Prihvatanje klijenata, globalni proces revizije, izveštaji revizije, prevare i drugi nezakoniti poslovi

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za finansijski menadžment i 

osiguranje

PRIHVATANJE KLIJENTA, 

GLOBALNI PROCES REVIZIJE, 

IZVESTAJI REVIZIJE, PREVARE I 

DRUGI NEZAKONITI POSLOVI

- Seminarski rad -

                                                   Kandidat:

                                                Marko Cvetković

                                             broj indeksa: 3N/2005

Leskovac, Jul 2007.

1. Prihvatanje klijenta

Sve ima svoj pocetak I kraj. Revizija moze da se shvati kao neka vrsta 

putovanja. Koraci na tom putovanju mogu da se zamisle kao process 

revizije. U tom slucaju pocetak ili prvi korak bi bio prihvatanje 

klijenta, zavrsetak ili zadnji korak je izdavanje revizijskog misljenja. 

Revizor mora da otvori cetvoro oci kada razmatra varijantu da 

prihvati ili odbije novog klijenta. Pre donosenja odluke prihvatiti ili 

ne prihvatiti novog klijenta revizor vrlo predano prikuplja 

informacije o njemu, negovom poslovanju i svemu sto dolazi u 

kontakt sa njim. Pre donosenja odluke ni u jednom trenutku se ne 

moze sa sigurnoscu tvrditi da ima dovoljno informacija da bi se rizik 

smatrao zanemarljivim. Rizik je neizbezan, posebno u savremenim 

uslovima zakonske i profesionalne odgovornosti revizora i njihovih 

firmi.

1.1 Poznavanje klijentovog poslovanja

Neophodna pretpostavka za izradu opsteg plana revizije je 

poznavanje poslovanja kljenta, pre svega iz razloga sto moze bolje da 

sagleda moguce izazove, strucni tim, da planira na koje oblasti ili 

aktivnosti treba obratiti psebnu paznju I mozda od svega bitnije 

procena potrebnog obima angazovanja za pokrice planiranog rizika 

revizijskog angazmana.

1



Promene racunovodstvenog sistema I sistema interne kontrole, 

itd.

Na osnovu svih raspolozivih informacija I na bazi procene svakog od 

pobrojanih rizika revizor pravi plan angazovanja I odredjuje cenu 

angazovanja.

1.2 Uslovi angazovanja revizora

ISA 210, nalaze da “revizor I klijent treba da se dogovore o uslovima 

angazovanja”. Pod uslovima se podrazumeva dogovor o sledecim 

elementima:



Sta treba uraditi



U kom roku



Koji strucni tim treba to da uradi



Koliko ce to kostati, i



U kojim rokovima treba obaviti placanja

Oko predmeta rada treba obaviti precizan dogovor. Pitanje je da li se 

radi o statutarnoj reviziji ili nokon posebnom angazmanu koji je 

srodan reviziji,. Rok je bitna komponenta jer od toga zavisi pored 

ostalog I visina naknade. Ako klijent insistira da se posao zavrsi u 

kratkom roku nakon izdavanja finansijskih izvestaja cena moze biti 

bitno veca zato sto se radi o spicu sezone kada je velika potraznja za 

revizorskim uslugama.

U nekim slucajevima je strucni tim veoma vazan. Klijent nekada nece 

da prihvati neke revizore zbog ranijih nesuglasica. U takvim 

okkolnostima treba razmotriti opravdanost tog zahteva. Kada je u 

pitanju naknada za vrsenje revizije na Zapadu se uglavnom radi po 

tarifi na bazi planiranih ili ostavarenih casova rada. Ponekad klijent 

nece da prihvati rizik promene obima angazovanja pa trazi da se na 

bazi planiranih aktivnosti obavi I palti revizijski angazman. I 

3

dinamika placanja moze biti bitna komponenta dogovora. Nekada je 

odlaganje placanja vazna konkurentna poluga.

Kod nas se ovakve stvari definisu ugovorm o vrsenju revizije. Na 

Zapadu se to regulise pismom o angazovanju. Prema medjunarodnoj 

profesionalnoj etici, profesionalne naknade treba da budu objektivan 

I realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrsenih za klijenta, 

uzimajuci u obzir:



Strucnost I znanje potrebno za datu vrstu profesionalnih usluga



Nivo obucenosti I iskustva osoba koje su neophodne za 

obavljanje porfesionalnih usluga



Vreme koje je svakoj angazovanoj osobi neophodno za 

obavljanje preofesionalnih usluga, i



Stepen odgovornosti koji obavljanje takvih usluga povlaci za 

sobom

Pismo o angazovanju

Posle inicijative od strane klijenta revizoru da se izjasni da li 

prihvata obavljanj revizije revizor treba ako odluci da li ce da 

prihvati revizijski angazman I da li da posalje pismo o 

angazovanju. Interes I jedne I druge strane je da se telefonski 

kontakti finisiraju slanjam pismene isprave koja definitivno 

otklanja sve dileme. Nije pozeljno da se revizor angazuje u vecoj 

meri na poslovima revizije dok ne posalje pismo o angazovanju. 

Ako bi poceo da radi u vecem obimu pre slanja pisma mogle bi 

nastupiti nesuglasice zbog nejasnoca oko toga sta je svaka strana 

podrazumevala da su elementi dogovora. To pismo dokumentuje I 

potvrdjeuje prihvatanje posla od strane revizora, cilja I obima 

revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu I forme bilo 

kojih izvestaja. U postupcima pred sudovima revizor moze da 

koristi pismo o angazovanju kao vrstu ugovora navodeci sve bitne 

elemente dogovora izmedju dve strane u poslu.

4