ПРИЈЕПОЉЕ
Подручје општине Пријепоље се налази на крајњем југозападу Србије између 43°09’25’’ и
43°29’42’’ северне географске ширине и између 19°27’00’’ и 19°53’45’’ источне географске дужине. Град се
налази на додиру долина Милешевке и Лима на надморској висини од 440 m (ушће Милешевке у Лим).
Општина се простире на простору Старовлашко-рашке висије на две макрогеографске целине: Полимље
и Пештер.
Највећу надморску висину Општине представља врх Катунић са 1734 m висине на планини
Јадовник. Ово је брдовито планински крај са просечном надморском висином изнад 1100 m.Овај крај је
отворен према северу и североистоку пространом и композитном долином Лима али је према западу и
истоку затворен већим бројем планинских венаца: са југоистока Јадовником, са североистока Златаром
(1627 m), са северозапада Побијеником (1423 m), са запада Каменом гором (1483 m) и са југозапада
Лисом (1509 m). Општина Пријепоље је омеђена са северозапада општином Прибој, са североистока
општином Нова Варош, а са југоистока општином Сјеница. На западу Општина се граничи са Републиком
Црном Гором, односно са запада општином Пљевља, а са југозапада општином Бијело Поље.Ако
посматрамо положај Пријепоља у односу на главне саобраћајнице које пролазе кроз нашу земљу и
Балкан, може се констатовати да Пријепоље има изузетно добар саобраћајни положај. То се може рећи
из разлога што се Пријепоље налази на вековима значајним путним правцима. Шта више град се развио
на старом трговачком друму који је водио од Дубровника ка Цариграду, познат још од римских времена
као „Via Raguzi“, а у средњем веку као „Дубровачки друм“ (Крповић,1971). Прво насеље се развијало као
успутна трговачка станица дубровачких и млетачких трговаца и вековима је представљао врло важан
саобраћајни чвор на путу ка истоку.Данас, преко магистралног правца Е-763 (Београд-Чачак-Златибор-
Подгорица), који у правцу југа води ка црногорском приморју, а у правцу севера према Београду,
Пријепоље је повезано са једним од 10 главних европских коридора, а то је коридор 10 (односно са ауто
путевима Е-70 и Е-75). Поред правца Е-763, град је повезан са коридором 10 и преко правца Е-76
(Чачак/Прељина-Краљево-Крушевац-Појате), који се надовезује на већ поменути правац Е-763.Иако је
смештена у југозападном, провинцијалном делу Србије, општина Пријепоље има повољан положј према
матичним местима из којих долазе туристи, и то из два разлога. Први разлог је то што се главни градски и
други емитивни центри Србије и околних земаља налазе на релативно малој удаљености од Пријепоља.
Ту се пре свега мисли на Београд као главни туристички дисперзив наше земље и Пријепоља, који је од
Пријепоља удаљен нешто мање од 300 km. Удаљеност неких других важнијих градских центара изгледа
овако: Нови Сад, 353 km,Ужице, 95 km, Ниш, 370 km, Подгорица, 175 итд. Други разлог јесте то што се
Пријепоље налази на једном од главних саобраћајних праваца који из Србије воде ка Јадрану, а то се са
разлогом повезује са главним емитивним центрима, јер већина туриста из тих центара користи овај
саобраћајни правац.
ПРИРОДНE ОДЛИКЕ
Пријепољска општина простире се на подручју Старовлашко-рашке висије у југозападном
делу Србије. У природно-географском смислу Општина припада Средњем Полимљу. Средње Полимље
одликују се врло композитном долином реке Лим у чијим је проширењима настало неколико насеља и
градских центара. Изнад долине Лима простире се брдско-планинско подручје где се развио велики број
сеоских насеља. Од укупно 830 km
2
, више од 4/5 површинеопштине Пријепоље простире се на надморској
висини изнад 700 метара, па је овај крај претежно брдско-планински.
Рељеф.
У рељефу пријепољског краја могу се издвојити три геоморфолошке целинеле:
алувијалне равни речних долина, побрђа околних планина и планине. Алувијалне равни су флувијалног
порекла док у побрћима околних планина и планинама учествују стене разноврсних стратиграфских
формација и разноврсног минералног састава. То су палеозојски шкриљци,тријаски кречњаци с
доломитима и дијабазрожњацима, магматске стене, и млађе тецијарне товревине (Фемић, 1999).Најниже
делове пријепољске општине представљају алувијалне равни речних долина.Највећа долинска
проширења јављају се код реке Лим, а нешто мања код доњих токова њених притока: Сељашнице,
Миоске, Комаранске река, Ратајска и Милешевке. Највећа долинска проширења реке Лим представљају
бродаревско, ивањско-жупско и пријепољско-залушко проширење. Између ових проширења река Лим је
усекла већином кречњачке клисуре.Другу рељефну целину пријепољског краја чине побрђа околних
планина. чија се надморска висина креће од 500 до 1000 метара. Ова побрђа наслањају се на долине
бочних притока Лима, а изнад њих се простиру планине.Трећу рељефну целину представљају околне
планине са десне и леве стране Лима. Са десне стране Лима простиру се Јадовник, Озрен и Златар, а са
леве Побијеник, Камена Гора, Лиса и између њих Јабучка и Бабинска висораван. Подно ових планина
развио се велики број сеоских насеља. Постојање бројних природних карактеристика утицало је на развој
сеоског туризма у неким од ових села, попут Камене Горе, Милаковића, Сопотнице и других.
Климатске карактеристике.
Клима општине Пријепоље може се окарактерисати као
умерено континентална која је у великој мери модификована рељефним утицајем. То је последица тога
што се територија Општине простире од 440 m до 1734 m надморске висине. До 800 m надморске висине
клима је умерено-континенталана. Захваљујући околним планинама (Златибор, Златар, Јадовник, Озрен,
Побијеник, Камена Гора, Бабине, Јабука) које штите Пријепољску котлину од продора хладних ваздушних
маса јавља се жупна клима све до 700 m надморске висине. Због тога се Пријепољска котлина одликује
блажом климом од других места која се на-лазе на сличним надморским висинама и географским
дужинама. На надморској висини изнад 800 m заступљена је планинска клима. Овакве климатске
карактеристике могу се окарактерисати као врло позитивне за развој туризма и у летњем и у зимском
периоду.
Хидрографију
пријепољске општине карактерише река Лим, као главна артерија овог
подручја. Лим је најдужа десна притока Дрине, дуг је 219 km. На простору општине Пријепоље долина
Лима има одлике композитне долине са наизменичним пружањем клисура и котлина.Поред Лима у
пријепољском крају постоји велики број мањих токова који се уливају уЛим.Са леве стране у Лим се
уливају Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница, Љупча и
Џуровска река, а са десне Гробљанска, Страњанска, Дубочица,Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Милешевка и
Бистрица.
Биљни и животињски свет.
На основу климатских, рељефних и педолошких
карактеристика овог краја јавља се разнолик биљни и животињски свет, чији су фондови знатно сачувани.
Пријепољски крај, када се говори о вегетацији је веома разноврстан. Ипак, човек је умешаосвоје прсте у
дело природе , коју увек прилагођава себи и својим потребама. Правивши обрадиве површине и
пашњаке, посечено је много шума, па ипак остало је доста зеленила, која сепростиру у зависности од
надморске висине и природних услова који их условљавају.
