и стављању лопте у лични посед. Просторна ограниченост и физичка близина противника
утичу   на   исправна   одигравања   лопте.   То   је   један   од   основних   разлога,   који   обавезује
играче   на   чиста   додавања.   Да   би   саиграчу   био   олакшан   пријем   лопте,   предлаже   се
додавање на ногу, која је удаљенија од личног противника. Дакле, у моменту пријема, тело
мора   бити   позиционирано   између   противничког   играча   и   лопте.   За   остваривање   овог
техничког потеза, играч мора:



Опрезно одредити место на које долази лопта,



Претходно изабрати површину тела, којом жели контролисати лопту (пре
контакта са лоптом играч мора јасно одредити начин на који се иста жели
умирити), и



Припремити површину тела за контролу лопте, како би у моменту контакта
остала у његовом поседу, односно смирити је.

Сам гест пријема лопте зависи од динамике игре. Овим техничким покретом, играч

настоји да смањи брзину лопте и стави је под своју контролу. Пријем лопте се може
извршити блокирањем или смиривањем, што обезбеђује апсолутну контролу исте. Такође,
пријем лопте је могуће урадити и наставком, тј. продужетком њеног кретања. Овај задњи
технички потез има превасходно за циљ уштеду времена, а може се посматрати и као
фактор непредвидивости за противничке играче.

Брзина игре и суженост простора у којој се она одвија, неминовно утичу на способност

играча да се прилагоди њеном ритму. У таквим условима постаје веома битно извршити
исправан пријем лопте, задржати је и наставити са њеним вођењем.