Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
Придјеви у млађим разредима основне школе
Семинарски рад
Ментор: Студент:
Проф. др Вељко Брборић Кристина Николић
Бијељина, 2017. године
Придјеви у млађим разредима основне школе
______________________________________________________________________________
2
„
Висока култура усменог и писменог говора, добро познавање
и развијено осјећање матерњег језика, умијеће да се искористе
његова изражајна средства, најбољи је ослонац, највјернија
помоћ и најсигурнија препорука за сваког човјека у његовом
oпштем животу и стваралачкој дјелатности.“
В.В. Виноградов
Придјеви у млађим разредима основне школе
______________________________________________________________________________
4
УВОД
У средњем вијеку, граматика је била веома цијењена наука. Била је једна од седам
„слободних вјештина“ уз реторику, затим аритметику, геометрију и друге важне науке. И
данас је граматика веома важна наука. Зато све оно што се из граматике, па и правописа,
учи, треба добро знати.
Граматика је важна карика у систему комуницирања, неопходна је са својим
законитостима у усменом и писменом изражавању, предуслов је учењу страних језика,
развија логичко мишљење и памћење, дисциплинује дух, подстиче развој одређених
логичких операција. Савлађујући логичке структуре, ученик стиче способност
генерализације и уопштавања, навикава се да поштује законитости језика и да их
примјењује у пракси. Ученици рано, још прије поласка у школу, овладају својим језиком,
и то учећи од околине. Школа је у обавези да развија, усавршава, продубљује и
систематизује та ранија знања, а тај систем немогуће је поставити без методике
(Милутиновић, 2014:123).
Граматика представља грану лингвистике која утврђује законе језика. Дијели се на
сљедеће области изучавања: фонетику (науку о гласовима), морфологију (науку о врстама
ријечи), творбу ријечи и синтаксу (науку о реченици). За нас је интересантна морфологија.
У оквиру морфологије говорићу о промјенљивим врстама ријечи, тачније, о придјевима
који се изучавају у млађим разредима основне школе. У овом раду навешћу начине
изучавања придјева у појединим граматикама српског језика, као и приступ настави
граматике у методикама наставе српског језика и књижевности познатих аутора, али и
указати на заступљеност придјева у млађим разредима основне школе. Анализираћу
програмске садржаје које су прописани наставним планом и програмом, те указати на
предности и недостатке уџбеника за основну школу.
Смисао наставе граматике је у томе да ученик препознаје и открива одређене језичке
појаве, да их дефинише-да успоставља правило, а потом да види како то правило
функционише у новим примјерима. Учећи придјеве, ученик ће да сазна одређене
дефиниције, али ће бити много важније како ти придјеви функционишу у одређеном
контексту, каква је њихова стилогена функција и слично (Милатовић, 2011:374).
Придјеви у млађим разредима основне школе
______________________________________________________________________________
5
Методички приступ градиву из језика
Језик у млађим разредима основне школе као предметно подручје односи се на
елементарне граматичке и правописне категорије, које обезбјеђују нормативност
ученичког говора. Како су то језичке појаве које су у доброј мјери апстрактне природе,
програмски захтјеви су одмјерени према ученичким могућностима и основним потребама
нормирања језичког стандарда (Вучковић, 1993:19).
Структура наставе граматике проистиче из структуре језика и из структуре
лингвистике као науке о језику. Методика наставе граматике бори се с многим
потешкоћама које свакодневно ничу на теоријском и практичном нивоу, док се, с друге
стране, лингвистичка наука динамично развија, постаје све богатија и разуђенија. Свакако,
методика неће ријешити ни један лингвистички проблем, али ће знатно допринјети да
лингвистика, односно граматика, заузме у школи достојанствено мјесто, да се ученици
другачије односе према тој сувопарној и апстрактној науци (Милатовић, 2011:372, 375).
У настави граматике неопходно је константно унапређивање, што подразумијева
превазилажење старих, овјешталих облика рада и афирмацију нових, смјелијих поступака.
Важно је проналазити нове облике учења граматике, клонити се свих методичких
једностраности и поједностављења, повезивати граматичко образовање са животом-
чинити граматику окрепљујућом, превазићи традиционални однос према граматици у
школи, организовати озбиљна методолошка истраживања и обогаћивати сазнајне путеве,
који се стално морају провјеравати, што подразумијева испитивање њихове методичке
функционалности и примјерености методичким околностима и ситуацијама. Навешћемо
три основна сазнајна пута у настави граматике. То су: анализа и синтеза, упоређивање и
аналогија и индукција и дедукција (Милутиновић, 2014:125).
Осим путева сазнања, важно је споменути и нивое учења граматике. Нивои учења
граматике представљају, у ствари, одређене методичко-сазнајне операције које су
евидентне као такве, без обзира на то да ли је ријеч о часу обраде или о часу утврђивања.
Разликујемо сљедеће нивое учења у настави граматике:
o
Нивои уочавања (ученик се вјештим вођењем наставника доводи у
ситуацију да сам уочава језичко-граматичку појаву),
o
Нивои препознавања (ученик већ уочену језичку појаву препознаје у новом
лингвометодичком контексту),
o
Нивои дефинисања (то је ниво језичког уопштавања, стварања правила и
дефиниција),
o
Ниво репродукције (ученик је оспособљен да одређену језичку материју
самостално репродукује-да вербално искаже правила, дефиниције и наведе
примјере онако како је то научио на часу),
Придјеви у млађим разредима основне школе
______________________________________________________________________________
7
5. Провјера правила у новим примјерима
6. Језичка игра
7. Провјеравање усвојеног градива
-
Контролни диктати
-
Изборни диктат
8. Самостални и стваралачки рад ученика
-
Наставни листови
9. Домаћи задатак
II МОДЕЛ
Методичка структура часа
1. Припрема
2. Обрада новог градива
3. Вјежбање
4. Закључно понављање
5. Провјеравање (Исто, 144-145).
У
Методици наставе српског језика и књижевности
Љубомира Милутиновића,
наводе се сљедећи задаци наставе граматике и правописа:
Схватање језика као система,
Свијест да се свака језичка појава треба посматрати у склопу одређених система и
његових структура, а не изоловано, ван контекста,
Развијање језичке свијести и језичког мишљења,
Усвајање одређених граматичких дефиниција и правописних правила,
Упознавање са савременим књижевним језиком и његово усвајање,
Развијање говора и културе усменог и писменог изражавања,
Свјесно овладавање богатством матерњег језика,
Развијање логичког мишљења,
Образовни и васпитни задаци,
Правилно говорење и писање,
Увиђање изражајних могућности и љепоте матерњег језика,
Развијање способности апстрактног мишљења и
Развијање љубави према матерњем језику (Милутиновић, 2014: 126-127).
Граматика је за ученике понајтеже подручје наставе матерњег језика. То је
унеколико и природно кад се има у виду апстрактност граматичког градива, а и
једностраност наставних поступака, помоћу којих се оно обрађује и увјежбава. Како је
