 

адресе

 

извештајних

 

јединица

 

изабраних

 

возила

17

 

из

 

узорка

 

шаље

 

се

 

образац

 

СА

/

Г

-21 (

прилог

 27.) 

заједно

 

са

 

детаљним

 

упутством

 

за

 

попуњавање

. 

Према

 

Закону

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

може

 

вршити

 

предузеће

, 

друго

 

правно

 

лице

, 

предузетник

 

и

 

грађанин

. 

Међутим

, 

статистичким

 

истраживањима

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

нису

 

обухваћени

 

предузетници

  (

самосталне

 

занатске

 

радње

) 

и

 

грађани

. 

Годишњи

 

извештаји

 

о

 

токовима

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

треба

 

да

 

садржи

 

податке

 

о

 

токовима

 

робе

 

по

 

врстама

 

робе

 

у

 

локалном

 

и

 

међурегионалном

 

саобраћају

, 

посебно

 

у

 

јавном

 

превозу

 

који

 

обављају

 

друштвена

 

и

/

или

 

државна

 

предузећа

, 

посебно

 

у

 

јавном

 

превозу

 

који

 

обављају

 

приватна

 

предузећа

 

и

 

посебно

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Пробна

 

истраживања

 

са

 

циљем

 

прикупљања

 

података

 

за

 

формирање

 

овог

 

извештаја

 

предвиђена

 

су

 

за

 2004. 

годину

. 

Месечни

 

извештај

 

о

 

токовима

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

садржи

 

податке

 

о

 

броју

 

друмских

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

извозу

, 

увозу

 

и

 

транзиту

 

по

 

земљама

 

регистрације

 

возила

, 

као

 

и

 

земљама

 

утовара

 

и

 

истовара

 

робе

; 

податке

 

о

 

токовима

 

возила

 

и

 

робе

 

ма

 

међународним

 

друмским

 

правцима

 

по

 

количини

 

робе

, 

врсти

 

робе

, 

возним

 

и

 

тонским

 

километрима

; 

податке

 

о

 

издатим

 

дозволама

 

по

 

врстама

 

и

 

земљама

 

којима

 

су

 

издате

. 

Ови

 

извештаји

 

формирају

 

се

 

на

 

основу

 

података

 

добијених

 

од

 

Савезне

 

управе

 

царине

. 

Статистички

 

годишњаци

 

Србије

 

и

 

Црне

 

Горе

 

садрже

 

само

 

део

 

података

 

из

 

ових

 

извештаја

. 

Статистички

 

годишњак

 

Србије

 

и

 

Црне

 

Горе

 

за

 2002. 

годину

 

садржи

 

само

 

податке

 

о

 

средствима

 

рада

 

и

 

раду

 

друштвених

 

и

/

или

 

државних

 

предузећа

 

која

 

обављају

 

јавни

 

превоз

, 

као

 

и

 

податке

 

за

 

предузећа

 

која

 

обављају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

  (

прилог

 28.). 

Из

 

тог

 

разлога

 

доступни

 

статистички

 

подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

за

 

нашу

 

земљу

 

неће

 

бити

 

анализирани

.  

                                                 

17

 

Возила

 

из

 

различитих

 

категорија

 

која

 

су

 

у

 

власништву

 

предузећа

 

чија

 

основна

 

делатност

 

није

 

друмски

 

превоз

 

робе

 

и

/

или

 

путника

   

background image

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

45

Узимајући

 

у

 

обзир

 

поменуте

 

концепте

 

и

 

начин

 

на

 

које

 

су

 

поједине

 

земље

 

чланице

 

ЕУ

 

законски

 

регулисале

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

могући

 

сценарији

 

измена

 

законских

 

прописа

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

су

: 

I.

 

Промена

 

дефиниције

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

циљем

 

да

 

се

 

омогући

 

вршење

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

узетим

 

у

 

закуп

 

са

 

возачем

, 

као

 

и

 

вршење

 

превоза

 

за

 

рачун

 

другог

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

II.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 

неког

 

утврђеног

 

минимума

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

а

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

два

 

и

 

више

 

возила

, 

б

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

. 

III.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

сва

 

возила

, 

независно

 

од

 

њихове

 

бруто

 

масе

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

a)

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

два

 

и

 

више

 

возила

, 

б

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

. 

IV.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

, 

изузимајући

 

ону

 

категорију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

која

 

подразумева

 

превоз

 

радника

 

и

 

опреме

 

потребне

 

за

 

извођење

 

радова

. 

V.

 

Потпуно

 

укидање

 

разлике

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

 

у

 

смислу

 

права

 

и

 

обавеза

.  

Када

 

је

 

у

 

питању

 

међународни

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

препорука

 

ЦЕМТ

-

а

 

(ECMT, 2002) 

је

 

да

 

треба

 

тежити

 

да

 

се

, 

билатералним

 

споразумима

 

између

 

земаља

 

које

 

то

 

још

 

нису

 

урадиле

, 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

изузме

 

из

 

режима

 

дозвола

. 

4.1.1

 

Сценарио

 I 

Сценарио

 I 

подразумева

 

промену

 

дефиниције

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

циљем

 

да

 

се

 

омогући

 

вршење

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

узетим

 

у

 

закуп

 

са

 

возачем

, 

као

 

и

 

вршење

 

превоза

 

за

 

рачун

 

другог

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

Предлог

 IRU-

а

 (ECMT, 2001) 

је

 

да

 

се

 

дефиниција

 

међународног

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

измени

 

тако

 

да

 

услови

 

под

 3, 4 

и

 5 

гласе

: 

3)

 

Возач

 

моторног

 

возила

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

 

или

 

лице

 

ангажовано

  (

по

 

основу

 

уговора

) 

од

 

стране

 

извршиоца

 

превоза

, 

које

 

је

 

под

 

пуном

 

одговорношћу

 

извршиоца

 

превоза

. 

4)

 

Возило

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

 

или

 

купљено

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

на

 

одложено

 

плаћање

 

или

 

узето

 

у

 

закуп

. 

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

46

5)

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

самоуслужна

 

активност

, 

је

 

само

 

помоћна

 

активност

 

основној

 

активности

, 

тј

. 

делатности

 

извршиоца

 

превоза

. 

Такође

, IRU 

предлаже

 

и

 

увођење

 

појма

 

економског

 

ентитета

 

и

 

паралелно

 

са

 

тим

 

увођење

 

квалитативних

 

критеријума

 

за

 

предузећа

 

која

 

желе

 

да

 

врше

 

превоз

 

у

 

оквиру

 

економског

 

ентитета

. 

4.1.1.1

 

Возила

 

и

 

возачи

 

Према

 

Топенчаревићу

 (1987), 

пласман

 

појединих

 

врста

 

робе

 

на

 

тржишту

 

у

 

великој

 

мери

 

зависи

 

од

 

правовремене

 

испоруке

 

која

 

се

 

лакше

 

може

 

реализовати

 

сопственим

 

возним

 

парком

. 

Сопственим

 

возним

 

парком

 

постиже

 

се

 

да

 

возила

 

буду

 

на

 

сталном

 

располагању

 

и

 

тиме

 

омогуће

 

уштеде

 

у

 

времену

, 

као

 

и

 

да

 

превозне

 

потребе

 

буду

 

извршене

 

по

 

редоследу

 

који

 

захтева

 

степен

 

хитности

 

испоруке

, 

чиме

 

се

 

постиже

 

да

 

извршење

 

превоза

 

буде

 

прилагођено

 

потребама

 

клијената

. 

Дакле

, 

возни

 

паркови

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

обезбеђују

 

виши

 

ниво

 

услуге

. 

Међутим

, 

недовољан

 

ниво

 

интензитета

 

експлоатације

 

тих

 

возила

 

указује

 

на

 

чињеницу

 

да

 

су

 

возни

 

паркови

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

често

 

предимензионисани

.  

У

 

постојећем

 

законском

 

окружењу

 

предузећа

 

располажу

 

возним

 

парковима

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

чија

 

је

 

величина

, 

у

 

зависности

 

од

 

карактеристика

 

превоза

, 

прилагођена

 

минималним

 

или

 

максималним

 

превозним

 

потребама

. 

Први

 

случај

 

је

 

карактеристичан

 

у

 

ситуацијама

 

када

 

су

 

карактеристике

 

превоза

 

такве

 

да

 

се

 

за

 

превоз

 

лако

 

може

 

ангажовати

 

јавни

 

превозник

. 

Други

 

случај

 

је

 

карактеристичан

 

када

 

постоје

 

специфични

 

превозни

 

захтеви

 

везани

 

за

 

робу

 

или

 

возило

, 

или

 

када

 

је

 

дужина

 

превозних

 

путева

 

релативно

 

мала

 

па

 

не

 

постоји

 

интересовање

 

превозника

 

за

 

такав

 

превоз

. 

У

 

овом

 

случају

 

постоји

 

и

 

проблем

 

возача

, 

односно

 

проблем

 

њиховог

 

упошљавања

 

у

 

периодима

 

када

 

су

 

превозне

 

потребе

 

мање

 

од

 

максималних

. 

У

 

мање

 

рестриктивном

 

законском

 

окружењу

, 

у

 

смислу

 

закупа

 

возила

 

и

 

возача

, 

предузећа

 

која

 

обављају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

била

 

би

 

у

 

ситуацији

 

да

 

величину

 

сопственог

 

возног

 

парка

 

прилагоде

 

минималним

 

превозним

 

потребама

, 

а

 

да

 

у

 

периоду

 

када

 

су

 

превозне

 

потребе

 

веће

 

превоз

 

обаве

 

возилима

 

узетим

 

у

 

закуп

 

са

 

возачем

. 

Дакле

, 

мање

 

рестриктивне

 

законске

 

одредбе

 

везане

 

за

 

возила

 

и

 

возаче

 

омогућиле

 

би

 

предузећима

 

лакше

 

прилагођавање

 

променљивим

 

превозним

 

захтевима

.  

Примери

 

мање

 

рестриктивног

 

законског

 

окружења

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

постоје

 

у

 

Француској

, 

УК

 

и

 

Холандији

  (

табела

 2.1.). 

У

 

овим

 

земљама

 

дозвољен

 

је

 

закуп

 

возила

 

са

 

возачем

. 

При

 

томе

, 

у

 

Француској

 

нпр

., 

закуподавац

 

који

 

даје

 

у

 

закуп

 

возило

 

са

 

возачем

 

мора

 

да

 

испуни

 

квалитативне

 

услове

 

у

 

циљу

 

приступа

 

професији

 

превозника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

У

 

овом

 

случају

 

готово

 

да

 

и

 

не

 

постоји

 

разлика

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

. 

С

 

друге

 

стране

, 

Грчка

 

и

 

Луксембург

 

су

 

земље

 

у

 

којима

 

је

 

постоји

 

још

 

рестриктивнији

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

од

 

оног

 

који

 

предвиђа

 

Регулатива

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 881/92. 

Наиме

, 

у

 

овим

 

земљама

 

возила

 

којима

 

се

 

врши

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

морају

 

бити

 

у

 

власништву

 

извршиоца

 

превоза

 (

табела

 2.1.).  

background image

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

48

4.1.2

 

Сценарио

 II 

Сценарио

 II 

подразумева

 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 

неког

 

утврђеног

 

минимума

.  

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

садашњем

 

законском

 

окружењу

, 

а

 

имајући

 

у

 

виду

 

трошкове

 (

државе

 

и

 

самих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

) 

који

 

би

 

настали

 

нема

 

оправдања

. 

Међутим

, 

увођење

 

појма

 

економског

 

ентитета

 

и

 

давање

 

могућности

 

вршења

 

превоза

 

за

 

рачун

 

другог

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

, 

а

 

у

 

циљу

 

спречавања

 

злоупотребе

 

датог

 

права

 

и

 

одржавања

 

одређеног

 

квалитета

 

превоза

, 

примена

 

система

 

лиценцирања

 

постаје

 

нужна

. 

Примери

 

система

 

лиценцирања

 

који

 

обухвата

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

постоје

 

у

 

националним

 

законодавствима

 

УК

 

и

 

Шпаније

 (

табела

 2.1.). 

Систем

 

лиценцирања

 

који

 

постоји

 

у

 

УК

 

подразумева

 

постојање

 

три

 

врсте

 

лиценци

: 

рестриктивне

 

лиценце

, 

стандардне

 

лиценце

 

за

 

превоз

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

и

 

стандардне

 

лиценце

 

за

 

превоз

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 (ECMT, 2001).  

Рестриктивна

 

лиценца

 

се

 

односи

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

како

 

у

 

унутрашњем

, 

тако

 

и

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Овој

 

врсти

 

лиценце

 

подлежу

 

возила

 

чија

 

је

 

бруто

 

маса

 

већа

 

од

 3,5 

тоне

. 

Кандидат

 

за

 

ову

 

врсту

 

лиценце

 

треба

 

да

 

је

: 

а

) 

подесна

 

и

 

пристојна

 

особа

 

и

 

б

) 

задовољавајућег

 

финансијског

 

стања

. 

Ова

 

врста

 

лиценце

 

подразумева

 

искључиво

 

превоз

 

робе

 

који

 

је

 

у

 

вези

 

са

 

основном

 

делатношћу

 

предузећа

 

али

 

не

 

и

 

превоз

 

за

 

рачун

 

клијента

 

чак

 

и

 

ако

 

је

 

то

 

само

 

услуга

, 

или

 

део

 

услуге

 

клијенту

 

који

 

не

 

подразумева

 

накнаду

. 

Стандардна

 

лиценца

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

се

 

односи

 

на

 

субјекте

 

који

 

врше

 

јавни

 

превоз

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

као

 

и

 

на

 

субјекте

 

који

 

врше

 

и

 

јавни

 

превоз

 

и

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Субјекти

 

који

 

поседују

 

ову

 

врсту

 

лиценце

 

могу

 

да

 

учествују

 

и

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

али

 

само

 

ако

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Кандидат

 

за

 

ову

 

врсту

 

лиценце

 

треба

 

да

 

удовољи

 

захтевима

: 

а

) 

добре

 

репутације

, 

б

) 

одговарајуће

 

финансијске

 

способности

 

и

 

ц

) 

професионалне

 

компетентности

. 

Стандардна

 

лиценца

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

се

 

односи

 

на

 

субјекте

 

који

 

врше

 

јавни

 

превоз

 

робе

, 

као

 

и

 

на

 

субјекте

 

који

 

врше

 

и

 

јавни

 

превоз

 

и

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Кандидат

 

за

 

ову

 

врсту

 

лиценце

 

треба

 

да

 

удовољи

 

истим

 

захтевима

 

као

 

кандидат

 

за

 

стандардну

 

лиценцу

 

која

 

се

 

односи

 

на

 

превоз

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 

али

 

је

 

захтев

 

у

 

вези

 

професионалне

 

компетентности

 

строжи

. 

Систем

 

који

 

постоји

 

у

 

УК

 

је

 

карактеристичан

 

јер

 

у

 

себи

 

садржи

 

и

 

део

 

онога

 

што

 

предвиђа

 

сценарио

 V.  

Један

 

од

 

присутних

 

ставова

 

у

 

вези

 

са

 

квалитативним

 

критеријуми

  (

који

 

су

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

јавни

 

превоз

, 

дефинисани

 

Директивом

 

Савета

 96/26/

ЕЗ

), 

које

 

треба

 

применити

 

у

 

случају

 

увођења

 

лиценцирања

 

ове

 

врсте

 

превоза

 

је

 

да

 

би

 

требало

 

применити

 

критеријум

 

добре

 

репутације

 

и

 

професионалне

 

компетентности

 (ECMT, 2001). 

Финансијска

 

способност

 

као

 

критеријум

 

је

 

одбачена

, 

јер

 

је

 

тешко

 

оценити

 

је

 

на

 

начин

 

на

 

који

 

се

 

она

 

оцењује

 

у

 

случају

 

јавног

 

превозника

. 

Поред

 

тога

, 

субјекти

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

немају

 

финансијских

 

обавеза

 

према

 

клијентима

 

који

 

су

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

. 

Превоз

 

робе

 

возилима

 

бруто

 

масе

 

мање

 

од

 6 

т

 

или

 

максималне

 

дозвољене

 

носивости

 

мање

 

од

 3,5 

т

, 

према

 

Регулативи

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 881/92 

изузет

 

је

 

из

 

обавезе

 

поседовања

 

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

49

лиценце

 

Заједнице

 

и

 

других

 

дозвола

 

за

 

обављање

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

. 

То

 

је

 

разлог

 

због

 

кога

 

ова

 

возила

 

можда

 

треба

 

изузети

 

из

 

система

 

лиценцирања

. 

Међутим

, 

треба

 

нагласити

 

да

 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

чији

 

административни

 

системи

 

подразумевају

 

евидентирање

/

регистрацију

 

или

 

лиценцирање

 

возила

 

за

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

односно

 

обележавање

 

возила

 

којима

 

се

 

врши

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

постоје

 

разлике

 

у

 

погледу

 

минималне

 

бруто

 

масе

 

возила

 

која

 

подлежу

 

било

 

којој

 

од

 

наведених

 

административних

 

мера

 (

табела

 2.2.).  

Уколико

 

се

 

примени

 

систем

 

лиценцирања

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

који

 

би

 

обухватао

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 

неке

 

усвојене

 

граничне

 

вредности

, 

биће

 

неопходно

 

извршити

 

хармонизацију

 

у

 

погледу

 

граничних

 

вредности

 

бруто

 

масе

 

возила

, 

односно

 

дозвољене

 

носивости

 

возила

. 

Један

 

од

 

разлога

 

увођења

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

јесте

 

спречавање

 

злоупотребе

 

права

 

вршења

 

превоза

 

за

 

рачун

 

другог

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

, 

односно

 

заштита

 

тржишта

 

јавног

 

превоза

. 

Обзиром

 

на

 

веома

 

мали

 

утицај

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

једним

 

возилом

 

на

 

тржиште

 

превоза

 

робе

, 

постоји

 

оправдање

 

да

 

се

 

они

 

изузму

 

из

 

система

 

лиценцирања

. 

Поред

 

овога

, 

њиховим

 

изузимањем

 

из

 

система

 

лиценцирања

 

оствариле

 

би

 

се

 

и

 

значајне

 

уштеде

 

у

 

трошковима

 

администрације

. 

4.1.3

 

Сценарио

 III 

Сценарио

 III 

подразумева

 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

сва

 

возила

, 

независно

 

од

 

њихове

 

бруто

 

масе

. 

У

 

оквиру

 

сценарија

 II 

поменуто

 

је

 

да

 

су

 

возила

 

бруто

 

масе

 

испод

 

неке

 

усвоје

 

граничне

 

вредности

  (

која

 

се

 

разликује

 

од

 

земље

 

до

 

земље

) 

предмет

 

мање

 

рестриктивних

 

законских

 

одредби

, 

независно

 

од

 

тога

 

да

 

ли

 

се

 

ради

 

о

 

јавном

 

превозу

 

или

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Главни

 

аргументи

 (ECMT, 2001) 

којима

 

се

 

оправдава

 

овакав

 

третман

 

возила

 

малих

 

бруто

 

маса

 

јесу

 

следеће

 

чињенице

: 

¾

 

возилима

 

мале

 

бруто

 

масе

 

најчешће

 

се

 

врши

 

превоз

 

робе

 

на

 

веома

 

малим

 

дужинама

 

превозних

 

путева

  (

локално

), 

па

 

у

 

том

 

смислу

 

нису

 

разлог

 

стварања

 

нелојалне

 

конкуренције

 

јавном

 

превозу

 

и

 

железници

; 

¾

 

возила

 

мале

 

бруто

 

масе

 

имају

 

другачији

 

утицај

 

на

 

остале

 

кориснике

 

саобраћајне

 

инфраструктуре

 

него

 

тешка

 

теретна

 

возила

 

са

 

аспекта

 

безбедности

; 

Други

 

аргумент

 

је

 

предмет

 

неслагања

 

стручних

 

лица

 

из

 

области

 

безбедности

 

саобраћаја

 

(ECMT, 2001). 

Наиме

, 

када

 

је

 

у

 

УК

 

увођен

 

система

 

лиценцирања

 

поједини

 

критичари

 

су

 

истицали

 

да

 

не

 

постоје

 

докази

 

о

 

томе

 

су

 

возила

 

мале

 

бруто

 

масе

 

безбеднија

 

од

 

тешких

 

теретних

 

возила

. 

С

 

друге

 

стране

, 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

сва

 

возила

 

независно

 

од

 

њихове

 

бруто

 

масе

, 

имало

 

би

 

за

 

последицу

 

повећање

 

обима

 

административног

 

посла

, 

као

 

и

 

трошкова

 

у

 

вези

 

са

 

тим

. 

У

 

УК

 1997. 

године

 

постојало

 

је

 2,26 

милиона

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

бруто

 

масе

 

мање

 

од

 3,5 

т

 

којима

 

није

 

потребна

 

тзв

. ''

О

'' 

лиценца

 

(ECMT, 2001). 

4.1.4

 

Сценарио

 IV 

Сценарио

 IV 

подразумева

 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

  (

сценарио

 II 

или

 III), 

изузимајући

 

ону

 

категорију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

која

 

подразумева

 

превоз

 

запослених

 

и

 

опреме

 

потребне

 

за

 

извођење

 

радова

. 

background image

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

51

4.1.6

 

Могуће

 

последице

 

реализације

 

сценарија

 

У

 

табели

 4.1. 

представљене

 

су

 

могуће

 

позитивне

 

и

 

негативне

 

последице

 

сваког

 

од

 

описаних

 

сценарија

. 

Табела

 4.1. 

Могуће

 

позитивне

 

и

 

негативне

 

последице

 

сценарија

 

Сценарио

 I:

 

Промена

 

дефиниције

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

циљем

 

да

 

се

 

омогући

 

вршење

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

узетим

 

у

 

закуп

 

са

 

возачем

, 

као

 

и

 

вршење

 

превоза

 

за

 

рачун

 

другог

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

Позитивне

 

последице

 

;

 

закуп

 

возила

 

са

 

возачем

--

побољшање

 

ефикасности

 

пословања

 

самог

 

предузећа

 

кроз

 

оптимизацију

 

величине

 

возног

 

парка

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

његовог

 

рада

, 

;

 

економски

 

ентитет

--

боље

 

коришћење

 

возила

, 

а

 

тиме

 

и

 

смањење

 

закрчености

 

и

 

негативних

 

утицаја

 

на

 

животну

 

средину

. 

Негативне

 

последице

:

 

могуће

 

смањење

 

тржишта

 

јавног

 

превоза

. 

Сценарио

 II:

.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 

неког

 

утврђеног

 

минимума

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

а

) 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

више

 

од

 

једним

 

возилом

, 

и

 

б

) 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

.

 

Позитивне

 

последице

 

;

 

већа

 

ефикасност

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

;

 

побољшање

 

професионалне

 

компетентности

 

и

 

репутације

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

--

квалитетније

 

управљање

 

превозом

, 

;

 

једноставније

 

спровођење

 

надзора

. 

Негативне

 

последице

:

 

повећање

 

трошкова

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

због

 

обавезе

 

испуњавања

 

критеријума

 

професионалне

 

компетентности

, 

:

 

трошкови

 

спровођења

, 

:

 

повећање

 

обима

 

рада

 

административних

 

служби

 

и

 

повећање

 

трошкова

 

у

 

вези

 

са

 

тим

, 

:

 

могуће

 

смањење

 

тржишта

 

јавног

 

превоза

. 

Сценарио

 III:

. 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

сва

 

возила

, 

независно

 

од

 

њихове

 

бруто

 

масе

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

а

) 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

више

 

од

 

једним

 

возилом

, 

и

 

б

) 

увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

. 

Позитивне

 

последице

 

;

 

већа

 

ефикасност

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

;

 

побољшање

 

професионалне

 

компетентности

 

и

 

репутације

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

мале

 

бруто

 

масе

--

квалитетније

 

управљање

 

превозом

, 

;

 

већа

 

безбедност

 

саобраћаја

. 

Негативне

 

последице

:

 

повећање

 

трошкова

 

за

 

субјекте

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

возилима

 

мале

 

бруто

 

масе

, 

због

 

обавезе

 

испуњавања

 

критеријума

 

професионалне

 

компетентности

, 

:

 

додатно

 

повећање

 

обима

 

рада

 

административних

 

служби

 

и

 

повећање

 

трошкова

 

у

 

вези

 

са

 

тим

. 

Сценарио

 IV:

.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

, 

изузимајући

 

ону

 

категорију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

која

 

подразумева

 

превоз

 

радника

 

и

 

опреме

 

потребне

 

за

 

извођење

 

радова

. 

Позитивне

 

последице

 

;

 

смањење

 

обима

 

рада

 

административних

 

служби

 

и

 

смањење

 

трошкова

 

у

 

вези

 

са

 

тим

, 

;

 

смањење

 

трошкова

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

радника

 

и

 

опреме

 

потребне

 

за

 

извођење

 

радова

  

Негативне

 

последице

:

 

могућ

 

проблем

 

око

 

проналажења

 

начина

 

на

 

који

 

ће

 

се

  

дефинисати

 

услови

 

за

 

изузимање

 

од

 

обавезе

 

лиценцирања

. 

Сценарио

 V:

. 

Потпуно

 

укидање

 

разлике

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

 

у

 

смислу

 

права

 

и

 

обавеза

. 

Позитивне

 

последице

 

;

 

побољшање

 

професионалне

 

компетентности

, 

финансијске

 

солвентности

 

и

 

репутације

 

субјеката

 

који

 

учествују

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

;

 

могуће

 

смањење

 

броја

 

извршиоца

 

превоза

  

;

 

повећање

 

ефикасности

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

;

 

једноставнија

 

систем

 

лиценцирања

 (

само

 

једна

 

врста

 

лиценце

) 

;

 

смањење

 

трошкова

 

административних

 

служби

. 

Негативне

 

последице

:

 

повећање

 

конкуренције

 

на

 

тржишту

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

:

 

трошкови

 

спровођења

.  

 

ПЕРСПЕКТИВА

 

ПРЕВОЗА

 

ЗА

 

СОПСТВЕНЕ

 

ПОТРЕБЕ

 

52

4.2

 

Перспектива

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

Републици

 

Србији

 

Поређењем

 

домаћег

 

законодавства

 

са

 

правним

 

актима

 

ЕЗ

 

и

 

националним

 

законодавствима

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

а

 

узимајући

 

у

 

обзир

 

и

 

политички

 

положај

 

наше

 

земље

 

у

 

односу

 

на

 

ЕУ

, 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

је

 

наша

 

земља

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

област

 

друмског

 

саобраћаја

, 

на

 

самом

 

почетку

 

процеса

 

прилагођавања

 

законодавству

 

и

 

пракси

 

ЕЗ

.  

Процес

 

прилагођавања

, 

односно

 

процес

 

хармонизације

 

законодавства

 

ЕЗ

 

је

, 

како

 

је

 

то

 

речено

 

у

 

уводу

 

Беле

 

књиге

, 

дуготрајан

 

и

 

врло

 

сложен

 

процес

 

који

 

има

 

више

 

аспеката

: 

усвајање

 

закона

, 

њихову

 

примену

, 

формирање

 

одговарајућих

 

институција

 

за

 

спровођење

 

прописа

, 

итд

.  

Свакако

, 

један

 

од

 

првих

 

корака

 

које

 

би

 

наша

 

земља

 

требала

 

да

 

учини

 

у

 

циљу

 

прилагођавања

 

законодавству

 

ЕЗ

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

област

 

саобраћаја

, 

јесте

 

израда

 

новог

 

Закона

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Реално

 

је

 

очекивати

 

да

 

ће

 

се

 

при

 

томе

 

користити

 

већ

 

проверени

 

модели

 

примењени

 

у

 

појединим

 

европским

 

земљама

.  

Нови

 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

имајући

 

у

 

виду

 

праксу

 

појединих

 

европских

 

земаља

, 

требао

 

би

 

да

 

представља

 

јединствен

 

правни

 

акт

 

којим

 

се

 

регулише

 

превоз

 

робе

 

и

 

путника

, 

како

 

јавни

 

тако

 

и

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

.  

При

 

дефинисању

 

појма

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

и

 

услова

 

под

 

којима

 

ће

 

се

 

он

 

одвијати

 

у

 

унутрашњем

, 

односно

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

требало

 

би

 

да

 

се

 

узму

 

у

 

обзир

: 

¾

 

карактеристике

 

националног

 

тржишта

 

превоза

 

робе

18

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

¾

 

значај

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

квантитативном

 

и

 

квалитативном

 

смислу

.  

¾

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

ЕЗ

, 

као

 

и

 

у

 

националним

 

законодавствима

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

земаља

 

ЦИЕ

, 

¾

 

перспектива

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

ЕУ

, 

у

 

смислу

 

измене

 

законског

 

оквира

 

који

 

има

 

за

 

циљ

 

повећање

 

ефикасности

 

ове

 

врсте

 

превоза

. 

На

 

основу

 

свега

 

тога

 

биће

 

могуће

 

дефинисати

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

који

 

ће

 

бити

 

у

 

складу

 

са

 

законодавством

 

ЕЗ

, 

али

 

ће

 

при

 

томе

 

узимати

 

у

 

обзир

 

и

 

све

 

специфичности

 

националног

 

тржишта

. 

Треба

 

нагласити

 

и

 

да

 

систем

 

статистичких

 

истраживања

 

који

 

постоји

 

у

 

нашој

 

земљи

 

не

 

обезбеђује

 

све

 

потребне

 

статистичке

 

податке

 

за

 

анализу

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Познавање

 

свеобухватних

 

и

 

поузданих

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

представља

 

основ

 

за

 

креирање

 

саобраћајне

 

политике

 

на

 

микро

 

и

 

макро

 

нивоима

. 

У

 

том

 

смислу

, 

паралелно

 

са

 

израдом

 

новог

 

Закона

 

потребно

 

је

 

дефинисати

 

и

 

нови

 

систем

 

статистичких

 

истраживања

, 

по

 

угледу

 

на

 

онај

 

који

 

постоји

 

у

 

ЕУ

, 

којим

 

ће

 

се

 

обезбедити

 

квалитетна

 

информациона

 

основа

. 

Једно

 

од

 

могућих

 

решења

 

будућег

 

законског

 

оквира

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

могло

 

би

 

да

 

буде

 

решење

 

које

 

би

 

се

 

базирало

 

на

 

сценаријима

 I 

и

 II. 

У

 

том

 

случају

, 

под

 

превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумевао

 

би

 

се

 

превоз

 

који

 

испуњава

 

следеће

 

услове

:  

1.

 

Роба

 

која

 

се

 

превози

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

мора

 

да

 

је

 

продата

, 

купљена

, 

изнајмљена

, 

произведена

, 

изведена

, 

прерађена

 

или

 

оправљена

 

од

 

                                                 

18

 

Обзиром

 

на

 

садржај

 

овог

 

рада

 

превоз

 

путника

 

неће

 

бити

 

анализиран

. 

background image

ЗАКЉУЧАК

 

54

ЗАКЉУЧАК

 

На

 

основу

 

анализе

 

правних

 

аката

 

ЕЗ

 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

је

 

појам

 

међународног

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

и

 

услови

 

под

 

којима

 

се

 

он

 

одвија

 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

јасно

 

је

 

дефинисан

. 

Према

 

Анексу

 II, 

тачки

 4. 

пречишћеног

 

текста

 

Регулативе

 

Савета

 

(

ЕЕЗ

) 

бр

. 881/92 

под

 

превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумева

 

се

 

превоз

 

који

 

испуњава

 

следеће

 

услове

: 

1.

 

Роба

 

која

 

се

 

превози

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

мора

 

да

 

је

 

продата

, 

купљена

, 

изнајмљена

, 

произведена

, 

изведена

, 

прерађена

 

или

 

оправљена

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

или

 

дата

 

извршиоцу

 

као

 

таква

. 

2.

 

Сврха

 

превоза

 

мора

 

бити

 

превоз

 

роба

 

до

 

или

 

од

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

превоз

 

у

 

оквиру

 

предузећа

 

или

 

ван

 

предузећа

 

због

 

сопствених

 

потреба

. 

3.

 

Возач

 

моторног

 

возила

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

лице

 

запослено

 

код

 

извршиоца

 

превоза

. 

4.

 

Возило

 

које

 

се

 

користи

 

за

 

овакав

 

превоз

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

 

или

 

купљено

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

на

 

одложено

 

плаћање

 

или

 

узето

 

у

 

закуп

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

уз

 

поштовање

 

услова

 

из

 

Директиве

 

Савета

 84/647/

ЕЕЗ

 

од

 19. 

децембра

 

1984. 

у

 

вези

 

коришћења

 

возила

 

узетих

 

у

 

закуп

 

без

 

возача

. 

5.

 

Превоз

 

мора

 

бити

 

само

 

пратећа

, 

помоћна

 

делатност

 

основној

 

делатности

 

извршиоца

 

превоза

. 

Само

 

као

 

такав

, 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

налази

 

се

 

на

 

списку

 

либерализованих

 

превоза

, 

односно

 

списку

 

превоза

 

изузетих

 

из

 

обавезе

 

поседовања

 

лиценце

 

Заједнице

 

и

 

других

 

дозвола

 

за

 

обављање

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

ЕУ

. 

Обзиром

 

да

 

лиценца

 

Заједнице

 

подразумева

 

испуњавање

 

три

 

квалитативна

 

критеријума

 

за

 

приступ

 

професији

 

превозника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (

а

) 

добра

 

репутација

, 

б

) 

одговарајућа

 

финансијска

 

способност

 

и

 c) 

професионална

 

компетентност

), 

који

 

су

 

дефинисани

 

Директивом

 

Савета

 96/26/

ЕЗ

, 

ово

 

значи

 

и

 

да

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

не

 

подлеже

 

овим

 

критеријумима

. 

Према

 

ЦЕМТ

 

Резолуцији

 

бр

. 00/1, 

која

 

као

 

и

 

остала

 

документа

 

ЦЕМТ

-

а

   

представља

 

''

мост

'' 

између

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

осталих

 

европских

 

земаља

, 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

спада

 

у

 

либерализоване

 

превозе

, 

односно

 

превозе

 

који

 

се

 

изузимају

 

из

 

режима

 

мултилатералних

 

и

 

билатералних

 

дозвола

. 

Међутим

, 

поједине

 

земље

 

чланице

 

ЦЕМТ

-

а

 

ставиле

 

су

 

резерву

 

на

 

либерализацију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

ЗАКЉУЧАК

 

55

Остали

 

правни

 

акти

 

ЕЗ

 

и

 

друга

 

документа

 

ЦЕМТ

-

а

, 

којима

 

се

 

уређују

 

области

 

као

 

што

 

су

 

технологија

 

и

 

безбедност

, 

социјална

 

усаглашавања

 

и

 

сл

., 

не

 

садрже

 

одредбе

 

које

 

на

 

мање

 

рестриктиван

 

начин

 

третирају

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

односу

 

на

 

јавни

 

превоз

. 

С

 

друге

 

стране

, 

постоје

 

значајне

 

разлике

 

између

 

националних

 

законодавстава

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

у

 

погледу

 

дефинисања

 

појма

 

и

 

услова

 

под

 

којима

 

се

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

одвија

, 

пре

 

свега

 

у

 

унутрашњем

, 

али

 

и

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Ове

 

разлике

 

су

 

још

 

израженије

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

, 

како

 

између

 

самих

 

земаља

 

тако

 

и

 

у

 

односу

 

на

 

прописе

 

ЕУ

. 

Све

 

ово

 

јасно

 

указује

 

да

 

процес

 

хармонизације

 

прописа

 

из

 

ове

 

области

 

није

 

завршен

. 

Разлике

 

које

 

постоје

 

између

 

земаља

 

ЦИЕ

, 

у

 

погледу

 

начина

 

на

 

који

 

су

 

дефинисале

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

представљају

 

један

 

од

 

показатеља

 

нивоа

 

до

 

којег

 

су

 

поједине

 

земље

 

стигле

 

у

 

својим

 

напорима

 

да

 

се

 

интегришу

 

у

 

структуру

 

ЕУ

 

кроз

 

процес

 

имплементације

 

прописа

. 

С

 

друге

 

стране

, 

начин

 

на

 

који

 

су

 

поједине

 

земље

 

ЦИЕ

 

дефинисале

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

је

 

и

 

последица

 

услова

 

под

 

којима

 

се

, 

на

 

основу

 

билатералних

 

споразума

, 

ова

 

врста

 

превоза

 

обавља

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Уколико

, 

на

 

основу

 

билатералног

 

споразума

 

са

 

појединим

 

земљама

, 

међународни

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

није

 

либерализован

  (

ослобођен

 

дозвола

), 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

стављен

 

у

 

исту

 

позицију

 

као

 

и

 

јавни

 

превоз

. 

Због

 

тога

 

у

 

појединим

 

земљама

 

важе

 

исти

 

или

 

слични

 

услови

 

за

 

обављање

 

јавног

 

превоза

 

и

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Циљ

 

анализе

 

доступних

 

статистичких

 

података

 

био

 

је

 

да

 

се

 

утврди

 

стање

 

и

 

перспектива

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

квантитативном

 

смислу

, 

пре

 

свега

 

на

 

нивоу

 

ЕУ

, 

а

 

затим

 

и

 

на

 

нивоу

 

земаља

 

ЦИЕ

. 

На

 

основу

 

анализе

 

извршене

 

на

 

нивоу

 

ЕУ

, 

донети

 

су

 

следећи

 

закључци

 

у

 

вези

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

: 

¾

 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

и

 

транспортном

 

раду

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

опада

. 

С

 

једне

 

стране

 

опадање

 

значаја

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

последица

 

самих

 

услова

 

на

 

тржишту

, 

који

 

намећу

 

специјализацију

 

рада

. 

С

 

друге

 

стране

, 

овакав

 

тренд

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

може

 

бити

 

и

 

последица

 

законског

 

оквира

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

.  

¾

 

Обим

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

и

 

његово

 

учешће

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

опада

 

са

 

повећањем

 

дужине

 

превозног

 

пута

. 

На

 

превозним

 

путевима

 

до

 50 

км

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

веће

 

од

 

учешћа

 

јавног

 

превоза

.  

¾

 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

транспортном

 

раду

 

веће

 

је

 

од

 

његовог

 

учешћа

 

у

 

обиму

 

превоза

, 

што

 

указује

 

на

 

чињеницу

 

да

 

дужина

 

превозног

 

пута

 

представља

 

један

 

од

 

фактора

 

који

 

утичу

 

на

 

одлуку

 

да

 

ли

 

превоз

 

обавити

 

као

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

или

 

не

. 

На

 

основу

 

ове

 

и

 

претходно

 

наведене

 

чињенице

 

може

 

се

 

изнети

 

став

 

да

 

се

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

претежно

 

обавља

 

као

 

превоз

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

.  

¾

 

Доминантне

 NST 

групе

 

у

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

су

 

шеста

  (

сирови

 

и

 

прерађени

 

минерали

 

и

 

грађевински

 

материјал

), 

прва

  (

намирнице

 

и

 

прехрамбени

 

производи

 

животињског

 

порекла

) 

и

 

девета

  (

машине

, 

транспортна

 

опрема

, 

индустријски

 

производи

 

и

 

остала

 

разна

 

роба

). 

Ово

 

су

 

уједно

 

и

 

групе

 

у

 

којима

 

је

 

учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

веома

 

значајно

. 

Врсте

 

роба

 

које

 

припадају

 

набројаним

 

групама

 

су

 

оне

 

које

 

захтевају

 

возила

 

специјалне

 

намене

. 

¾

 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

саобраћају

 

је

 

релативно

 

мало

. 

Овај

 

закључак

 

не

 

може

 

да

 

се

 

донесе

 

искључиво

 

на

 

основу

 

статистичких

 

података

 

с

 

background image

ЗАКЉУЧАК

 

57

II.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

возила

 

бруто

 

масе

 

веће

 

од

 

неког

 

утврђеног

 

минимума

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

а

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

више

 

од

 

једним

 

возилом

, 

б

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

. 

III.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

 

којим

 

би

 

била

 

обухваћена

 

сва

 

возила

, 

независно

 

од

 

њихове

 

бруто

 

масе

. 

У

 

оквиру

 

овог

 

сценарија

 

могуће

 

су

 

две

 

варијанте

: 

а

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

са

 

више

 

од

 

једним

 

возилом

, 

б

) 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

свих

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

независно

 

од

 

броја

 

возила

 

у

 

возном

 

парку

. 

IV.

 

Увођење

 

система

 

лиценцирања

 

субјеката

 

који

 

врше

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

заснованог

 

на

 

квалитативним

 

критеријумима

, 

изузимајући

 

ону

 

категорију

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

која

 

подразумева

 

превоз

 

радника

 

и

 

опреме

 

потребне

 

за

 

извођење

 

радова

. 

V.

 

Потпуно

 

укидање

 

разлике

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

 

у

 

смислу

 

права

 

и

 

обавеза

.  

Треба

 

нагласити

 

да

 

је

, 

обзиром

 

на

 

тежњу

 

ка

 

хармонизацији

 

прописа

, 

која

 

је

 

неопходна

 

за

 

функционисање

 

јединственог

 

тржишта

 

ЕУ

, 

и

 

узимајући

 

у

 

обзир

 

утицај

 

националних

 

законодавстава

 

појединих

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

на

 

друге

 

земље

 

ЦИЕ

, 

важно

 

да

 

се

 

свака

 

измена

 

законског

 

оквира

 

одрази

 

на

 

национална

 

законодавства

 

свих

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

на

 

наднационално

 

законодавство

 

ЕЗ

. 

Када

 

је

 

у

 

питању

 

перспектива

 

међународног

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

треба

 

тежити

 

да

 

се

, 

билатералним

 

споразумима

 

између

 

земаља

 

које

 

то

 

још

 

нису

 

урадиле

, 

ова

 

врста

 

превоза

 

изузме

 

из

 

режима

 

дозвола

. 

На

 

основу

 

анализе

 

домаћег

 

законодавства

 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

не

 

постоји

 

довољно

 

прецизна

 

дефиниција

 

међународног

, 

односно

 

унутрашњег

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

. 

Дефиниција

 

унутрашњег

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

је

 

детаљнија

 

али

, 

као

 

и

 

у

 

случају

 

међународног

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

битно

 

различита

 

у

 

односу

 

на

 

дефиницију

 

дату

 

Регулативом

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 881/92. 

Питање

 

закупа

 

возила

 

и

 

возача

 

нису

 

обухваћени

 

ни

 

републичким

 

ни

 

савезним

 

Законом

. 

Важећом

 

Уредбом

 

о

 

начину

 

расподеле

 

и

 

критеријумима

 

за

 

доделу

 

страних

 

дозвола

 

за

 

међународни

 

јавни

 

превоз

 

ствари

 

домаћим

 

превозницима

, 

примењен

 

је

 

мање

 

рестриктиван

 

приступ

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

односу

 

на

 

претходну

 

Уредбу

. 

Издвајањем

 3% 

дозвола

 

из

 

годишњих

 

контингената

, 

који

 

између

 

осталог

 

покривају

 

потребе

 

предузећа

 

за

 

превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

избегнута

 

је

 

ситуација

 

у

 

којој

 

су

 

важили

 

исти

 

услови

 

за

 

обављање

 

јавног

 

превоза

 

и

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Ово

 

је

 

корак

 

ка

 

либерализацији

 

ове

 

врсте

 

превоза

 

који

 

је

 

значајан

, 

обзиром

 

да

 

је

 

наша

 

земља

 

у

 

режиму

 

дозвола

 

када

 

је

 

у

 

питању

 

међународни

 

превоз

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

чије

 

одредбе

 

се

 

односе

 

само

 

на

 

унутрашњи

 

превоз

, 

не

 

прави

 

велике

 

разлике

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

, 

у

 

ЗАКЉУЧАК

 

58

смислу

 

испуњавања

 

услова

 

за

 

обављање

 

превоза

. 

Међутим

, 

треба

 

нагласити

 

да

 

се

 

не

 

ради

 

о

 

квалитативним

 

условима

 

који

 

се

 

помињу

 

у

 

правним

 

актима

 

ЕЗ

, 

већ

 

о

 

условима

 

у

 

погледу

 

техничке

 

опремљености

. 

Разлика

 

која

, 

у

 

смислу

 

овог

 

Закона

, 

постоји

 

између

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

и

 

јавног

 

превоза

 

односи

 

се

 

на

 

обавезу

 

обележавања

 

возила

 

којима

 

се

 

врши

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

натписом

 ''

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

''. 

Поред

 

овога

, 

предузећима

 

и

 

предузетницима

 

који

 

обављају

 

јавни

 

превоз

 

надлежно

 

Министарство

 

издаје

 

акт

 

о

 

испуњености

 

услова

 

за

 

обављање

 

превоза

. 

Поређењем

 

домаћег

 

законодавства

 

са

 

правним

 

актима

 

ЕЗ

 

и

 

националним

 

законодавствима

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 

а

 

узимајући

 

у

 

обзир

 

и

 

политички

 

положај

 

наше

 

земље

 

у

 

односу

 

на

 

ЕУ

, 

може

 

се

 

закључити

 

да

 

је

 

наша

 

земља

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

област

 

друмског

 

саобраћаја

, 

на

 

самом

 

почетку

 

процеса

 

прилагођавања

 

законодавству

 

и

 

пракси

 

ЕЗ

.  

Један

 

од

 

првих

 

корака

 

које

 

би

 

наша

 

земља

 

требала

 

да

 

учини

 

у

 

циљу

 

прилагођавања

 

законодавству

 

ЕЗ

, 

када

 

је

 

у

 

питању

 

област

 

саобраћаја

, 

јесте

 

израда

 

новог

 

Закона

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Реално

 

је

 

очекивати

 

да

 

ће

 

се

 

при

 

томе

 

користити

 

већ

 

проверени

 

модели

 

примењени

 

у

 

појединим

 

европским

 

земљама

. 

Нови

 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

требао

 

би

 

да

 

представља

 

јединствен

 

правни

 

акт

 

којим

 

се

 

регулише

 

превоз

 

робе

 

и

 

путника

, 

како

 

јавни

 

тако

 

и

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

.  

При

 

дефинисању

 

појма

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

и

 

услова

 

под

 

којима

 

ће

 

се

 

он

 

одвијати

 

у

 

унутрашњем

, 

односно

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

требало

 

би

 

да

 

се

 

узму

 

у

 

обзир

: 

¾

 

карактеристике

 

националног

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

¾

 

значај

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

у

 

квантитативном

 

и

 

квалитативном

 

смислу

.  

¾

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

ЕЗ

, 

као

 

и

 

у

 

националним

 

законодавствима

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 

и

 

земаља

 

ЦИЕ

, 

¾

 

перспектива

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

ЕУ

, 

у

 

смислу

 

измене

 

законског

 

оквира

 

који

 

има

 

за

 

циљ

 

повећање

 

ефикасности

 

ове

 

врсте

 

превоза

. 

Тек

 

на

 

основу

 

свега

 

тога

 

биће

 

могуће

 

дефинисати

 

законски

 

оквир

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

који

 

ће

 

бити

 

у

 

складу

 

са

 

законодавством

 

ЕЗ

, 

али

 

ће

 

при

 

томе

 

узимати

 

у

 

обзир

 

и

 

све

 

специфичности

 

националног

 

тржишта

. 

Треба

 

нагласити

 

и

 

да

 

систем

 

статистичких

 

истраживања

 

који

 

постоји

 

у

 

нашој

 

земљи

 

не

 

обезбеђује

 

све

 

потребне

 

статистичке

 

податке

 

за

 

анализу

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

. 

Систем

 

статистичких

 

истраживања

 

треба

 

да

 

буде

 

дефинисан

 

тако

 

да

 

обезбеђује

 

свеобухватне

, 

поуздане

 

и

 

упоредиве

 

податке

 

који

 

ће

 

представљати

 

основ

 

за

 

креирање

 

саобраћајне

 

политике

 

на

 

микро

 

и

 

макро

 

нивоима

. 

Дакле

, 

паралелно

 

са

 

израдом

 

новог

 

Закона

 

потребно

 

је

 

дефинисати

 

и

 

нови

 

систем

 

статистичких

 

истраживања

, 

у

 

који

 

ће

 

бити

 

имплементирана

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЗ

) 

бр

. 1172/98, 

а

 

којим

 

ће

 

се

 

обезбедити

 

квалитетна

 

информациона

 

основа

 

за

 

креирање

 

саобраћајне

 

политике

. 

Коначно

, 

једно

 

од

 

могућих

 

решења

 

будућег

 

законског

 

оквира

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

могло

 

би

 

да

 

буде

 

решење

 

које

 

би

 

се

 

базирало

 

на

 

сценаријима

 I 

и

 II. 

У

 

том

 

случају

, 

под

 

превозом

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

подразумевао

 

би

 

се

 

превоз

 

који

 

испуњава

 

следеће

 

услове

:  

1.

 

Роба

 

која

 

се

 

превози

 

мора

 

бити

 

власништво

 

извршиоца

 

превоза

, 

или

 

мора

 

да

 

је

 

продата

, 

купљена

, 

изнајмљена

, 

произведена

, 

изведена

, 

прерађена

 

или

 

оправљена

 

од

 

стране

 

извршиоца

 

или

 

дата

 

извршиоцу

 

на

 

превоз

 

као

 

таква

, 

од

 

стране

 

предузећа

 

које

 

припада

 

истом

 

економском

 

ентитету

. 

background image

ЛИТЕРАТУРА

 

60

ЛИТЕРАТУРА

 

Allen John (1999), Statistics in focus, Transport, Them

е

 

7-1/1999

, 

Road freight transport in 

PHARE countries in 1997,

 Catalogue number: CA-NZ-99-001-EN-I, European Communities, 

Eurostat. 
Allen John (1999), Statistics in focus, Transport, Them

е

 

7-2/1999

,

 Road freight transport: EU and 

central European countries compared

, Catalogue number: CA-NZ-99-002-EN-I, European 

Communities. 
Borchardt K-D (2000), The 

ABC of Community law

, Directorate-General for Education and Culture, 

European Communities.

 

Council Directive of 19 December 1984 on the use of vehicles hired without drivers for carriage of 
goods by road (84/647/EEC) (Official Journal No L 335, 22.12.1984, p. 72) 
Council Directive of 20 December 1979 amending the First Directive on the establishment of 
common rules for certain types of carriage of goods by road between Member States (80/49/EEC) 
(Official Journal No L 18, 24.1.1980, p. 23) 
Council Regulation (EC) No 1172/98 of 25 May 1998 on statistical returns in respect of carriage of 
goods by road (Official Journal No L 163, 6.6.1998, p. 1) 
Council Regulation (EEC) No 881/92 of 26 March 1992 on access to the market in the carriage of 
goods by road within the Community to or from the territory of a Member State or passing across 
the territory of one or more Member States (Official Journal No L 95, 9.4.1992, p.1) 
Council Regulation (EEC) No 881/92 of 26 March 1992 on access to the market in the carriage of 
goods by road within the Community to or from the territory of a Member State or passing across 
the territory of one or more Member States (Official Journal No L 95, 9.4.1992, p.1) 
DG Transport (1999), Guide to transport acquis, http://europa.eu.int/comm/transport/index_en.html 
ECMT, Council of Ministers (2000), Consolidated Resolution No. 00/1 concerning the rules to be 
applied for international freight transport by road, [CM(2000)10/FINAL], Prague, Czech Republic. 
European Conference of Ministers of Transport (1997), 

Recommendation: Framework for Bilateral 

Agreements in Road Transport

, ECMT, Berlin, Germany. 

European Conference of Ministers of Transport (2001), Economic Research Centre, Report of the 
Hundred and Fifth Round Table on Transport Economics, 

Road Freight Transport for Own Account 

in Europe

, OECD, ECMT, Paris, French. 

ЛИТЕРАТУРА

 

61

European Conference of Ministers of Transport (2002), Proceedings of the International Seminar-
February 2001, 

Regulatory Reform in Road Freight Transport, 

OECD, ECMT, Paris, French.

 

First Council Directive of 23 July 1962 

о

n the establishment of common rules for certain types of 

carriage of goods by road (Official Journal No L 70, 6.8.1962, p. 2005) 
Freight Transport Association (FTA) (2003), 

Statistical Analysis - Transport of Goods by Road in 

Great Britain: 2002

, http://www.fta.co.uk/index.htm 

Hedbrand Anita (2001), Statistics in focus, Transport, Them

е

 7-3/2001, 

Trends in road freight 

transport 1990-1998

, Catalogue number: KS-NZ-01-003-EN-I, European Communities, Eurostat. 

Intermodal transport information center – IDIC, Basic indicators, Freight Transport, 
http://www.telecom.gov.sk/ 
Oberhausen Josefine (2002), Statistics in focus, Transport, Them

е

 7-2/2002,

 Trends in road freight 

transport 1990-1999,

 Catalogue number: KS-NZ-02-002-EN-N

, 

European Communities, Eurostat. 

Oberhausen Josefine (2003), Statistics in focus, Transport, Them

е

 7-5/2003,

 Trends in road freight 

transport 1990-2001

, Catalogue number: KS-NZ-03-005-EN-N,

 

European Communities, Eurostat. 

Regulation (EC) No 484/2002 of the European Parliament and of the Council of 1 March 2002 
amending Council Regulation (EEC) No 881/92 and (EEC) No 3118/93 for the purposes of 
establishing a driver attestation (Official Journal No L 76, 19.3.2002, p.1) 
Transport Yearbook 2002, http://www.mdcr.cz/english/index.htm 

Божовић

 

И

. (2003), 

Доношење

 

одлука

 

у

 

Европској

 

унији

 - 

фазе

 

и

 

процедуре

, 

Сектор

 

за

 

Европске

 

интеграције

 

Министарства

 

за

 

економске

 

везе

 

са

 

иностранством

, 

Агенција

 

за

 

унапређење

 

државне

 

управе

, 

Београд

. 

Вукадиновић

 

Д

. 

Р

.(1998), 

Основни

 

појмови

 

о

 

институцијама

 

и

 

правном

 

поретку

 

Европске

 

уније

, 

Комисија

 

Савезне

 

владе

 

за

 

хармонизацију

 

правног

 

система

 

СРЈ

 

са

 

регулативом

 

Европске

 

уније

 

и

 

Институт

 

за

 

међународну

 

политику

 

и

 

привреду

, 

Београд

. 

Закон

 

о

 

међународном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Службени

 

лист

 

Савезне

 

Републике

 

Југославије

'', 

бр

. 60/98, 44/99 

и

 74/99) 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Народне

 

новине

 

Републике

 

Хрватске

'', 

бр

. 36/98 

и

 

83/2002) 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

(''

Службени

 

гласник

 

Републике

 

Србије

'', 

бр

. 46/95 

и

 

66/2001) 

Закон

 

о

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 (''

Уредни

 

лист

 

Републике

 

Словеније

'', 

бр

. 59-

3149/2001) 

Комисија

 

Европске

 

заједнице

 (1995), 

Превод

: 

Институт

 

економских

 

наука

 

Београд

 (2001), 

Бела

 

књига

-

припрема

 

придружених

 

земаља

 

Централне

 

и

 

Источне

 

Европе

 

за

 

интеграцију

 

у

 

унутрашње

 

тржиште

 

уније

, 

ИЕН

 

едиција

 

а

21, 

Агенда

 21, 

Београд

. 

Одлука

 

о

 

Програму

 

статистичких

 

истраживања

 

у

 

периоду

 

од

 2001. 

до

 2005. 

године

 

(''

Службени

 

лист

 

СРЈ

'', 

бр

. 54/2001) 

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

 (1987), 

Статистика

 

друмског

 

саобраћаја

, 

Методолошки

 

материјал

 302

, 

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

, 

Београд

. 

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

 (1994), YU ISSN 0513-6547, 

Статистика

 

друмског

 

саобраћаја

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

Свеска

 1., 

Методолошки

 

материјал

 374

, 

Савезни

 

завод

 

за

 

статистику

, 

Београд

. 

background image

ПРИЛОЗИ

 

63

ПРИЛОЗИ

 

ПРИЛОЗИ

 

64

Прилог

 1. 

Хронолошки

 

преглед

 

правних

 

аката

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

приступ

 

професији

 

превозника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

Директива

 

Савета

 74/561/

ЕЕЗ

  (

ОЈ

 

бр

. L 308 

од

 09.11.1974.) 

о

 

приступу

 

професији

 

превозника

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Директива

 

Савета

 74/562/

ЕЕЗ

  (

ОЈ

 

бр

. L 308 

од

 09.11.1974.) 

о

 

приступу

 

професији

 

превозника

 

путника

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

. 

Директива

 

Савета

 77/96/

ЕЕЗ

  (

ОЈ

 

бр

. L 334 

од

 04.12.1977.) 

у

 

циљу

 

узајамног

 

признавања

 

диплома

, 

потврда

 

и

 

других

 

доказа

 

о

 

поседовању

 

формалних

 

квалификација

 

за

 

звање

 

превозника

 

робе

 

и

 

путника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

укључујуЋи

 

и

 

мере

 

које

 

превознике

 

треба

 

да

 

подстакну

 

да

 

користе

 

своје

 

право

 

слободе

 

оснивања

. 

Директива

 

Савета

 89/438/

ЕЕЗ

  (

ОЈ

 

бр

. L 212 

од

 22.07.1989.), 

последња

 

која

 

допуњује

 

претходно

 

наведене

 

директиве

. 

Директива

 

Савета

 96/26/

ЕЗ

  (

ОЈ

 

бр

. L 124 

од

 23.05.1996.) 

о

 

приступу

 

професији

 

превозника

 

робе

 

и

 

путника

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

и

 

узајамног

 

признавања

 

диплома

, 

потврда

 

и

 

других

 

доказа

 

о

 

поседовању

 

формалних

 

квалификација

, 

са

 

намером

 

да

 

се

 

превозницима

 

олакша

 

коришћење

 

права

 

на

 

слободу

 

пружања

 

услуга

 

на

 

националном

 

и

 

међународном

 

тржишту

.

 

Директива

 

Савета

 98/76/

ЕЗ

 (

ОЈ

 

бр

. L 277 

стр

. 17 

од

 09.11.1974.) 

која

 

допуњује

 

претходну

 

директиву

. 

background image

ПРИЛОЗИ

 

66

Прилог

 3. 

Преглед

 

свих

 

правних

 

аката

 

ЕУ

, 

по

 

областима

, 

који

 

се

 

односе

 

и

 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Регулативом

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 881/92 

од

 26. 

марта

 1992. 

године

 

о

 

приступу

 

тржишту

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

унутар

 

Заједнице

 

са

 

територије

 

или

 

на

 

територију

 

неке

 

од

 

земаља

 

чланица

, 

или

 

прелазећи

 

преко

 

територије

 

једне

 

земље

 

чланице

 

или

 

више

 

њих

, 

допуњена

 

Регулативом

  (

ЕЗ

) 

Европског

 

парламента

 

и

 

Савета

 484/2002 

од

 1. 

марта

 2002. 

године

. 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3118/93 

од

 25. 

октобра

 1993. 

године

 

која

 

наводи

 

услове

 

под

 

којима

 

страни

 

превозници

 

могу

 

пружати

 

услуге

 

унутрашњег

 

превоза

 

робе

 

у

 

некој

 

од

 

држава

 

чланица

, 

допуњена

 

Регулативом

 

Комисије

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 792/94 

од

 8. 

априла

 1994. 

године

 

која

 

наводи

 

детаљна

 

правила

 

за

 

примену

 

Регулативе

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3118/93 

на

 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

, 

као

 

и

 

Регулативом

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 

3315/94 

од

 22. 

децембра

 

која

 

наводи

 

услове

 

под

 

којима

 

страни

 

превозници

 

могу

 

пружати

 

услуге

 

унутрашњег

 

превоза

 

робе

 

у

 

некој

 

од

 

држава

 

чланица

.

 

Директива

 

Савета

 84/647/

ЕЕЗ

 

од

 19. 

децембра

 1984. 

године

 

о

 

употреби

 

возила

 

узетих

 

у

 

закуп

 

без

 

возача

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

допуњена

 

Директивом

 

Савета

 90/398/

ЕЕЗ

. 

Приступ

 

тржишту

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 4058/89 

од

 21. 

децембра

 1989. 

године

 

о

 

утврђивању

 

дажбина

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

између

 

земаља

 

чланица

.

 

Директива

 

Савета

 96/53/

ЕЗ

 

од

 25. 

јула

 1996. 

године

 

која

 

наводи

 

максималне

 

дозвољене

 

димензије

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

саобраћају

 

и

 

максималне

 

дозвољене

 

тежине

 

у

 

међународном

 

саобраћају

 

за

 

одређене

 

категорије

 

друмских

 

транспортних

 

средстава

 

која

 

се

 

користе

 

на

 

територији

 

Заједнице

. 

Директива

 

Савета

 92/6/

ЕЕЗ

 

од

 10. 

новембра

 1992. 

године

 

о

 

инсталирању

 

и

 

употреби

 

уређаја

 

за

 

ограничење

 

брзине

 

за

 

одређене

 

категорије

 

моторних

 

возила

 

у

 

оквиру

 

Заједнице

.

 

Директива

 

Савета

 89/459/

ЕЕЗ

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

који

 

се

 

односе

 

на

 

дубину

 

бразди

 

на

 

гумама

 

одређених

 

категорија

 

моторних

 

возила

 

и

 

њихових

 

приколица

.

 

Директива

 

Савета

 91/439/

ЕЕЗ

 

од

 29. 

јула

 1991. 

о

 

возачким

 

дозволама

.

 

Директива

 

Савета

 91/671/

ЕЕЗ

 

од

 16. 

децембра

 1991. 

године

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

о

 

обавезној

 

употреби

 

сигурносних

 

појасева

 

у

 

возилима

 

тежине

 

до

 3,5 

тона

.

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3821/85 

од

 20. 

децембра

 1985. 

године

 

о

 

контролној

 

опреми

 

у

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.

 

Директива

 

Савета

 96/96/

ЕЗ

 

од

 20. 

децембра

 1996. 

године

 

о

 

усаглашавању

 

прописа

 

земаља

 

чланица

 

о

 

контроли

 

исправности

 

моторних

 

возила

 

и

 

њихових

 

приколица

.

 

Технологија

 

и

 

безбедност

 

Директива

 

Савета

 96/35/

ЕЗ

 

од

 3. 

јула

 1996. 

године

 

о

 

постављању

 

и

 

стручној

 

квалификованости

 

саветника

 

за

 

безбедност

 

у

 

превозу

 

опасних

 

материја

 

друмом

, 

железницом

 

и

 

унутрашњим

 

пловним

 

путевима

.

 

Регулатива

 

Савета

  (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3820/85 

од

 20. 

децембра

 1985. 

године

 

о

 

хармонизацији

 

извесних

 

прописа

 

из

 

области

 

социјалног

 

законодавства

 

који

 

је

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

 

у

 

друмским

 

саобраћају

.

 

Директива

 

Савета

 88/599/

ЕЕЗ

 

од

 23. 

новембра

 1988. 

године

 

о

 

стандардној

 

процедури

 

за

 

примену

 

Регулативе

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3820/85

 

о

 

хармонизацији

 

извесних

 

прописа

 

из

 

области

 

социјалног

 

законодавства

 

који

 

је

 

у

 

вези

 

са

 

превозом

 

у

 

друмским

 

саобраћају

 

и

 

Регулативе

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 3821/85 

о

 

контролној

 

опреми

 

у

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.

 

Социјална

 

усаглашавања

 

Директива

 

Савета

 76/914/

ЕЕЗ

 

од

 16. 

децембра

 1976. 

године

 

о

 

минималном

 

нивоу

 

обуке

 

за

 

поједине

 

категорије

 

возача

 

у

 

друмском

 

саобраћају

.

 

Директива

 

Савета

 93/89/

ЕЕЗ

 

од

 25. 

октобра

 1993. 

године

 

о

 

опорезивању

 

одређених

 

возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

, 

и

 

путарини

 

и

 

наплати

 

коришћења

 

одређених

 

инфраструктуре

 

у

 

земљама

 

чланицама

.

 

Фискална

 

усаглашавања

 

Регулатива

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 1108/70 

од

 4. 

јуна

 1970. 

године

 

о

 

увођењу

 

обрачунског

 

система

 

за

 

трошкове

 

инфраструктуре

 

у

 

железничком

, 

друмском

 

и

 

речном

 

саобраћају

.

 

Комбиновани

 

превоз

 

Директива

 

Савета

 92/106/

ЕЕЗ

 

од

 7. 

децембра

 1992. 

године

 

о

 

утврђивању

 

одређених

 

правила

 

за

 

поједине

 

врсте

 

комбинованог

 

превоза

 

робе

  

између

 

земаља

 

чланица

.

 

Резолуција

 

Савета

 

бр

. 92/

С

 86/04 

од

 26. 

марта

 1992. 

године

 

о

 

допуни

 

система

 

посматрања

 

тржишта

 

превоза

 

робе

 

железницом

, 

друмом

 

и

 

унутрашњим

 

пловним

 

путевима

. 

Регулатива

 

Савета

 (

ЕЕЗ

) 

бр

. 117/98 

од

 25. 

маја

 1998 

којом

 

је

 

утврђено

 

које

 

податке

 

у

 

вези

 

превоза

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

треба

 

прикупљати

 

и

 

начин

 

на

 

који

 

те

 

податке

 

треба

 

приказати

. 

Статистички

 

подаци

 

Регулативом

 

Комисије

  (

ЕЗ

) 

бр

. 2163/2001 

од

 7. 

новембра

 2001. 

године

 

која

 

се

 

тиче

 

техничке

 

обраде

 

статистичких

 

податка

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

који

 

се

 

шаљу

 

Еуростат

-

у

 

ПРИЛОЗИ

 

67

Прилог

 4. 

Број

 

осовина

 

и

 

шифре

 

у

 

зависности

 

од

 

типа

 

возила

 

 

Шифра

 

1.

 

Број

 

осовина

 

соло

 

возила

: 

2 
3 
4 

остало

 

 

120 
130 
140 
199 

2.

 

Број

 

осовина

 

транспортног

 

састава

: 

соло

 

возило

 

са

 

приколицом

 

2+1 
2+2 
2+3 
3+2 
3+3 

остало

 

 
 

221 
222 
223 
232 
233 
299 

3.

 

Број

 

осовина

 

транспортног

 

састава

: 

вучно

 

возило

 

и

 

полуприколица

 

2+1 
2+2 
2+3 
3+2 
3+3 

остало

 

 
 

321 
322 
323 
332 
333 
399 

4.

 

Бучно

 

возило

 

без

 

полуприколице

 499 

background image

ПРИЛОЗИ

 

69

Прилог

 6. 

Двословне

 

ознаке

 

појединих

 

земаља

 

које

 

нису

 

чланице

 

ЕУ

 

према

 ISO-3166 

Албанија

 

AL 

Босна

 

и

 

Херцеговина

 BA 

Бугарска

 

BG 

Белорусија

 

BY 

Швајцарска

 

CH 

Кипар

 

CY 

Чешћа

 

Република

 CZ 

Естонија

 

EE 

Хрватска

 

HR 

Мађарска

 

HU 

Исланд

 

IS 

Лихтенштајн

 

LI 

Литванија

 

LT 

Латвија

 

LV 

Молдавија

 

MO 

Макед

o

нија

 

MK 

Малта

 

MT 

Норвешка

 

NO 

Пољска

 

PL 

Румунија

 

RO 

Руска

 

Федерација

 RU 

Словенија

 

SL 

Словачка

 

SK 

Турска

 

TR 

Украјина

 

UA 

Југославија

 

YU 

ПРИЛОЗИ

 

70

Прилог

 7. 

Класификација

 

роба

 

Groups 

of 

goods 

NST 

chapter 

NST 

groups 

Description 

Слободан

 

превод

 

1 01 

Cereals 

Жито

 

2 02, 

03 

Potatoes, other fresh or frozen vegetables. 
Fresh fruits 

Кромпир

, 

остало

 

свеже

 

и

 

смрзнуто

 

воће

 

и

 

поврће

 

3 

00, 06 

Live animals, sugar beet 

Живе

 

животиње

, 

шећерна

 

репа

 

4 

05 

Wood and cork 

Дрво

 

и

 

плута

 

5 

0 

04, 09 

Textiles and waste, other raw animal and 
vegetable materials 

Текстил

 

и

 

рестлови

, 

остали

 

необрађени

 

материјали

 

животињског

 

и

 

биљног

 

порекла

 

6 

11, 12, 
13, 14, 
15, 16, 

17 

Foodstuff and animal fodder 

Прехрамбени

 

производи

 

и

 

намирнице

 

животињског

 

порекла

 

7 

1 

18 

Oil seed and oleaginous fruits and fats 

Уљани

 

ораси

, 

уља

 

и

 

масти

  

8 2 

21, 22, 

23 

Solid mineral fuels 

Чврст

 

минерална

 

горива

 

9 31 

Crude 

petroleum 

Сирова

 

нафта

 

10 

3 

32, 33, 

34 

Petroleum products 

Нафтни

 

деривати

 

11 41, 

46 

Iron ore, iron and steel waste and blast 
furnace dust 

Руде

 

гвожђа

, 

старо

 

гвожђе

 

и

 

челик

 

и

 

прашина

 

из

 

високих

 

пећи

 

12 

4 

45 

Non-ferrous ores and waste 

Руде

 

обојених

 

метала

  

13 5 

51, 52, 
53, 54, 

55, 56 

Metal products 

Метални

 

производи

 

14 64, 

69 

Cement, lime, manufactured building 
materials 

Цемент

, 

креч

, 

и

 

остали

 

грађевински

 

материјали

 

15 

6 

61, 62, 

63, 65 

Crude and manufactured minerals 

Сирови

 

и

 

прерађени

 

минерали

 

16 

7 

71, 72 

Natural and chemical fertilisers 

Природна

 

и

 

хемијска

 

ђубрива

 

17 

83 

Coal, chemicals, tar 

Угаљ

, 

деривати

 

угља

 

и

 

катран

 

18 

81, 82, 

89 

Chemicals other then coal, chemicals and 
tar 

Остали

 

деривати

, 

хемикалије

 

и

 

катран

 

19 

8 

84 

Paper pulp and waste paper 

Папир

 

и

 

стара

 

хартија

 

20 

91, 92, 

93 

Vehicles and transport equipment, 
machinery, apparatus, engines, whether or 
not assembled, and parts thereof 

Возила

 

и

 

транспортна

 

опрема

, 

машине

, 

апарати

, 

мотори

, 

монтирани

 

или

 

не

, 

и

 

њихови

 

делови

 

21 94 

Manufactures 

of 

metal 

Метални

 

производи

 

22 

95 

Glass, glassware, ceramic products 

Стакло

, 

стакларија

, 

керамички

 

производи

 

23 96, 

97 

Leather, textiles, clothing, other 
manufactured articles 

Кожа

, 

текстил

, 

одећа

, 

остали

 

производни

 

артикли

 

24 

9 

99 Miscellaneous 

articles 

Разна

 

роба

 

background image

ПРИЛОЗИ

 

72

Прилог

 9. 

Класификација

 

терета

 

који

 

се

 

превози

 

Класификација

 

терета

 

који

 

се

 

превози

 

представља

 

препоруку

 21, 

усвојену

 

од

 

стране

 

Радне

 

групе

 

за

 

упрошћавање

 

процедура

 

у

 

вези

 

са

 

међународном

 

трговином

  (

Уједињене

 

нације

, 

Економска

 

комисија

 

за

 

Европу

-

шифре

 

за

 

врсте

 

терета

, 

амбалажу

 

и

 

материјале

 

за

 

паковање

) 

у

 

Женеви

, 

марта

 1986. 

 

Слободан

 

превод

 

0  

Liquid bulk goods (no cargo unit) 

Расути

 

терет

 

у

 

течном

 

стању

 (

без

 

јединице

 

товара

) 

1 

Solid bulk goods (no cargo unit) 

Расути

 

терет

 

у

 

чврстом

 

стању

 (

без

 

јединице

 

товара

) 

2 

Large freight containers 

Велики

 

теретни

 

контенери

 

3 

Other freight containers 

Остали

 

теретни

 

контенери

 

4 Palletised 

goods 

Палетизована

 

роба

 

5 Pre-slung 

goods 

 

6 

Mobile, self-propelled units 

Мобилне

, 

самопокретне

 

јединице

 

7 

Other mobile units 

Остале

 

мобилне

 

јединице

 

8 (Reserved) 

(

Резервисано

) 

9 

Other cargo types 

Остало

 

ПРИЛОЗИ

 

73

Прилог

 10. 

Структура

 

података

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

 

Подаци

 

о

 

возилу

Подаци

 

о

 

вожњи

 1

Подаци

 

о

 

роби

 1

Подаци

 

о

 

вожњи

 2

Подаци

 

о

 

вожњи

 3

Подаци

 

о

 

вожњи

 5

Подаци

 

о

 

вожњи

 4

Подаци

 

о

 

роби

 2

Подаци

 

о

 

роби

 3

итд

. 

 

итд

.

background image

ПРИЛОЗИ

 

75

Прилог

 12. 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

транспортном

 

раду

 (10

9

 

тона

-

километара

) 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

по

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

, 1985-2001 

 

ПРИЛОЗИ

 

76

Прилог

 13. 

Обим

 

превоза

 

и

 

транспортни

 

рад

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

у

 

друмском

 

саобраћа

j

у

 

у

 

ЕУ

, 

1985-1995 

1985

1

1995

2

 

10

6

 

тона

 10

9 

т

-

км

 

10

6

 

тона

 10

9 

т

-

км

 

Превоз

 

у

 

унутрашњем

 

саобраћају

 

-

јавни

  

-

за

 

сопствене

 

потребе

 

-

укупно

 

 

3 845 
3 982 
7 827 

 

255 
170 
425 

 

5 720 
4 413 

10 139 

 

597 
223 
820 

Превоз

 

у

 

међународном

 

саобраћају

3

-

јавни

 

-

за

 

сопствене

 

потребе

 

-

укупно

 

 

146 

31 

177 

 

67,4 

9,1 

76,5 

 

- 
- 
- 

 

161,9 

9,4 

171,3 

(1) 

Подаци

 

за

 

Италију

 

и

 

Шпанију

 

су

 

из

 1986,

а

 

за

 

Португалију

 

из

 1987 

(2)1993 

за

 

Аустрију

, 

Немачку

 

и

 

Ирску

 

(3) 

нису

 

обухваћене

 

Аустрија

, 

Финска

, 

Немачка

, 

Ирска

 

и

 

Шведска

 

Извор

: ECMT, 2001 

background image

ПРИЛОЗИ

 

78

Прилог

 15. 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

по

 NST 

групама

 

у

 

десет

1

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

, 1995 

NST 

група

 

Укупно

 

(

тона

) 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (

тона

) 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (%) 

Дужина

 

превозног

 

пута

: 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (

км

) 

Дужина

 

превозног

 

пута

: 

јавни

 

превоз

 

(

км

) 

0 

550 762 

214 730 

39,0 

83 

150 

1 

798 403 

350 763 

43,9 

87 

170 

2 

57 456 

10 256 

17,9 

40 

85 

3 

281 643 

127 860 

45,4 

67 

106 

4 

97 169 

53 210 

54,8 

51 

139 

5 

191 480 

40 979 

21,4 

93 

183 

6 

2 580 116 

1 313 785 

50,9 

29 

58 

7 

86 003 

37 098 

43,1 

50 

136 

8 

235 417 

66 052 

28,1 

76 

178 

9 

1 152 579 

417 407 

36,2 

61 

166 

Укупно

 

6 031 028 

2 632 140 

43,6 

51 

118 

(1)

 

без

 

Аустрије

, 

Финске

, 

Ирске

, 

Немачке

 

и

 

Шведске

 

Извор

: ECMT, 2001 

ПРИЛОЗИ

 

79

Прилог

 16. 

Учешће

 

превоза

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

укупном

 

обиму

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

по

 NST 

групама

 

у

 

десет

1

 

земаља

 

чланица

 

ЕУ

 -

кретања

 

у

 

периоду

 

од

 1985-1995 

Дужина

 

превозног

 

пута

: 

превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 (

км

) 

Дужина

 

превозног

 

пута

: 

јавни

 

превоз

 (

км

) 

NST 

група

 

Укупно

 

(%) 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

(%) 

1985 1995 

1985 

1995 

0 

-3,7 

-12,2 65 83 

120 

150 

1 

+4,9 

-19,1 71 87 

150 

170 

2 

-51,3 

-60,7 32 40 

66 

85 

3 

-9,3 

-30,3 52 67 

95 

106 

4 

+25,5  +54,9 38 51 

99 

139 

5 

+4,3 

-17,5 72 93 

173 

183 

6 

+21,4  +17,5 25 29 

49 

58 

7 

-25,6 

-37,7 34 50 

123 

136 

8 

+2,7 

-6,8 77 76 

156 

178 

9 

+14,2 

+4,2 64 61 

136 

166 

Укупно

 

+9,6 

+0,4 47 51 

102 

118 

(1)

 

без

 

Аустрије

, 

Финске

, 

Ирске

, 

Немачке

 

и

 

Шведске

 

Извор

: ECMT, 2001 

background image

ПРИЛОЗИ

 

81

Прилог

 18. 

Трендови

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

превозу

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999 

 

1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999 

10

3

 

тона

 

Међународни

 

609,0 

955,0 

1 625,8 

2 656,5 

3 990,6 

6 125,8 

7 672,1 

7 888,0 

Унутрашњи

 

809 591,0 

770 605,0 

827 774,2 

827 043,5 

775 009,4 

761 374,2 

726 727,9 

688 212,0 

10

3

 

тона

-

километара

 

Међународни

 

720 200 

1 072 217 

1 599 108 

2 389 220 

2 838 295 

4 606 354 

7 462 544 

8 427 540 

Унутрашњи

 

16 024 800 

15 155 783 

16 719 892 

18 556 780 

17 338 705 

18 415 646 

18 311 456  24 564 460 

Извор

: ECMT, 2001 

ПРИЛОЗИ

 

82

Прилог

 19. 

Трендови

 

у

 

унутрашњем

 

и

 

међународном

 

јавном

 

превозу

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999 

 

1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999 

10

3

 

тона

 

Међународни

 

613,0 

983,4 

1 577,5 

2 530,7 

4 059,7 

6 512,5 

7 986,9 

12 373,0 

Унутрашњи

 

582 787,0 

612 916,6 

516 622,5 

288 769,3 

288 140,3 

312 787,5 

368 413,1 

359 927,0 

10

3

 

тона

-

километара

 

Међународни

 

506 776 

740 340 

1 085 763 

1 598 583 

2 045 880 

3 414 026 

5 440 812 

9 550 858 

Унутрашњи

 

19 340 224 

20 214 660 

19 042 237 

17 096 417 

18 521 120 

24 763 974 

32 473 188  35 494 142 

Извор

: ECMT, 2001 

background image

ПРИЛОЗИ

 

84

Прилог

 21. 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

међународном

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Пољској

, 1985-1999 

0

20

40

60

80

100

1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Година

%

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

Јавни

 

превоз

 

       

Извор

: ECMT, 2001 

ПРИЛОЗИ

 

85

Прилог

 22. 

Трендови

 

у

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Чешкој

, 

1995-2001 

 

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 

10

3

 

тона

 

Унутрашњи

 

566 017 

656 543 

482 934 

443 370 

416 720 

382 287 

403 932 

Међународни

 

12 779 

29 201 

38 548 

27 518 

31 580 

32 437 

34 751 

Јавни

 

превоз

 

360 644 

325 817 

222 642 

201 933 

207 763 

199 566 

248 490 

За

 

сопствене

 

потребе

 

218 152 

359 927 

298 840 

268 955 

240 537 

215 159 

190 193 

Укупно

  

578 796 

685 744 

521 482 

470 888 

448 300 

414 725 

438 683 

10

6 

тона

-

километара

 

Унутрашњи

 

14 696 

14 100 

17 046 

17 931 

16 930 

15 982 

16 082 

Међународни

 

16 572 

15 952 

23 594 

15 980 

20 034 

23 050 

24 178 

Јавни

 

превоз

 

26 577 

24 470 

30 781 

24 489 

26 039 

31 363 

34 212 

За

 

сопствене

 

потребе

 

4 691 

5 582 

9 859 

9 423 

10 925 

7 673 

6 048 

Укупно

  

31 268 

30 052 

40 640 

33 911 

36 964 

39 036 

40 260 

Дужина

 

превозног

 

пута

 (

км

) 

Јавни

 

превоз

 

74,5 

- 138,3 121,3 125,3 157,2 137,7 

За

 

сопствене

 

потребе

 

22,4 

- 33,0 35,0 45,4 35,7 31,8 

Укупно

 

83,8 

- 100,3  94,9 102,8 112,7 108,8 

Transport Yearbook 2002, http://www.mdcr.cz/english/index.htm 

background image

ПРИЛОЗИ

 

87

Прилог

 24. 

Обим

 

превоза

, 

транспортни

 

рад

 

и

 

дужина

 

превозног

 

пута

 

по

 

врстама

 

превоза

 

робе

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

Словачкој

, 1995-2001 

Укупно

 

Јавни

 

превоз

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

Дужина

 

превозног

 

пута

 (

км

) 

 

10

6

 

т

 10

6

 

т

-

км

 10

6

 

т

 10

6

 

т

-

км

 10

6

 

т

 10

6

 

т

-

км

 

Јавни

 

превоз

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потребе

 

1995 

171,875 

21 378  31,189 

3 022 

140,686 

18 356 

96,9 

130,5 

1996 

169,270 

10 678  35,840 

2 335 

133,430 

8 344 

65,2 

62,5 

1997 

171,039 

11 571  36,360 

2 955 

134,679 

8 616 

81,3 

63,9 

1998 

155,770 

13 164  33,001 

2 271 

122,769 

10 893 

68,8 

88,7 

1999 

117,374 

10 042  20,406 

2 633 

96,968 

7 409 

129,0 

76,4 

2000 

127,822 

8 587  20,861 

1 725 

106,961 

6 862 

82,7 

64,2 

2001 

125,999 

6 444  26,807 

2 643 

99,192 

3 802 

98,6 

38,3 

2002 

123,579 

14 412  27,194 

3 211 

96,385 

11 201 

118,1 

116,2 

Intermodal transport information center – IDIC, http://www.telecom.gov.sk/ 

ПРИЛОЗИ

 

88

Прилог

 25. 

Образац

 

СА

/

М

-11 

 

background image

ПРИЛОЗИ

 

90

Прилог

 26. 

Образац

 

СА

/

Г

-11 

 

ПРИЛОЗИ

 

91

 

background image

ПРИЛОЗИ

 

93

Прилог

 27. 

Образац

 

СА

/

Г

-21 

 

ПРИЛОЗИ

 

94

Прилог

 28. 

Подаци

 

о

 

превозу

 

робе

 

у

 

друмском

 

саобраћају

 

за

 

Србију

 

и

 

Црну

 

Гору

, 1965-2002 

 

Возила

 

за

 

превоз

 

робе

 

Пређени

 

километри

 

(10

6

 

км

) 

Обим

 

превоза

 

(10

6

 

т

) 

Транспортни

 

рад

 (10

6

 

т

-

км

) 

Средња

 

дужина

 

вожње

 

под

 

теретом

 (

км

) 

% 

искоришћења

 

капацитета

 

 

Јавни

 

превоз

 (

друштвена

 

и

/

или

 

државна

 

предузећа

) 

1965 

4 604 

172 

12 

1 060 

88 

72,2 

1975 

7 747 

366 

26 

3 730 

143 

65,6 

1985 

18 918 

803 

57 

6 693 

117 

68,2 

1990 

11 745 

552 

31 

6 779 

219 

82,4 

1991 

9 990 

371 

22 

3 985 

180 

68,8 

1998 

5 922 

103 

6,0 

945 

158 

55,9 

1999

1)

4 845 

81 

4,2 

630 

150 

55,0 

2000

1)

4 699 

94 

4,8 

649 

135 

52,4 

2001

1)

4 440 

68 

4,6 

553 

120 

56,3 

2002

1)

3 822 

63 

5,1 

530 

104 

62,0 

 

Превоз

 

за

 

сопствене

 

потреб

е

 

1995 

44 890 

829 

66 

2 029 

31 

33,4 

1996 

45 062 

858 

71 

2 088 

29 

35,2 

1997 

40 369 

909 

81 

2 186 

27 

33,0 

1998 

44 180 

852 

76 

2 149 

28 

34,0 

1999

1)

43 660 

702 

62 

1 684 

23 

34,0 

(1)

 

Без

 

података

 

за

 

Косово

 

и

 

Метохију

 

Извор

: 

Статистички

 

годишњак

 

Србије

 

и

 

Црне

 

Горе

 2002 

background image

ПРИЛОЗИ

 

96

Прилог

 30. 

Садржај

 

слика

 

Слика

 1.1. 

Четири

 

слободе

...............................................................................................................6 

Слика

 3.1. 

Расподела

 

обима

 

превоза

 

по

 

врстама

 

превоза

 

и

 

класама

 

дужина

 

превозних

 

путева

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

, 2001 ................................................................29 

Слика

 3.2. 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

појединим

 

земљама

 

чланицама

 

ЕУ

, 1985-2001 ...................................30 

Слика

 3.3. 

Расподела

 

транспортног

 

рада

 

по

 

врстама

 

превоза

 

у

 

унутрашњем

 

друмском

 

саобраћају

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

, 1997................................................................................34 

Слика

 3.4. 

Расподела

 

обима

 

превоза

 

у

 

зависности

 

од

 

дужине

 

превозног

 

пута

 

у

 

земљама

 

ЦИЕ

,1997.......................................................................................................................35 

 

Želiš da pročitaš svih 97 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti